а

Активности

Заштитник грађана доставио је надлежним министарствима иницијативе за измене Закона о финансијској подршци породици са децом и Закона о играма на срећу. Измене ових закона имају за циљ правичније додељивање помоћи породицама са децом и заштиту деце од штетног утицаја кладионица и других сличних игара на срећу.

Обе иницијативе поднете су на основу бројних поднетих притужби и обраћања грађана републичком омбудсману.

Иницијативом Заштитника грађана за измене Закона о финансијској подршци породици са децом од Министарства рада и социјалне политике, као ресорног министарства, тражи се да буде прецизиран начин на који се утврђује број и редослед рођења деце као један од најважнијих услова за остваривање права на родитељски додатак. Такође се тражи да се законом предвиди да помоћ по основу родитељства под једнаким условима остварују оба родитеља, која су у браку, или ванбрачној заједници, као и да се омогући давање помоћи самохраним родитељима и онима који су са родитељима изједначени.

Иницијативом се предлаже и увођење новог права – додатка породици са дететом са тешкоћама у развоју, што кореспондира са стратегијом предвиђеним циљевима у правцу деинституционализације и породичног збрињавања деце кад год је то могуће.

Републички омбудсман затражио је од Министарства финансија, као надлежног за ову проблематику, да предложи измене Закона о играма на срећу, у циљу заштите деце од широко распрострањене „коцкарске зависности“. Заштитник грађана и бројни грађани и организације цивилног друштва које су му се обратиле, сматрају да коцкарнице и кладионице не би смеле бити ближе школама од 2000 метара, као и да се у њима доследно мора спровести забрана уласка малолетним лицима.

Текст Иницијативе за измену Закона о финансијској подршци породици са децом можете прочитати овде

Текст Иницијативе за измену Закона о играма на срећу можете прочитати овде

Заменица Заштитника грађана Тамара Лукшић – Орландић са сарадницима извршила је 30. јула 2009. године непосредан надзор над законитошћу и правилношћу рада Центра за социјални рад у Суботици, у циљу утврђивања да ли је у раду овог Центра било пропуста који су довели до кршења права детета.

Истог дана, заменица Заштитника грађана са сарадницима обишла је и Дом за децу ометену у развоју „Колевка“, којом приликом је разговарала са директорком дома Мирјаном Чабрић и запосленима у овој установи и обишла децу која су на смештају у Дому „Колевка“.

 

Заменица Заштитника грађана за права детета, Тамара Лукшић – Орландић, са сарадницима и колегиницом из институције Покрајинског омбудсмана, Маријом Кордић, посетила је Дом за децу и омладину „Мирослав Мика Антић“ у Сомбору, ради утвриђивања актуелног статуса корисника дома И. М., о чијем је измештању из породице Заштитник грађана добио притужбу.

Дом је до 2008. године имао 80 смештајних капацитета, али новом одлуком о мрежи установа садашњи капацитет је 36 места, а собу дели од троје до петоро деце. У оквиру домског смештаја налази се и Прихватна станица са 15 смештајних капацитета, која је регионалног карактера и у којој су имена све деце која су ту боравила један период свог живота. Дом збрињава децу без адекватног родитељског старања, све до момента проналажења алтернативног облика заштите – повратка у сродничке породице, хранитељске породице. У дому постоје и радионице, где су изложени радови деце, рађени у сарадњи са њиховим васпитачима.

 

Заменица Заштитника грађана, Тамара Лукшић-Орландић, учествовала је 18. и 19. јуна 2009. године у дводневној јавној расправи о Закону о Народној скупштини и Пословнику Народне скупштине. Расправа је организована у Дому Народне скупштине. Заменица Заштитника грађана заложила се за  прецизно регулисање односа и одговорности између Парламента и независних тела, међу којима је и Заштитник грађана. Такође, указала је на потребу да се у будућем Закону о Народној скупштини  предвиди могућност формирања посебног сталног радног тела (Комисије) које би се бавило правима детета, имајући у виду да је реч о комплексној области и да је немогуће да област права детета буде предмет само једног од постојећих скупштинских одбора. Заменица Заштитника грађана истакла је и да је новим Пословником потребно врло прецизно уредити поступање са законским предлозима који су резултат народне иницијативе, како се не би поновио случај са Предлогом закона о измени и допуни Закона о слободном приступу информацијама и Предлогом закона о поступању са тајнама, за које је прикупљено по око 36.000 потписа грађана Србијеи који су предати Народној скупштини, а након тога више од годину дана се није знало где се ти предлози закона налазе, све док Заштиник грађана није покренуо поступак контроле рада надлежних органа управе.

Опширније...


У оквиру сарадње Заштитника грађана и Oмбудсмана Kаталоније (SINDIC) делегација Kаталонског омбудсмана допутовала је у дводневну радну посету Заштитнику грађана.
Главне теме разговора су пројекти из области права детета и права лица лишених слободе.
Данашњем састанку присуствовали су Тамара Лукшић-Орландић и Милош Јанковић, заменици Заштитника грађана за права детета и права лица лишених слободе са сарадницима, представници каталонског омбудсмана и Мисије ОЕБС-а у Србији.

Непостојање институционалне подршке за жртве насиља и дугогодишња пракса заташкавања и омаловажавања насилништва у школама и свуда око нас, кључни су разлози због којих је случај насиља у учионици Средње техничке школе у Сремској Митровици откривен на Интернету, а не кроз рад институција.

Контрола коју је институција Заштитника грађана спровела показала је да су органи унутрашњих послова имали квалитетан контакт са школом, да су реаговали брзо и адекватно, али да су касно добили информацију о насилничком понашању.

Истовремено, утврђено је да су у дужем периоду у школи,  занемаривани индикатори који су указивали на потребу посебне пажње и превентивног рада са учеником који је насиље починио; да недостају школски програм о поступању за случај насиља, школски тим за превенцију насиља, да је евидентно одсуство координације на локалном нивоу са службама социјалне заштите, а забележено је и да је школа дала новинарима, дакле најширој јавности, на увид писани извештај школског психолога о ђаку. 

Одговорност професорке која није одмах и потпуно обавестила руководиоца школе о случају насиља, свакако ће бити предмет дисциплинског поступка.  

Да би, међутим, овај случај послужио унапређењу општег стања, нужно је сагледати га и из перспективе наставничког кадра и школства уопште, чији се друштвени значај деценијама урушава и над њим врши притисак, што није могло остати без погубних последица. Заштитник грађана упознат је са тиме да наставници који указују на проблем насиља и друге проблеме у школству немају довољну институционалну подршку, већ често сами бивају проглашени неспособнима. Да су школа и њени кадрови оснаженији, могли би више помоћи и себи, али и деци која упадају у вртлог насиља и не виде бољи или успешнији модел понашања.

Огромна пажња јавности која се манифестовала у овом случају доказује да је проблем насиља давно прешао границе појединачног и изолованог и да најшири круг грађана доживљава насиље као озбиљну претњу свом свакодневном животу и раду. Зато догађај у Сремској Митровици, који се могао десити и у готово свакој школи и институцији у Србији, опомиње да је крајње време за спровођење конкретних мера, а пре свега за заснивање појединачне и институционалне одговорности за превенцију и санкционисање насиља.

Поводом насилног инцидента у Средњој техничкој школи „Никола Тесла“ у Сремској Митровици, које је обелодањено прошлог викенда приказивањем снимка на Интернету, паралелно са поступком који је покренуло Јавно тужилаштво Заштитник грађана преконтролисаће да ли је у раду руководства школе и лица задужених за безбедност школе било пропуста, односно да ли су након инцидента одговорни без одлагања предузели све што закон захтева у оваквим ситуацијама.

„Декларативне изјаве о борби против насиља у школама, поред превентнивних активности морају бити праћене и конкретним мерама у сваком случају насиља. Ти случајеви се не смеју заташкавати нити сводити на питање дисциплинске одговорности ученика или наставног кадра“, изјавио је заштитник грађана Саша Јанковић овим поводом.

„Јавна је тајна да се у школама о насиљу ћути због `имиџа` школе или школских руководилаца, као и због тога што штетне последице указивања на насиље често осете жртве насиља или они који на проблем указују. То се мора променити и толерисање насиља мора означити као проблем велик најмање толико колико и сам чин насиља“, оцењује Јанковић.

Заменица Заштитника грађана Тамара Лукшић-Орландић са сарадницима извршиће надзор над радом школе у Сремској Митровици и органа унутрашњих послова у уторак, 23. јуна. У овом поступку Заштитник грађана тесно сарађује са јавним тужилаштвом.