На интересантан и проактиван начин, чланови Панела младих саветника Стефан Грубјешић, Марко Јевтић, Јана Миливојевић и Марија Говедарица, представили су данас у Медија центру своје виђење медијских садржаја о деци, положају деце у медијима, улози медија у њиховим животима и учешћу деце у јавном и медијском простору. Чланови Панела позвали су медије да више извештавају о деци као активним члановима друштва, о њиховим постигнућима и успесима и о њиховом доприносу у заједницама у којима живе и школама које похађају.

"Желимо да више извештавате о темама које су за нас важне, да нам дајете више културе а мање скандала, да извештавате тачно и да на вашим насловним странама и екранима не буде насиља, дроге и пронографије", поручили су медијима чланови Панела младих саветника и додали да медији треба да питају децу за мишљење и ставове када говоре о стварима које су за децу важне. 

Дајући позитивне примере активације деце у науци, култури, спорту и друштвено одговорним активностима, чланови Панела младих саветника поручили су да је таквих примера много, а медијских извештаја о њима мало и изразили уверење да би не само деца, већ и одрасли, више желели да буду упознати са таквим информацијама, уместо са ријалити програмима, детаљима личног и породичног живота жртава насиља и њихових породица или вестима о насиљу. Они су такође позвали медије да у већој мери пишу и емитују модерни образовни садржај на начин који је за децу атрактиван и користе нове платформе како би тај садржај приближили деци.

Помоћница Генералног секретара Наташа Јовић указала је да се Заштитник грађана већ низ година бави проблемом повреде права децеу медијима, те је упућивао препоруке и мишљења у вези са откривањем личних и породичних прилика деце у медијима, објављивањем фотографија и личних података деце од стране школа и предшколских установа на друштвеним мрежама, злоупотреби деце приликом оглашавања и потребом унапређене заштите деце од повреда права у медијском простору. "Закон о јавном информисању и медијима, Закон о електронским медијима и правилници Регулаторног тела за електронске медије дају солидан правни оквир за заштиту права детета у медијима, али се у пракси суочавамо са бројним кршењем ових права", рекла је Јовић и додала да се  решење овог проблема може наћи како у процесу саморегулације, тако и у поступку бољег надзора над поштовањем ових права детета.

Затварајући догађај "(П)Останите пријатељи деце" Генерална секретарка Оља Јовичић истакла је да је Заштитник грађана најснажнији заговорник пуне и смислене партиципације деце коју и спроводи у пракси кроз учешће деце у раду ове институције. "Заштитник грађана желео је да партиципацију деце оснажи и овога пута, омогућавајући да се данас пре свега чује глас деце", рекла је Јовичић и додала да су чланови Панела младих саветника данас послали јасну поруку да медији могу и треба да постану и остану пријатељи деце и најснажнији заговорници њихових права и заступници њиховог гласа. 

 Видео снимак ускоро

Иако право на заштиту од свих облика насиља данас представља основно право сваког детeтa, сведоци смо да у нашој стручној и широј јавности и даље постоји неразумевање ове појаве, посебно сексуалног злостављања деце, његових облика и раширености, изјавио је поводом Европског дана заштите деце од сексуалног искоришћавања и злостављања заштитник грађана Зоран Пашалић. Стога је, између осталог, потребно редефинисати сексуално злостављање у законима Републике Србије, како би у свим случајевима и у свим облицима сексуалног злостављања деца имала адекватну кривичноправну, породичноправну и другу заштиту, али и да овакве појаве на време буду сузбијене и спречене.

Заштитник грађана је у бројним навратима указивао на проблем недовољно адекватног законодавног оквира када је реч о заштити деце од сексуалног насиља и недовољне усклађености националних закона са Конвенцијом Савета Европе о заштити деце од сексуалног искоришћавања и сексуалног злостављања, навео је Пашалић.

Он је подсетио да није у потпуности поступљено по Иницијативи Заштитника грађана за измене и допуне Кривичног законика поднете 2011. и 2012. године, заједничкој Иницијативи Заштитника грађана и организације Инцест траума центар за измене и допуне Кривичног законика и Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица, као ни по Мишљењу и препорукама Заштитника грађана за коришћење заштитних механизама у судским поступцима ради спречавања секундарне трауматизације деце жртава кривичних дела, посебно оних сексуалне природе.

ОШ "Свети Сава" у Горњем Милановцу остварила је висок степен сарадње са Заштитником грађана, отклонила пропуст у раду и унапредила свој рад на заштити ученика од насиља, поступајући и опредељујући се да и убудуће поступа у складу са ставовима и усмерењима Заштитника грађана.

Поступајући у случају вршњачког насиља над учеником ове школе, Заштитник грађана је школи посебно указао да мере заштите од насиља не обухватају само активности према ученику који је насиље претрпео, већ и према ученицима који су насиље извршили а посебно према вршњачкој групи. Улога вршњачке групе на превенцији насиља и његовом сузбијању је недовољно препозната иако је реч о изузетно снажном ресурсу. Школе треба да осмишљавају конкретне активности са вршњачком групом у циљу интеграције деце жртава насиља и деце извршилаца насиља у вршњачку групу, као и активности којима се повећава број деце која се противе насиљу а смањује број деце пасивних посматрача насилних инцидената. Истовремено, Заштитник грађана је указао и на то да, када спроводи радње поводом инцидената насиља над учеником, школе спроводе своје законом прописане обавезе. Стога, родитељске жеље и ставови не могу имати утицај на спровођење радњи на прикупљању чињеница, оцени да ли је дошло до насиља, процени о  ком нивоу насиља је реч и планирању и спровођењу мера.

Нефизички облици насиља, као што је вербално, емоционално, психолошко социјално и електронско насиље, представљању насилно понашање, и као такви се морају и идентификовати и препознавати, став је Заштитника грађана. Стога је пре свега потребно да се овим облицима насиља да значење насилног понашања како се поступање школа не би скретало са правца заштите од насиља на правац релативизације насиља.

Attachments:

Ставови Заштитника грађана

Поводом информација које су медији објавили, о сексуалном узнемиравању ученика од стране наставника физичког васпитања у Медицинској школи у Београду, Заштитник грађана спровео је поступак контроле законитости и правилности рада ове школе.

Након спроведеног поступка и свих чињеница које је утврдио, Заштитник грађана констатује да су се медијски садржаји односили на догађаје из претходне школске године и да су објављени након што је Школа предузела низ мера на утврђивању чињеница и мера на заштити деце, као и након оцене родитеља да су те мере биле сврсисходне и да су дале позитивне ефекте. Заштитник грађана испитао је поступање Школе поводом пријава родитеља током претходне школске године и оценио да су активности Школе биле адекватне, примерене и савесно и стручно спроведене. Заштитник грађана посебно цени чињеницу да је у том процесу Школа, на различите начине и кроз различите активности и модалитете, прибављала мишљење, ставове, искуства и доживљаје деце чиме је обезбедила функционалну партиципацију ученика у овом осетљивом питању. Заштитник грађана поздравља чињеницу да је Школа наставила да предузима превентивне мере у односу на понашање и рад запослених са ученицима, као и мере за будуће укључивање деце у процес вредновања квалитета наставе и рада наставника.

Два су кључна стуба која однос деце и медија чине проактивним и усмереним на поштовање и остваривање права детета: партиципација деце и заштита деце у медијском простору. За разлику од другог аспекта, недовољно учешће деце у медијима није довољно проблематизовано, а заправо партиципација деце у медијском и јавном простору је услов и за адекватнију заштиту, рекла је данас помоћница генералног секретара Заштитника грађана за права детета Наташа Јовић на конференцији „Деца и медији – како заштитити децу од медијске и политичке злоупотребе?“.

Она је на конференцији у Медија центру, коју је организовала организација Пријатељи деце Србије, истакла да се Заштитник грађана од почетка рада интензивно бави положајем деце у медијима. Заштитник грађана је у претходних 12 година водио бројне поступке због повреде права деце у медијима, почев од откривања идентитета деце преко задирања у њихов породични живот, виктимизације деце жртава, злоупотреба деце у оглашавању, насиља путем медија и штетних садржаја којима су изложена деца, навела је Јовић.

Помоћница генералног секретара Наташа Јовић са сарадницом Данијелом Радојевић учествује у раду годишње конференције Мреже омбудсмана за децу Југоисточне Европе, која се одржава у Тирани и посвећена је заштити деце у покрету.

У сусрет тридесетогодишњици усвајања Конвенције о правима детета, омбудсмани региона упозоравају да су права деце у покрету и даље изузетно угрожена. Деца у покрету, до момента доласка у наше државе већ су преживела најстрашнија искуства - рат, трајно напуштање својих домова и породица, трафикинг, насиље и експлоатацију, глад, болест и екстремну физичку исцрпљеност, раздвајање од родитеља и сиблинга, угрожавање живота и здравља. Наша је обавеза да деци у покрету, од момента њиховог ступања на територију наших држава, пружимо максималну заштиту и помоћ, јединствен је став омбудсмана за децу Југоисточне Европе.

Радојевић је представила рад Заштитника грађана у области заштите и унапређења права деце у покрету, нарочито права на образовање. Она је указала да је Република Србија обезбедила пун приступ деце у покрету свим нивоима предуниверзитетског образовања, као и услуге за децу у покрету ради лакше интеграције у вршњачке групе, као што су учење језика, психолошка и социјална подршка и др. Посебно је значајно да се институције омбудсмана у региону тесно повежу у раду на заштити права деце у покрету, рекла је она и истакла да мреже омбудсмана, као што су Европска мрежа омбудсмана за децу и Мрежа омбудсмана за децу Југоисточне Европе, носе велики потенцијал за заједничко и брзо решавање потенцијалних повреда права деце у покрету или оних који се актуелно дешавају. Она је представила и случај у коме је Заштитник грађана поступао, у сарадњи са омбудсманима за децу у Белгији, а који се односио на депортацију деце и мајке у Србију без адекватно успостављање сарадње органа Белгије са органима Републике Србије.

Мрежа омбудсмана за децу Југоисточне Европе окупља институције омбудсмана и омбудсмана за децу из Албаније, Бугарске, Грчке, Кипра, Македоније, Румуније, Словеније, Србије, Федерације Босне и Херцеговине, Хрватске и Црне Горе.