а

Информације

b_280_0_16777215_00_images_2016_Konferencija1.jpgЗаштитник грађана Зоран Пашалић истакао је данас да насиље у породици није проблем одређене породице већ целог друштва и заложио се да се жртвама породичног насиља, које чине најчешће жене и деца, омогући хитан преглед код лекара судске медицине како би се утврдили докази о том чину и успоставила узрочно-последична веза између радње и последице насиља.

„Ми тражимо да се омогући жртвама насиља у породици да се оно што се десило евидентира одмах и на прави начин пре него што дође до суда, да се не би десило, што се дешава у великом броју случајева, да жртва промени свој исказ у самом судском поступку“, рекао је Пашалић на представљању „Посебног извештаја Заштитника грађана о раду група за координацију и сарадњу на подручју Града Београда“ у Палати Србија, који је уживо пратило близу 30 представника тужилаштава, судова, центара за социјални рад, прекршајних судова, других државних органа и невладиних организација, док је око 70 учесника презентацију посебног извештаја пратило путем Zoom апликације.

Пашалић је истакао да би прегледи жртава породичног насиља требало да се обављају на Институту за судску медицину у Београду, али и у другим већим центрима у Србији, како би се чак и у случају да жртва касније промени свој исказ и негира да је доживела насиље, обезбедило да починилац насиља буде адекватно кажњен.

Сада имамо ситуацију да жртва породичног насиља одлази у Ургентни центар где се констатују повреде али нема утврђивања узрочно-последичне везе насиља чиме се оставља простор да починилац насиља не буде кажњен за своје поступке, додао је Пашалић.

Заштитник грађана је навео да би овакви прегледи били јефтини и нагласио да ће од локалних самоуправа, судова, тужилаштава и полиције тражити подршку за овај пројекат а од професора судске медицине да организују обуке за поступање у случајевима породичног насиља.

Амбасадор Краљевине Холандије Жил Бешор Пух изјавио је да је породично насиље и даље постоји не само у Србији већ у свим земљама, укључујући Холандију, и изразио задовољство што холандска амбасада може да подржи овакве иницијативе у нашој земљи.

Чланица УН Комитета за елиминацију дискриминације жена (CEDAW) Геновева Тисева истакла је у укључењу путем Zoom апликације да је веома значајно да се у време пандемије обрати посебна пажња на насиље према женама, као и да тај Комитет не жели да се и даље толерише некажњавање извршилаца насиља.

Она је скренула пажњу и на случај који се на основу представке организације цивилног друштва води пред Комитетом CEDAW против Молдавије због насиља у породици према жени са инвалидитетом, које се због непредузимања мера од стране надлежних органа завршило са трагичним последицама. Комитет, осим праћења примене УН Конвенције о елиминисању свих облика дискриминације жена у државама чланицама Конвенције и упућивања државама закључних коментара и препорука, припрема Водич за примену Општег коментара Комитета број 35 o родно заснованом насиљу према женама.

b_280_0_16777215_00_images_2016_Konferencija3.jpgЗаменица Заштитника грађана за права детета и родну равноправност Јелена Стојановић изјавила је да је за успех у спречавању породичног насиља, поред доброг нормативног оквира који имамо, потребна континуирана едукација запослених који поступају у случајевима насиља у породици и обезбеђен довољан број стручног кадра у центрима за социјални рад на шта је Заштитник грађана често указивао и тражио од Министарства за рад да то обезбеди.

Стојановић је током представљања извештаја навела да је потребно радити и на унапређењу знања свих грађана да препознају насиље и да реагују онда када га уоче, истичући да иако се извештај односи на случајеве на територији Београда, ми морамо допрети до сваког грађанина Србије у сваком делу Србије.

У наставку презентације извештаја Стојановић и представнице Аутономног женског центра Вања Мацановић и Тања Игњатовић су представиле прикупљене податке, закључке и препоруке.

Посебни извештај је полазна основа за пројекат „Ефикасне политике и јединствена пракса у подршци и заштити преживелих жртава насиља у породици“, који спроводи Аутономни женски центар, у сарадњи са Заштитником грађана и Форумом судија Србије, а уз финансијску подршку Амбасаде Краљевине Холандије. Извештај су израдили Заштитник грађана и невладина организација Аутономни женски центар, уз подршку Мисије ОЕБС у Србији.

b_280_0_16777215_00_images_2016_Milica.jpgЗаштитник грађана је у циљу промоције и афирмације права детета у нашој земљи у оквиру манифестације „Дечја недеља“, која се ове године одржава од 5. до 11. октобра у измењеним условима због епидемиолошке ситуације, реализовао видео спот у којем су јавне личности упутиле поруке и подршку деци из целе Србије.

О заштити од лоших утицаја, потреби да следе своје снове и не одустају од онога што воле, као и свим њиховим правима деци су говорили прослављена кошаркашица Милица Дабовић, глумац Милош Петровић и „јутјуб“ перформер Вук Вукашиновић.

Кратки видео спот можете погледати на линку https://www.youtube.com/watch?v=OaDGz8chkw4.

Повратак у школске клупе, регуларна настава и дружење са вршњацима у паузама између часова главне су жеље ученика основних и средњих школа широм Србије које су на састанку са заменицом Заштитника грађана за права детета Јеленом Стојановић изнели чланови „Панела младих саветника“ ове институције.

„Желимо да свакодневно идемо у школу и да имамо нормалне часове. Ми који смо ове године уписали средње школе још нисмо упознали другу половину одељења. Кад могу да раде кафићи и клубови, можемо и ми да идемо нормално у школу“, сматра једна од учесница састанка који је због епидемиолошке ситуације одржан путем Zoom апликације.

Већина учесника састанка потврдила је да им недостаје свакодневни одлазак у школу, уживо предавања наставника као и могућност да их одмах питају све што их занима. Пожалили су се и на организацију он-лајн наставе, посебно на то што у неким школама ученици из једне групе шаљу друговима из друге групе оно што је тог дана предавано у школи па ту настају пропусти.

Отежавајућу околност им представља и што сами морају да се спремају за контроле испите из бројних предмета који се одржавају исте недеље.

Представници „Панела младих саветника“ пренели су стручним сарадницима Заштитника грађана и да због организације наставе путем интернета имају мало слободног времена за дружење и слободне активности. Највише им, како су нагласили, недостаје дружење у школи.

b_280_0_16777215_00_images_20200925Metropol.jpgЗаштитник грађана Зоран Пашалић изјавио је данас да ће новим законом о Заштитнику грађана, који су израдили стручњаци ове институције, област заштите права детета бити знатно унапређена jaчањем самосталности и независности заменика Заштитника грађана за права детета унутар саме институције и оснаживањем његових капацитета.

Ми сада немамо право да директно контролишемо рад судске управе али то можемо да радимо путем контроле рада Министарства правде што смо и урадили пре пар дана када су у медијима објављени детаљи пресуде за сексуално злостављање детета, рекао је Пашалић на конференцији "Права посебно осетљивих група деце у правосудном систему Србије".

Пашалић је апеловао на правосудне органе и медије да не износе у јавност детаље судских пресуда које се тичу повреде права детета јер то децу вишеструко тразуматизује за цео живот. „У контактима које смо имали са децом која су проживела трауматична искуства сазнали смо да су она секундарно трауматизована у правосудним поступцима, а онда додатно у медијима“, нагласио је Заштитник грађана.

b_280_0_16777215_00_images_20200925Metropol1.jpgЗаменица Заштитника грађана за права детета и родну равноправност Јелена Стојановић изјавила је у панел дискусији да се ова институција већ 13 година успешно бави заштитом права детета и то тако што исправља пропусте и недостатке које су начинили надлежни државни органи.

Коментаришући најаву министра за рад Зорана Ђорђевића да ће републичком парламенту доставити на усвајање Нацрт закона о заштити права детета и заштитнику права детета, Стојановић је рекла да већ постоји институција која се бави тим послом – Заштитник грађана.

Она је навела да оснивање нове институције, што подразумева додатне трошкове за опрему, плате нових државних службеника и отпочињање праксе од почетка, представља непотребан буџетски трошак, а да тај нови заштитник права детета не би имао ни нове надлежности ни овлашћења у односу на она која већ постоје у институцији Омбудсмана.

Стојановић сматра да се поставља и питање кредибилитета тог заштитника права детета с обзиром да Министарство за рад има највише пропуста у раду по питању заштите права детета због којих је морао да реагује Заштитник грађана. Осам година нису формирали социјално-здравствене установе, нису обезбедили услове за рад Центара за породични смештај, нити су повећали број запослених иако се број предмета у центрима за социјални рад стално повећава, рекла је она.

Стојановић је подсетила и да су центри за социјални рад, који су под ингеренцијом Министарства за рад, обустављањем активности током ванредног стања проглашеног због пандемије Ковид 19, утицали на погоршање стања у области заштите права детета због чега је морао да реагује Заштитник грађана.

Заштитник грађана покренуо је по сопственој иницијативи, а на основу информација из медија о нестанку малолетног детета из Ниша које је пронађено у околини Београда, поступак контроле законитости и правилности рада Центра за социјални рад „Свети Сава“ у Нишу.

Информације и копију комплетне документације нишки Центар за социјални рад у року од 15 дана треба да достави Заштитнику грађана, који ће по пријему одговора одлучити о даљем току поступка.

Заменица заштитника грађана за права детета и родну равноправност Јелена Стојановић са својим сарадницама из Сектора за права детета је 2. јуна 2020. године учествовала на интернет састанку Европске мреже омбудсмана за децу (ENOC) са циљем размене искустава у вези са изазовима са којима су се институције суочавале током стања узрокованим вирусом COVID-19.

b_280_0_16777215_00_images_20200603ENOC_1.jpgНа састанку се могло чути да је већина омбудсмана свој рад организовала од куће и да су проблеми са којима су се суочавали у остваривању права детета били веома слични у свим државама. Јелена Стојановић је учесницима конференције указала да је институција Заштитника грађана у Србији радила појачаним интензитетом и да су активности биле примарно усмерене на решавање конкретних проблема изазваних појавом пандемије. На основу обраћања грађана и медијских извештаја су стизале информације о проблемима са којима су се деца и родитељи сусретали и по којима се реаговало одмах, и то кроз директно обраћање надлежним органима у циљу отклањања пропуста, као и упућивањем иницијатива за измену прописа који су угрожавали остваривање права родитеља и деце. У комуникацији са грађанима је свакодневно путем пет нових телефонских линија пружана саветодавна и психолошка помоћ. Помоћ психолога из Сектора за права детета је била јединствена међу чланицама Европске мреже омбудсмана за децу. Мобилна екипа институције Заштитника грађана у условима ванредног стања радила је појачано и целодневно, те је на терену проверавала поштовање права грађана, нарочито деце.

Такође, заменица заштитника грађана је нагласила да се велики број родитеља обратио Заштитнику грађана, што потврђује да су родитељи препознали Заштитника грађана као институцију којој верују и којој се могу обратити за помоћ.

b_280_0_16777215_00_images_20191017_tirana3.jpgПомоћница генералног секретара Наташа Јовић са сарадницом Данијелом Радојевић учествује у раду годишње конференције Мреже омбудсмана за децу Југоисточне Европе, која се одржава у Тирани и посвећена је заштити деце у покрету.

У сусрет тридесетогодишњици усвајања Конвенције о правима детета, омбудсмани региона упозоравају да су права деце у покрету и даље изузетно угрожена. Деца у покрету, до момента доласка у наше државе већ су преживела најстрашнија искуства - рат, трајно напуштање својих домова и породица, трафикинг, насиље и експлоатацију, глад, болест и екстремну физичку исцрпљеност, раздвајање од родитеља и сиблинга, угрожавање живота и здравља. Наша је обавеза да деци у покрету, од момента њиховог ступања на територију наших држава, пружимо максималну заштиту и помоћ, јединствен је став омбудсмана за децу Југоисточне Европе.

b_280_0_16777215_00_images_20191017_tirana2.jpgРадојевић је представила рад Заштитника грађана у области заштите и унапређења права деце у покрету, нарочито права на образовање. Она је указала да је Република Србија обезбедила пун приступ деце у покрету свим нивоима предуниверзитетског образовања, као и услуге за децу у покрету ради лакше интеграције у вршњачке групе, као што су учење језика, психолошка и социјална подршка и др. Посебно је значајно да се институције омбудсмана у региону тесно повежу у раду на заштити права деце у покрету, рекла је она и истакла да мреже омбудсмана, као што су Европска мрежа омбудсмана за децу и Мрежа омбудсмана за децу Југоисточне Европе, носе велики потенцијал за заједничко и брзо решавање потенцијалних повреда права деце у покрету или оних који се актуелно дешавају. Она је представила и случај у коме је Заштитник грађана поступао, у сарадњи са омбудсманима за децу у Белгији, а који се односио на депортацију деце и мајке у Србију без адекватно успостављање сарадње органа Белгије са органима Републике Србије.

Мрежа омбудсмана за децу Југоисточне Европе окупља институције омбудсмана и омбудсмана за децу из Албаније, Бугарске, Грчке, Кипра, Македоније, Румуније, Словеније, Србије, Федерације Босне и Херцеговине, Хрватске и Црне Горе.