Поводом случаја нестале девојчице из околине Ниша, Заштитник грађана је по сопственој иницијативи покренуо поступке контроле рада државних органа како би утврдио евентуалне неправилности које су довеле до догађаја који данима узнемирава јавност. Информације у медијима упозоравају на низ пропуста који се односе на систем заштите безбедности деце и недоследностима у законским решењима које су довеле до тога да 20. децембра у јутарњим сатима на око 500 метара од куће и на путу за школу нестане девојчица, изјавио је заштитник грађана Зоран Пашалић.

С обзиром да се нестанак девојчице доводи у везу са лицем који је отпуштенo са издржавањa казне затвора, Заштитник грађана је данас покренуо поступак контроле законитости и правилности рада Министарства правде, Управе за извршење кривичних санкција и затражио информацију да ли је завод у којем је лице издржавало казну затвора, у законом предвиђеном року, у складу са одредбом члана 178. став 3. Закона о извршењу кривичних санкција, обавестио надлежну полицијску управу о његовом отпуштању са извршења казне затвора. Такође, како у допису стоји, потребно је да се достави информација којој полицијској управи или полицијској станици је таква информација достављена.

Имајући у виду озбиљност и тежину информација које су медији до сада објавили Заштитник грађана је данас покренуо поступак контроле законитости рада и основне школе коју девојчица похађа ради утврђивања чињеница о поступању установе и затражени су одговори на питања када и са ким је установа успоставила комуникацију 20. децембра када се девојчица није појавила на настави.

Рок за одговор оба органа је 15 дана.

У наредном периоду Заштитник грађана ће преиспитати нормативни оквир који се односи на обавезан упис у посебан регистар лица која су извршила кривична дела над малолетним лицима, изјавио је заштитник грађана Зоран Пашалић.

Помоћница генералног секретара Наташа Јовић, експерткиње Стручне службе Заштитника грађана у области права детета Данијела Радојевић, Гордана Илић, Јелена Селаковић и Милица Зарин и чланица Панела младих саветника Јана Миливојевић, одржале су данас радионицу са Ученичким парламентом ОШ "Јован Јовановић Змај" у Обреновцу. Радионица је одржана у оквиру активности Заштитника грађана и Панела младих саветника "Партиципација на делу". Циљ радионица је дефинисање конкретног проблема и потребе ученика ове школе и формулисање захтева Ученичког парламента ради решавања проблема и унапређења положаја ученика.

Ученички парламент је кроз радионицу обучен о начину на који се дефинише проблем и његове последице и формулишу циљ који се жели постићи и активности у ту сврху. Тридесет чланова Ученичког парламента је, уз подршку координаторке Парламента и представница Заштитника грађана и Панела младих саветника, разматрало различите потребе ученика. Ученици су препознали проблеме као што су постојање насиља, недовољно знање о комуникацијама, ненасилном понашању и превенцији насиља, недовољно адекватно организован школски простор и спортске активности, као и различите потребе ученика школе, као што су примера ради адекватан инвентар и опрема у школи, боља организација превоза ученика, уређење школског дворишта, кантина, заједнички простор унутар школског објекта, другачија организација мале матуре и других прослава. Ученички парламент посебно је истакао проблем недовољне сарадње између школа и ученика различитих школа у Обреновцу, због чега постоји мањак комуникације међу децом и младима, недовољна разноврсност наставних и ваннаставних активности, као и предрасуде и сукоби међу ученицима различитих школа. Ученици су препознали и потенцијал који међушколска сарадња ученика има, пре свега у развијању боље комуникације, толеранције и солидарности, као и разноврснијим методама у стицању знања и вештина.

Ученички парламент је, кроз дискусију, одабрао за циљ у овој школској години успостављање интеракције ОШ "Јован Јовановић Змај" са другим школама у Обреновцу, кроз организацију заједничких радионица за ученике о различитим темама (комуникација, толеранција, превенција насиља, права ученика), заједничких спортских и хуманитарних активности и заједничких наставних и ваннаставних активности. Парламент је, уз подршку представника Заштитника грађана формулисао свој захтев, који ће у току другог полугодишта бити представљен доносиоцима одлука.

Активност "Партиципација на делу" наставиће се током 2020. године у више школа у Србији. Заштитник грађана има за циљ да овом активношћу допринесе јачању партиципације ученика и њиховом већем укључивању у процесе одлучивања у школама и заједницама, као и да кроз конкретне резултате партиципације деце подигне свест јавности о деци и младима као значајном ресурсу сваке заједнице и значају и улози партиципације деце и младих.

Заштитник грађана и Дечји културни центар договорили су данас активности усмерене на промоцију права деце и младих на културу, са циљем да допринесу унапређењу овог права детета. Активности, које ће обухватити округли сто и радионице са децом, усмерене су на јачање свести о токсичном утицају штетних садржаја по правилан развој детета и потреби планског и стратешког приступа доступности и промоцији културног садржаја који развија дететову креативност и потенцијале и подстиче усвајање и интегрисање основних људских вредности. Културни садржај је моћна образовна алатка и начин на који се стичу, граде и чувају вредносни стандарди једног друштва. Зато је кључно да се деци и младима у што већој мери поново приближи културни садржај, уз пуно уважавање карактеристика савремене генерације деце и младих и начина на који са светом остварују интеракцију. Од једнаког је значаја да се у највећој могућој мери спречава дистрибуција штетних, токсичних и деструктивних садржаја и вредности којима су деца и млади данас у изузетној мери изложени.

Радионице са децом које ће у фебруару 2020. године организовати Дечји културни центар и Заштитник грађана намењене су деци предшколског узраста. На радионицама ће се, кроз игру и креативно осмишљен садржај, промовисати право деце на културу. У плану су и креативне радионице за децу основношколског и средњошколског узраста које ће се одржати током 2020. године.

На састанку који је данас одржан, помоћница генералног секретара Наташа Јовић и директор Дечјег културног центра мр Драган Марић са сарадницима сачинили су оквирни план активности са децом и одраслима у циљу промоције права деце и младих на културу и заштиту од штетног садржаја и разматрали могућности и модалитете дугорочније сарадње.

Посетом Клиници за неурологију и психијатрију за децу и омладину, представници Заштитника грађана из Одељења националног механизма за превенцију тортуре и Сектора за права детета, родну равноправност и права особа са инвалидитетом обележили су Међународни дан људских права, желећи да укажу на значај дечје и адолесцентне психијатрије и проблеме са којима се деца и млади са неуролошким, интелектуалним и менталним потешкоћама, као и њихови родитељи, суочавају у све већем броју и на све млађем узрасту.

Клиника представља највећу установу за дечју и адолесцентну неурологију и психијатрију на Балкану и јединствена је по примени концепта неуропсихијатрије у земљи, а истовремено је и центар за ретке неуролошке болести, наставна база катедри за неурологију и психијатрију Медицинског факултета Универзитета у Београду и седиште Друштва за дечју и адолесцентну психијатрију и сродне струке Србије. Јединственост ове установе је у могућности комплетне дијагностике коморбидитета тј. удружених симптома из области неуролошких и психијатријских поремећаја, пре свега первазивних развојних поремећаја, а који су својствени дечјем и адолесцентном добу.

Руководство Клинике упознало је представнике Заштитника грађана са историјатом Клинике, организацијом рада и значајем ове установе у систему здравствене заштите. Наглашено је да је Клиника пацијентима на располагању 24 сата свакога дана у години, да је за школску децу организована настава, као и да се на Клиници лече и пацијенти из појединих земаља у региону. Представници Заштитника грађана обишли су просторије Клинике и смештајне капацитете за боравак деце са њиховим пратиоцима током лечења у овој установи. Током посете запослени су пренели НПМ тиму да постоји потреба за повећањем капацитета тј. броја лежајева за психијатријске пацијенте, будући да их тренутно има свега десет. Указали су такође и на потребу за отварањем дневне болнице за психијатријске пацијенте у склопу ове установе, у којој би се одвијале и едукације родитеља.

Обележавање Међународног дана људских права Заштитник грађана традиционално започиње редовним састанком Панела младих саветника. Личним учешћем у обележавању дана људских права чланови Панела указали су на значај учествовања деце и младих у активностима Заштитника грађана. Младе панелисте је испред институције Заштитника грађана поздравила генерална секретарка Оља Јовичић.

У оквиру пројекта Партиципација на делу, Заштитник грађана је спровео обуку панелиста, током које су научили да прецизно дефинишу проблеме и последице које ти проблеми носи по њих, као и циљеве и промене које треба да се остваре да би се проблем решио. Посебан аспект обуке био је „стављање идеје на папир“, односно формулисање предлога деце за решавање проблема и представљање идеја доносиоцима одлука. Стечена знања чланови Панела младих саветника користиће за решавање проблема у локалним срединама на које су деца и млади указали.

Панелисти су на радионицама имали прилику да препознају проблеме које би желели да реше, у области заштите животне средине, заштите здравља, заштите од насиља у школи и остваривања права детета на игру и културне активности. Свака група је своје предлоге представила осталим учесницима и у заједничкој дискусији су изналазили најбоља решења у вези са задацима које су имали. Тако су на пример деца сматрала да треба више радити на решавању проблема невакцинације, рециклаже отпада, обезбеђивања простора у коме би деца могла да се друже и да уче, као и подизања свести деце и одраслих на тему заштите од насиља кроз радионице и дебате. Предложили су и конкретне активности које треба спровести како би се наведени проблеми решили. Стечена знања деца ће имати прилику да користе у току реализације другог дела пројекта Партиципација на делу, када ће Панелисти заједно са ученичким парламентима у својим школама решавати конкретне проблеме из своје околине (школе, насеља), а уз подршку Заштитника грађана током свих будућих активности.

Након пријема информације да је једна здравствена установа одбила да детету изда упут за хоспитално лечење, а друга да дете прими на заказану операцију, јер дететова здравствена књижица није оверена, Сектор надлежан за права детета одмах је од руководстава установа затражио информације.  

У непосредној комуникацији са установама затражено је да се одмах прекине са праксом одбијања пружања здравствених услуга деци и указано је на обавезе установа да деци пруже здравствене услуге у пуном обиму без обзира да ли су измирене обавезе из здравственог осигурања, сходно Закону о остваривању права на здравствену заштиту деце, трудница и породиља.

 У складу за законом и захтевима Заштитника грађана, детету је без даљег одлагања издат одговарајући упут и обезбеђен је пријем детета ради пружања здравствених услуга, чиме је поступање здравствених установа враћено у законите токове.

Помоћницe генералног секретара Наташа Јовић и Жељка Јанковић учествују у дводневној конференцији „Заштита права детета у оружаним сукобима“  која се одржава у Кијеву, Украјина, 26. и 27. новембра.

Посвећена обележавању тридесетогодишњици усвајања Конвенције о правима детета, Конференција се бави осетљивом темом положаја и права детета у оружаним сукобима и улогом независних институција за заштиту права детета и људских права на остваривању, заштити и унапређењу права детета током и након оружаних сукоба.

Помоћница Генералног секретара Наташа Јовић је у уводном делу конференције навела да је Конвенција о правима детета у примени у Републици Србији 29 година, након што је 1990. године тадашња Југославија ратификовала овај међународни уговор. Примену Конвенције у Србији пратиле су деценијама дуге изузетно неповољне околности: ратни сукоби на простору бивше Југославије, избеглиштво, економске санкције, осиромашење становништва, девастирана економија, транзиција политичког, економског и друштвеног система, урушавање вредности, људских права и права детета и насиље. Деценију оружаних сукоба пратило је две деценије опоравка од последица ових сукоба, који још увек траје, истакла је Јовић и додала: „Ратни сукоби остављају трајне или тешко и споро отклоњиве последице по свако дете. Најтеже и најозбиљније су угрожена деца која су директно погођена ратом, као што су деца војници, деца избеглице, деца у ратном подручју, деца чији су родитељи и блиске особе учесници сукоба. Међутим, не смеју се занемарити озбиљне последице код деце која су индиректно погођена ратним сукобом, контринуираним излагањем токсичној атмосфери рата путем медија и јавног говора, прекидањем образовног процеса, сиромаштвом и недостатком основних средстава за живот и развој, неадекватном здравственом заштитом и општим снижењем достигнутог степена остваривања права детета и људских права које ратни сукоби неминовно производе“. Она је истакла да независне институције за заштиту права детета, иако не доносе одлуке које претходе или прате оружане сукобе, имају улогу и задатак да снажно и гласно подстичу и захтевају од органа власти свих нивоа да ангажују своје ресурсе у највећем могућем обиму да ублаже утицај и последице оружаних сукоба које деца трпе и да је стога од изузетног значаја њихово умрежавање и сарадња.

Говорећи на панел дискусији о праву деце погођене ратним сукобима на образовање, Јовић је истакла да је Република Србија од 2014. године примила велики број избеглица из ратом захваћених подручја на Блиском истоку од којих око 40% деце са или без пратње. Уложен је значајан напор да се одговори на потребе деце, не само са становишта обезбеђивања елементарих услова за живот, као што су смештај и храна, већ и на задовољавању других потреба, пре свега образовање и подршка ради опоравка од трауме. Деца избеглице укључују се у образовни процес одмах по доласку у Републику Србију, у редовне школе и редовна одељења, и уз обезбеђивање услуга додатне подршке за учење језика, опоравак од трауме и интеграцију у вршњачку групу. Рано укључивање у образовни процес показало је вишеструке добити по децу избеглице, не само из аспекта стицања и очувања стечених академских знања. „Укључивање у структуриран процес образовања, кроз одлазак у школу, похађање наставе, укључивање у наставне и ваннаставне активности и интеграцију у вршњачку групу има лековито дејство на децу која су преживела трауме рата, напуштања дома, животну угроженост током путовања, насиље и искуства којима ниједно дете не би требало да буде изложено“, рекла је Јовић. Колико је значајно обезбеђивање образовања за децу погођену ратним сукобима потврђује и чињеница да је Европска мрежа омбудсмана за децу 2018. године једногласно усвојила Став о образовању деце у покрету који је израдио Заштитник грађана као председавајући радне групе о образовању деце у покрету.

Помоћница генералног секретара Жељка Јанковић истакла је, на панел дискусији посвећеној приступу деце правима, да заштита деце од оружаних сукоба обухвата не само заштиту деце током рата и оружаних сукоба, већ и заштиту од свих других активности којима се деца укључују, подстичу или увлаче у милитарне или милитаризоване активности. Она је истакла да је још 2010. године Заштитник грађана указивао на потребу да се измене одговарајући закони и искључи обавеза регрутације малолетних особа, што је била и једна од препорука Комитета за права детета из 2010. године. Иако су закони измењени и онемогућена регрутација лица млађих од 18 година, спорадично се дешавало да се деца укључују у активности милитарног садржаја, на шта је Заштитник грађана реаговао препорукама и мишљењима, навела је Јанковић. Она је такође представила праксу Заштитника грађана током избегличке кризе, посебно честе посете прихватним центрима и другим местима где су смештена деца избеглице и њихове породице и давање препорука за унапређење услуга које се деци стављају на располагање. „Активности Заштитника грађана непосредно су допринеле унапређењу старатељске заштите, проширивању услуга подршке, развијању стандарда за брзу и ефикасну почетну процену стања и потреба детета и заштиту деце од свих облика насиља“, истакла је Јанковић.