а

Заштитник грађана је, у поступку покренутом по сопственој иницијативи поводом убиства три особе и једног детета у Лесковцу у мају 2020. године, утврдио бројне пропусте у раду центара за социјални рад у Бојнику и Лесковцу и Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у процесу заштите од насиља и злостављања деце из те породице, која је била на евиденцији ових центара.

Заштитник грађана констатује да заштита корисника није остварена у складу са прописима и стандардима стручног рада у области породично-правне и социјалне заштите и да начињени пропусти у раду представљају грубо кршење права детета и обавезе државе да деци и породици пружи сву могућу помоћ и заштиту.

Од центара у Бојнику и Лесковцу Заштитник грађана тражи да без одлагања предузму мере за отклањање утврђених пропуста како се сличне грешке не би дешавале убудуће, али и утврђивање личне одговорности стручних радника и руководилаца у тим центрима.

Од надлежног министарства Заштитник грађана тражи да обезбеди да се чињеница изложености детета насиљу над другим чланом породице или детету блиском лицу третира као злостављање и занемаривање детета, као и да испита личну одговорност запосленог у том министарству јер три године није предузео никакве активности поводом захтева за стручну помоћ центра у Бојнику. Министарство о предузетим активностима треба да обавести Заштитника грађана у року од 21 дана.

Заштитник грађана је у поступку контроле законитости и правилности рада утврдио да надлежни центри за социјални рад нису покренули ниједан поступак у циљу заштите од насиља у породици, нити ради лишења родитељског права током девет година рада са породицом.

Прва сазнања о насиљу и злостављању деце у породици центар у Бојнику добио је још 2011. године у пријави Опште болнице у Лесковцу где је указано да су приликом прегледа констатовани трагови физичког кажњавања једног детета. Центар је исте године сачинио План услуга за породицу и дете али све до 2015. године нема трагова о раду органа старатељства на заштити деце као ни о пријавама породичног насиља.

Такође, центар у Бојнику није предузео мере ни после сазнања да деца често одлазе од куће, управо због насиља које трпе, а на основу података који су достављени Заштитнику грађана није се могло утврдити ни због чега су деца напуштала хранитељске породице и враћала се у биолошку породицу.

Заштитник грађана наглашава да је орган старатељства био дужан да деци пружи адекватну заштиту, да их хитно измести и да обезбеди да се самоиницијативно не врате у биолошку породицу, адекватним праћењем хранитељских породица и интервенцијом у случају потребе. Такође, Центар је пропустио да благовремено покрене поступке лишења родитељског права.

Имајући у види да је надлежно министарство извршило надзор над стручним радом и утврдило незаконитости и неправилности у раду органа старатељства те дало налоге за исправљање утврђених незаконитости, посебно у светлу чињенице да ниједна препорука не би изменила трагедију која се догодила, Заштитник грађана сматра нецелисходним упућивање препорука органима старатељства због утврђених идентичних пропуста у раду у заштити деце.

Министарство је начинило пропусте и што центру у Бојнику није благовремено пружило стручну помоћ коју је тражио, нити је предузело мере према истом центру јер није доставио комплетне списе предмета на шта је био обавезан.

Заштитник грађана истиче да је услед непотпуне сарадње органа старатељства изостала благовремена и адекватна размена информација о степену ризика по жртве насиља, злостављања и занемаривања, а затим и дубље испитивање узрока нежељеног понашања деце и степена родитељске одговорности.