Одбор за правосуђе и управу Скупштине Србије разматрао је на данашњој седници извештај Заштитника грађана за 2010. годину у делу који се односи на надлежност тог одбора.
Заштитник грађана Саша Јанковић рекао је да се највећи број притужби грађана тој институцији односи на кршење принципа добре управе, нагласивши да је неопходно унапредити рад јавне администрације.
Градски центар за социјални рад Београд није у пуном обиму заштитио права и интересе деце којој у поступку није обезбеђен адекватан степен партиципације, а поступање Центра било је оптерећено непоштовањем правила и стандарда рада и прекорачивањем овлашћења стручних радника.
Заштитник грађана Саша Јанковић примио је данас делегацију Сената Парламента Републике Чешке коју је предводио председник Комитета за образовање, науку, културу и људска права Јаромир Јермар. Јермар је у разговору са Јанковићем и његовим заменицима Тамаром Лукшић-Орландић и Гораном Башићем, оценио да су људска и мањинска права у Србији решена боље и темељније него у неким другим земљама.
Саша Јанковуић је рекао да Устав Републике Србије Заштитнику грађана даје велика овлашћења у контроли рада државних органа и да око 70 одсто препорука које Заштитник грађана донесе буде извршено, али да у структурама власти још има доста отпора када је реч о доследној примени законских решења која се односе на људска и грађанска права.
Јанковић је изразио захвалност Чешкој због подршке коју пружа Заштитнику грађана и као пример навео подршку Амбасаде Републике Чешке у Београду у обезбеђивању експертске помоћи у дефинисању квалитетних решења за поједина питања која се тичу грађанских и људских права.
Тамара Лукшић - Орландић, заменица заштитника грађана, уводним излагањем отворила је међународну конференцију која је 19. и 20. маја 2011. године одржана у Београду на тему јачања система малолетничког правосуђa.
На конференцији су домаћи и инострани експерти говорили су о међународним правним оквирима малолетничког правосуђа, принципу ресторативне правде.
Домаћи учесници, претежно из правосудног система и система социјалне заштите имали су прилике да се упознају са искуствима у примени принципа ресторативне правде у Холандији и Норвешкој. Другог дана конференције пажња је била посвећена унапређивању система за прикупљање и анализу података у области малолетничког правосуђа.
 Иѕлагање на конференцији |
Последњег дана марта 2011, народни посланици су усвојили Закон о социјалној заштити и тиме правно заокружили дуго најављивану реформу овог система, од које су највећа очекивања имали они који су у некој врсти социјалне потребе, а њих је у Србији, сваким даном све више.
Нећу овде трошити простор на чињеницу да надлежни Одбор за социјалну политику није позвао заштитника грађана на расправу поводом амандмана на предлог закона, иако је заштитник грађана још 2. марта, дакле благовремено, доставио овом одбору, сагласно пословнику Народне скупштине, Иницијативу за подношење амандмана на Предлог закона о социјалној заштити. То остављам онима који се старају о спровођењу пословника (такође недавно усвојеног, па се можда нису уходали у његовој примени).
Овде ће бити речи о иницијативи заштитника грађана да се у Закон о социјалној заштити уведе институт „родитеља неговатеља”, којим би се увело једно ново право биолошким родитељима, односно нова врста материјалне подршке породици, и то, породици која негује дете са тешким или вишеструким оштећењем и које има потребу за непрестаном родитељском негом. Предлог заштитника грађана био је да се овим породицама, тј. родитељима неговатељима, који желе да сами негују своје дете, па зато не могу да остваре радни однос и зараду по том основу, пружи надокнада у висини минималне зараде у Републици Србији.
Рацио овог предлога био је вишеструк. Деца остају у породици, где су им услови за развој најхуманији и најподстицајнији и потпуно је комплементарно већ започетој реформи деинституционализације у збрињавању деце. Оваква подршка биолошким породицама (којих у Србији сигурно нема више од неколико хиљада) допринела би исправљању апсурдне ситуације да држава стимулише старање о деци у хранитељским породицама и да предвиђа увећану надокнаду хранитељу који се стара о детету са инвалидитетом, а да биолошким породицама не нуди сличан или исти вид помоћи.
Међутим, Одбор ни не разматра предлог заштитника грађана о „родитељу неговатељу”, већ нуди амандман, који постаје и део закона, којим један од родитеља који није у радном односу, а који најмање 15 година непосредно негује своје дете које је остварило право на увећани додатак за помоћ и негу другог лица, има право на доживотно новчано месечно примање у висини најниже пензије.
Поштовани читаоци, хајде да направимо мали интимни тест шта би свако од нас пре изабрао – да прима минимални лични доходак док негује дете које не може само о себи да се стара и везано је за кревет (а можда има још неко дете, које би радо имало пажњу тог родитеља), или би пристао на варијанту коју му је понудила држава? Да, и још једно питање, шта је са родитељима чије дете, нажалост неће доживети 15 година, већ рецимо 14 година и 10 месеци?
заменица заштитника грађана
Тамара Лукшић-Орландић
Заменица заштитника грађана за права детета, Тамара Лукшић – Орландић гостовала је у емисији ТРИБИНА Првог програма радио Београда, 4. маја ове године. Тема емисије била је злоупотреба деце у рекламама. Заменица заштитника грађана је скренула пажњу на потребу да се и приређивачи и емитери придржавају Закона о оглашавању који је и својим начелима и конкретним решењима довољно инструктиван да онемогућава злоупотребу деце у рекламне сврхе.
Она је указала и на неке случајеве добре праксе у сарадњи институције омбудсмана и приређивача огласа и реклама у којима су деца била учесници, када су прихваћене сугестије Заштитника грађана да се поједине рекламе уклоне јер нису у складу са Законом и доводе до директне манипулације децом.
Израда Нацрта закона о правима детета Радне групе Заштитника грађана оцењена је као пример добре праксе на састанку националних институција за заштиту људских права, 14. и 15. априла 2011. године у Бечу, у организацији ОЕБС. Спровођењем овакве врсте активности националне институције за заштиту људских права утичу на обликовање националног законодавства и тиме доприносе унапређењу људских права.
Превенција и заштита деце од сексуалног злостављања и сексуалног искоришћавања
Заштита деце од насиља, злостављања и занемаривања
