а

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања одбило је да поступи по препоруци Заштитника грађана за стављање ван снаге радног налога упућеног свим центрима за социјални рад у Србији према којем су дужни да децу која живе и раде на улици по хитном поступку одузимају од родитеља или старатеља, покрећу судске поступке ради одузимања родитељског права, забране контакте родитеља и те деце, изричу мере заштите од насиља и подносе кривичне пријаве против родитеља.

Заштитник грађана је крајем фебруара 2020. године утврдио да надлежно Министарство упућивањем радног налога од 21.05.2018. године директно поступа супротно Конвенцији о правима детета Уједињених нација, значајно сужава степен остваривања права детета у Србији а центре за социјални рад (ЦСР) усмерава на незаконито поступање.

Међутим, у одговору достављеном почетком јуна 2020. године, ресорно министарство негира утврђене пропусте у раду и истиче да је радни налог „имао за циљ интензивирање активности система социјалне и породично-правне заштите у реаговању на појаву 'деце улице', односно насиља и злоупотребе деце која 'живе и раде на улици' и баве се просјачењем, прањем ветробранских стакала, скупљањем секундарних сировина из контејнера за одношење отпада, продајом цвећа у касним ноћним сатима, итд“.

Заштитник грађана сматра да Министарство за рад кроз спорни радни налог ставља у фокус интензивирање активности система, а да фокус заправо треба да буде заштита најбољег интереса детета, тражење и отклањање узрока ове појаве, чему систем треба да послужи.

Садржај радног акта, како у одговору даље тврди Министарство за рад, указује и на обавезу ЦСР да „у складу са извршеним проценама предузима мере заштите и да је законска обавеза ЦСР ургентна, неодложна интервенција у заштити деце“, као и да начин реаговања у радном налогу узима у обзир чињеницу да се мора реаговати одмах по сазнању о угрожености или злостављању детета.

Заштитник грађана у препоруци упућеној Министарству за рад наводи да је неопходно да без одлагања стави ван снаге овакав радни налог и о томе писаним путем обавести све ЦСР у Србији, као и да изради нови радни налог у сарадњи са Републичким заводом за социјалну заштиту о начину поступања са децом у уличној ситуацији.

У новом радном налогу, према препоруци Заштитника грађана, требало би да буду садржана следећа упутства: испитивање да ли се дете и његова породица налазе у сиромаштву и утврђивање узрока сиромаштва, планирање услуга за помоћ родитељима и смањење сиромаштва, детекција породица у ризику од налажења деце у уличној ситуацији и предузимање мера ради спречавања изузимања деце из породице.

Такође, препоручена је и забрана изузимања деце која се у уличној ситуацији налазе искључиво због сиромаштва, предузимање мера ради хитног укључивања деце у уличној ситуацији у рано предшколско васпитање и образовање као и мера ради укључивања у заједницу, израду плана услуга за дете и породицу у случају измештања детета у циљу повратка детета у биолошку породицу и обавезно интегрисање података о узроку налажења деце у уличној ситуацији, економској ситуацији породице, мерама и услугама које је ЦСР обезбедио породици и процене о целисходности покретања кривичних поступака против родитеља.

По свим овим препорукама Заштитника грађана Министарство за рад није поступило, наводећи да је радним налогом који је издало 21.05.2018. године обезбеђена заштита најбољег интереса детета.

„Аутоматско одузимање деце није решење већ је суштинско питање ко је организатор просјачења и дечје експлоатације и које су околности довеле до тога да су деца на улици. Питање је да ли се ради о трговини људима или се ради о нужности да нема од чега да живи. Активности система морају бити усмерене на проналажење и отклањање узрока а не последице“, сматра Заштитник грађана.

Заштитник грађана истиче да је неизбежно питање утврђивања организатора просјачења и да оно мора бити решено јер се ради о злоупотреби деце и кршењу њихових права. „Проблем 'деце улице' не може да се посматра само као проблем Министарства за рад и зато ће Заштитник грађана наставити да прати и рад Министарства унутрашњих послова (МУП). Најзначајније је да МУП предузме све радње за утврђивање организатора просјачења и процесуирања одговорних где томе има места“, истиче Заштитник грађана.