а

Помоћницe генералног секретара Наташа Јовић и Жељка Јанковић учествују у дводневној конференцији „Заштита права детета у оружаним сукобима“  која се одржава у Кијеву, Украјина, 26. и 27. новембра.

Посвећена обележавању тридесетогодишњици усвајања Конвенције о правима детета, Конференција се бави осетљивом темом положаја и права детета у оружаним сукобима и улогом независних институција за заштиту права детета и људских права на остваривању, заштити и унапређењу права детета током и након оружаних сукоба.

b_280_0_16777215_00_images_Ukrajina_261119.jpgПомоћница Генералног секретара Наташа Јовић је у уводном делу конференције навела да је Конвенција о правима детета у примени у Републици Србији 29 година, након што је 1990. године тадашња Југославија ратификовала овај међународни уговор. Примену Конвенције у Србији пратиле су деценијама дуге изузетно неповољне околности: ратни сукоби на простору бивше Југославије, избеглиштво, економске санкције, осиромашење становништва, девастирана економија, транзиција политичког, економског и друштвеног система, урушавање вредности, људских права и права детета и насиље. Деценију оружаних сукоба пратило је две деценије опоравка од последица ових сукоба, који још увек траје, истакла је Јовић и додала: „Ратни сукоби остављају трајне или тешко и споро отклоњиве последице по свако дете. Најтеже и најозбиљније су угрожена деца која су директно погођена ратом, као што су деца војници, деца избеглице, деца у ратном подручју, деца чији су родитељи и блиске особе учесници сукоба. Међутим, не смеју се занемарити озбиљне последице код деце која су индиректно погођена ратним сукобом, контринуираним излагањем токсичној атмосфери рата путем медија и јавног говора, прекидањем образовног процеса, сиромаштвом и недостатком основних средстава за живот и развој, неадекватном здравственом заштитом и општим снижењем достигнутог степена остваривања права детета и људских права које ратни сукоби неминовно производе“. Она је истакла да независне институције за заштиту права детета, иако не доносе одлуке које претходе или прате оружане сукобе, имају улогу и задатак да снажно и гласно подстичу и захтевају од органа власти свих нивоа да ангажују своје ресурсе у највећем могућем обиму да ублаже утицај и последице оружаних сукоба које деца трпе и да је стога од изузетног значаја њихово умрежавање и сарадња.

Говорећи на панел дискусији о праву деце погођене ратним сукобима на образовање, Јовић је истакла да је Република Србија од 2014. године примила велики број избеглица из ратом захваћених подручја на Блиском истоку од којих око 40% деце са или без пратње. Уложен је значајан напор да се одговори на потребе деце, не само са становишта обезбеђивања елементарих услова за живот, као што су смештај и храна, већ и на задовољавању других потреба, пре свега образовање и подршка ради опоравка од трауме. Деца избеглице укључују се у образовни процес одмах по доласку у Републику Србију, у редовне школе и редовна одељења, и уз обезбеђивање услуга додатне подршке за учење језика, опоравак од трауме и интеграцију у вршњачку групу. Рано укључивање у образовни процес показало је вишеструке добити по децу избеглице, не само из аспекта стицања и очувања стечених академских знања. „Укључивање у структуриран процес образовања, кроз одлазак у школу, похађање наставе, укључивање у наставне и ваннаставне активности и интеграцију у вршњачку групу има лековито дејство на децу која су преживела трауме рата, напуштања дома, животну угроженост током путовања, насиље и искуства којима ниједно дете не би требало да буде изложено“, рекла је Јовић. Колико је значајно обезбеђивање образовања за децу погођену ратним сукобима потврђује и чињеница да је Европска мрежа омбудсмана за децу 2018. године једногласно усвојила Став о образовању деце у покрету који је израдио Заштитник грађана као председавајући радне групе о образовању деце у покрету.

b_280_0_16777215_00_images_Ukrajina_2_261119.jpgПомоћница генералног секретара Жељка Јанковић истакла је, на панел дискусији посвећеној приступу деце правима, да заштита деце од оружаних сукоба обухвата не само заштиту деце током рата и оружаних сукоба, већ и заштиту од свих других активности којима се деца укључују, подстичу или увлаче у милитарне или милитаризоване активности. Она је истакла да је још 2010. године Заштитник грађана указивао на потребу да се измене одговарајући закони и искључи обавеза регрутације малолетних особа, што је била и једна од препорука Комитета за права детета из 2010. године. Иако су закони измењени и онемогућена регрутација лица млађих од 18 година, спорадично се дешавало да се деца укључују у активности милитарног садржаја, на шта је Заштитник грађана реаговао препорукама и мишљењима, навела је Јанковић. Она је такође представила праксу Заштитника грађана током избегличке кризе, посебно честе посете прихватним центрима и другим местима где су смештена деца избеглице и њихове породице и давање препорука за унапређење услуга које се деци стављају на располагање. „Активности Заштитника грађана непосредно су допринеле унапређењу старатељске заштите, проширивању услуга подршке, развијању стандарда за брзу и ефикасну почетну процену стања и потреба детета и заштиту деце од свих облика насиља“, истакла је Јанковић.