а

Данас, 2. март 2012. године

Ефикаснији механизми заштите

У Њујорку је 19. децембра 2011. године начињен историјски искорак у заштити деце и њихових права. Тог дана је Генерална скупштина УН усвојила трећи по реду Факултативни протокол, уз Конвенцију о правима детета, који се односи на процедуру подношења представки Комитету за права детета као надзорном телу за спровођење Конвенције о правима детета.

 Тиме је окончан процес започет 2006. године у којем је један број држава, уговорница Конвенције, покренуо ову иницијативу. У процесу израде је активно партиципарало преко 80 међународних и националних НВО. Усвајањем овог Протокола међународна заједница је недвосмислено поставила права детета у раван са свим осталим људским правима и признала да и деца имају право да поднесу представку међународном телу, као и одрасли.

Деца која су жртве злостављања и кршења права сада ће бити у могућности да поднесу представку Комитету за права детета УН, уколико такву заштиту нису успели да остваре у својим државама. Такође, Протокол дозвољава и појединим државама да поднесу информације о тешким и систематским кршењима права детета у некој земљи, уколико таквим информацијама располажу.

Током процеса рада на Протоколу било је оних који су сматрали да је ефикасније да се Комитет за права детета усредсреди на захтеве државама да на националном нивоу успоставе делотворне жалбене механизме. Међутим, већ сама преамбула Протокола охрабрује и подстиче државе да успоставе и унапреде ефикасне механизме заштите права детета на националном нивоу.

Треба рећи да Протокол реафирмише положај детета као субјекта права и особе са достојанством и развојним потенцијалима. Притужбе ће моћи да подносу појединци или групе или неко трећи у име појединца или групе доказујући да је жртва кршења неког од права из Конвенције о правима детета или опционих протокола о деци у оружаним сукобима и о продаји деце, дечјој проституцији и порнографији. Анонимне притужбе неће се узимати у разматрање, уколико нису предате у писаној форми и уколико нису исцрпљена расположива правна средства на националном нивоу, изузев ако су та расположива средства неразумно дуга или неће бити ефикасна. Ово је посебно важно за све потенцијалне случајеве сексуалног злостављања и искоришћавања, пошто у таквим ситуацијама ефективни правни лекови, по правилу, или предуго трају или су потпуно неефикасни и недовољни.

Комитет ће усвојити посебна правила за вођење поступка, који ће по слову Протокола морати да буду прилагођени деци (чилд сенситиве). Веома је важна следећа одредба која гарантује да ће будућа правила рада Комитета обавезно морати да садрже гаранције за спречавање манипулације дететом од стране онога ко у име детета подноси представку, као и могућност Комитета да одбије да разматра поднет предлог ако сматра да није у сагласности са најбољим интересима детета. Такође, идентитет подносилаца неће бити откривен држави против које је поднета представка, изузев ако подносиоци пристану на то.

Протокол предвиђа и пријатељско решавање проблема са државом против које је представка поднета, тако што ће јој Комитет за права детета понудити своје добре услуге у превазилажењу насталих проблема. Када буде разматрао представке, одржаваће затворене седнице, своје препоруке ће достављати држави на коју се питање односи, а држава ће бити дужна да Комитету поднесе писани одговор о предузетим мерама и/или мерама које намерава да предузме.

Уколико Комитет добије информације о тешким или систематским кршењима права детета гарантованих Конвенцијом или опционим протоколима, имаће могућност да спроводи истрагу, укључујући и посету тој земљи. Истрага ће бити поверљива, а сарадња државе се очекује у свим фазама истраге.

Протокол ће ступити на снагу три месеца пошто га ратификује или му приступе 10 држава. Битно је нагласити да ће Комитет за права детета имати овлашћење да разматра само оне повреде које је начинила нека од држава уговорница након ступања на снагу Протокола, односно повреде које су наступиле након што је конкретна држава приступила Протоколу, што значи да се Протокол неће моћи да примењује ретроактивно за кршења права настала у периоду пре него што је Протокол ступио на снагу.

Добра је вест да је 28. фебруара ове године у Женеви уприличено свечано потписивање Протокола и да је међу потписницима било и представника Србије. Сада нам предстоји процес ратификације, али је чином потписивања наша земља потврдила континуитет свог залагања за заштиту права детета.