а

Активности

Тамара Лукшић-Орландић заменица заштитника грађана за права детета

Да ли их слушамо и да ли их чујемо?

Оно што се дешавало у две основне школе у Новом Саду и Петроварадину, у којима је наставник злоупотребио положај и моћ у односу на ученике којима је предавао, вршећи обљубу над дечацима старим од 11 до 14 година, може се на први поглед подвести под дефиницију насиља како је дефинише посебни протокол за заштиту деце и ученика од насиља, злостављања и занемаривања у образовно-васпитним установама.

А дефинише се тако да се под насиљем сматра „сваки облик једанпут учињеног или поновљеног вербалног или невербалног понашања које има за последицу стварно или потенцијално угрожавање здравља, развоја и достојанства деце/ученика“. Нема сумње да је поступање поменутог наставника, фигуре која за дете тог узраста представља ауторитет и узор, носило са собом не само потенцијално, већ и стварно угрожавање поменутих вредности детета - његовог здравља, достојанства и даљег развоја.

Овај случај отвара бар два питања. Једно је већ поменуто у медијима, а односи се на проверу здравственог стања наставника који ће приликом заснивања радног односа, осим класичног лекарског уверења, морати обавезно да прођу и тест личности у служби медицине рада. И тако ћемо убудуће имати смањене шансе да особа девијантног понашања дође у прилику да буде просветни радник. Остаје, наравно, питање, шта је са онима који су већ у радном односу? Решио је закон и то питање, јер је утврдио да запослени у образовно-васпитним установама морају да имају психичку, физичку и здравствену способност за рад са децом и ученицима, те да се ти услови доказују приликом пријема у радни однос, али се и проверавају у току рада.

Претпостављам да би једна наредба министра образовања могла да разреши и ту недоумицу, тако што би се дао рок у коме би наставно, стручно и друго особље, стално запослено у образовно-васпитним установама, обавило идентичне прегледе. И сада је обавеза запослених у просвети да периодично иду на лекарске прегледе. Томе би се само придодао и тест личности. Мислим да нема разлога да се ико томе противи, да то доживљава као претњу свом достојанству или као угрожавање сигурности радног места. Постоје неке вредности које су изнад тих, а то су већ поменуте: здравље, достојанство и развој детета.

Друго питање је хронични проблем сваког конзервативног друштва, а то је право детета на изражавање мишљења и што је још важније, да се том мишљењу да дужна пажња. Неки медији су пренели да су родитељи исписали сина из једне од поменутих школа, јер је дечак рекао да наставник приказује старијим ђацима „некакве снимке“. Ономе што је дечак изјавио, према сведочењу мајке тог дечака, разредни старешина није придала значај, није пријављено директору да је могуће било какво насиље. А основни постулат оног истог протокола о заштити деце од насиља у образовним институцијама је да свака особа која има сазнање о насиљу, злостављању и занемаривању, обавезна је да реагује. Постоји тачно утврђен редослед корака у том процесу.

Наше друштво још нема довољно поверења у сопствену децу, а требало би.

Њихове се изјаве, поготово ако њиме таргетирају у негативном контексту одрасле особе, не узимају озбиљно, а требало би.

Изјаве деце, поготово на нижем календарском узрасту, штавише, не узимају се уопште у обзир, а то је већ алармантно.

Како ћете најбрже сазнати оно што дете мучи ако га нећете слушати и чути?

 

Заменица Заштитника грађана за права детета Тамара Лукшић – Орландић и начелница Одељења за права детета Наташа Јовић учествовале су 13. маја 2010. године на деветој седници Радне групе за права детета Народне скупштине Републике Србије на којој је размотрен Редовни годишњи извештај Заштитника грађана за 2009. годину у сегменту који се односи на права детета.

У отвореном дијалогу са председавајућом Радне групе и председницом Народне скупштине Славицом Ђукић – Дејановић и члановима Радне групе потпредседницима Народне скупштине и народним посланицима, заменица Заштитника грађана детаљније је обавестила Радну групу о раду Заштитника грађана у области права детета у појединачним случајевима, законодавним иницијативама које је Заштитник грађана поднео у циљу остваривања права детета и активностима на промоцији дечијих права и институције Заштитника грађана и подизању свести јавности о правима детета. У раду Радне групе учествовала је и директорка Уницефа у Србији, Јудита Рајхенберг.

Извештај Заштитника грађана у делу који се односи на права детета високо је оцењен. Радна група је оценила да је заменица Заштитника грађана за права детета препознатљива као дечји омбудсман, а активности које су планиране за текућу годину од којих су многе већ започете додатно ће је етаблирати као носиоца заштите права детета у Републици Србији.

Радна група за права детета Народне скупштине очекује да ће изменама Пословника Народне скупштине бити основана Комисија за права детета, као стално радно тело парламента, чији ће један од приоритета бити успостављање сталне сарадње са Заштитником грађана и међусобна размена информација.

Закон о правима детета, чија је припрема у току, биће први закон који је предложила институција Заштитника грађана Републике Србије, и уједно први који ће објединити све законске регулативе и норме везане за ову област – истакао је републички омбудсман Саша Јанковић отварајући данашњи консултативни састанак посвећен изради Закона о правима детета.

Његова заменица за права детета, Тамара Лукшић Орландић је рекла да је главни циљ консултација да се кроз расправу идентификују правне празнине и неконзистентности у постојећем правном систему у области права детета, као и да се размотре циљеви и садржај будућег Закона. Тај акт би требало да буде предложен Скупштини Србије до лета 2011. године.

Јудита Рајхенберг, директорка Канцеларије УНИЦЕФ-а у Србији рекла је да Устав Србије садржи одредбе о дечјим правима и да Србија има напредан Закон о породици, али да је Комитет за права детета УН препоручио и доношење кровног закона.

На састанку су учествовали представници релевантних министарстава и других државних органа, представници судства, чланови Владиног Савета за права детета, представници међународних организација, домаћи и међународни стручњаци и представници невладиног сектора, а организовао га је Заштитник грађана у сарадњи са Уницеф-ом.

Заштитник грађана Саша Јанковић очекује и верује да ће органи унутрашњих послова и Тужилаштво у кратком року идентификовати и процесуирати одговорне за претње које се путем интернета упућују Растку Поцести, дванаестогодишњаку који је скренуо пажњу јавности објављивањем својих ставова.

Растко Поцеста је на удару организација које се декларишу као патриотске, али чији представници не бирају речи увреде и претње за дечака који се заинтересовао за област људских права.

Свако има право на свој став и слободу да га јавно саопшти, све док тиме не вређа права осталих грађана и друге највише вредности утврђене Уставом. И дете има право да се из своје перспективе јавно бави темама које га заокупљају. Размишљања Растка Поцесте очигледно нису по мери свакога, али нико нема право да некажњено позива на било чији линч због јавно израженог мишљења у складу са загарантованом слободом изражавања у Републици Србији.

Предузеће Јасмил из Ариља прихватило је препоруку републичког Заштитника грађана и уклонило паное са неадекватном рекламом за интимно рубље за девојчице њиховог бренда Extreme Intimo. Заменица Заштитника грађана за права детета Тамара Лукшић-Орландић поздравља друштвено одговоран поступак произвођача рубља.

Заменица омбудсмана за права детета користи прилику да подсети све оглашиваче да огласна порука не сме да буде таква да може да изазове непристојну асоцијацију, нити да има потенцијал да лица млађа од 16 година доведе у везу са сексуалношћу. Закон о оглашавању забрањује и да се у поруци намењеној деци сугерише коришћење опасних ствари, какве су нпр. електрични уређаји у домаћинству. Није примерено ни стереотипно представљање, например,  девојчице као мале куварице, а дечака као мајстора, а да то није у вези предмета рекламирања.

При осмишљавању рекламних кампања за децу или у којима учествују деца морају се са посебном пажњом сагледати сви могући аспекти – правни, психолошки и педагошки, како рекламна порука не би имала штетне последице.

Истовремено, заменица републичког Заштитника грађана за права детета жели да подсети не само на обавезе оглашивача, већ и на значај родитељске бриге, која увек мора да буде руковођена најбољим интересима детета, при чему се ти интереси не морају увек подударати са економским.

Иако Уставом установљен да контролише законитост и правилност рада државних и других органа јавне власти, Заштитник грађана се у остваривању функције заштите права детета непосредно обраћа и упућује препоруке свима чији поступци могу бити од значаја за добробит најмлађих.

Заштитник грађана као иницијатор измена и допуна Закона о играма на срећу ради одмицања кладионица од школа, које је покренуо средином 2009. године, поздравља напоре градоначелника Београда Драгана Ђиласа који је ангажовањем инспекцијских служби Града утврдио да 61 кладионица и коцкарница у главном граду не испуњава прописане услове о удаљености од основних и средњих школа.

Град Београд је тиме урадио посао Управе за игре на срећу при Министарству финансија, која очигледно нема кадровске могућности да одговори задатку контроле који му је дат у надлежност Законом о играма на срећу.

Заштитник грађана ће испитати да ли је нека од 61 кладионице добила сагласност или други позитиван акт било ког државног органа, посебно Републичког геодетског завода, упркос чињеници да је била ближа школи него што су прописи дозвољавали (150м) и тражити одговорност за евентуалне грешке или злоупотребе.

Заштитник грађана позива све градове и општине да спроведу акцију по угледу на Град Београд и заштите школску децу од недозвољеног организовања и непримереног утицаја игара на срећу.

У циљу промоције Заштитника грађана и приближавања ове институције деци и младима, представнице Заштитника грађана заједно са др Иваном Стевановић, експерткињом за малолетничко правосуђе и чланицом Савета Заштитника грађана за права детета, посетиле су Васпитно - поправни дом у Крушевцу. Током посете у разговору са управником Дома, Сашом Стојковићем добијене су информације о тренутној ситуацији у Дому и о проблемима са којима се установа суочава. У разговору са великим бројем малолетника који се налазе у Дому, сазнали смо о проблемима са којима се суочавају у свакодневном животу и сагледавању ситуације њиховим очима, као и о томе колико знају о  својим правима и о институцији Заштитника грађана. Током боравка представница Заштитника грађана у установи, један број малолетника је попуњавао упитнике и на тај начин био укључен у велико истраживање Савета Европе „Правда по мери детета“.

Васпитно -  поправни дом у Крушевцу основан је 11. јуна 1947. године и државни је орган у саставу Министарства правде. Од оснивања па до данашњих дана, на реализацију васпитних мера у овај дом је упућено око 10. 000 малолетника, док данас у њему борави укупно 214 малолетника, од чега је 12 малолетница. Дужина боравка малолетника у Дому је од минималних 6 месеци до 4 године, па се тако дешава да неки од њих у међувремену постану пунолетни, али у Дому не могу бити уколико наврше 23 године. Приликом доласка малолетник борави у пријемном одељењу најдуже 30 дана, где стручни тим састављен од психолога, педагога и социјалног радника прави индивидуални план третмана, након чега се малолетник разврстава у васпитну групу.

Садржину третмана у установи обухвата наставак школовања у складу са досадашњим образовањем и интересовањем малолетника, затим обуку за различите занате, али и низ активности и радионица на којима малолетници уче о заштити здравља, о превенцији наркоманије и болести зависности, ненасилној комуникацији, о агресији и насилном понашању и како их савладати. Током боравка у Дому малолетници у зависности од понашања и владања добијањем одређених поена напредују са нижег на виши ниво и тиме стичу одређене предности (изласке у град, наградна одсуства ...). У плану је изградња посебних објеката у којима ће боравити до 25 малолетника у знатно савременијим условима.

Након посете Васпитно-поправном дому у Крушевцу, представнице Заштитника грађана посетиле су и Окружни затвор у Крушевцу. Затвор се налази у самом центру града, а у свом саставу има и малу јединицу Економије смештену на периферији града. У разговору са управником затвора Миланом Станишићем дошло се до сазнања да се у Окружном затвору у Крушевцу налазе лица на извршењу казне затвора до шест месеци, лица кажњена у прекршајном поступку и притворена лица. Као највећи проблем са којим се овај затвор, као и већина затвора у Србији, суочава, управник је истакао пренасељеност спаваоница у односу на њихове капацитете, а истакао је и потребу већег броја кадрова у затвору.