а

Заштитник грађана утврдио је бројне пропусте у раду више надлежних органа који ни после седам година од доношења одлуке Владе Србије нису успели да формирају центре за породични смештај и усвојење чиме би била омогућена адекватна подршка деци и хранитељским породицама, и наложио хитне мере за исправљање недостатака.

Пропусте у раду начинили су Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Министарство финансија и јединице локалне самоуправе док је препоруке за унапређење рада Заштитник грађана упутио министарствима за која је утврдио да су начинили пропусте у раду као и Министарству државне управе и локалне самоуправе, Републичком и Покрајинском заводу за социјалну заштиту и Покрајинском секретаријату за социјалну политику, демографију и равноправност полова.

Заштитник грађана је у поступку покренутом по сопственој иницијативи утврдио да је од предвиђених осам формирано седам центара за породични смештај и усвојење на територији Републике Србије а да само један од њих обавља делатност у области хранитељства на целој територији за коју је основан. Остали центри су преузели надлежност само на територији коју су, према броју запослених и на основу стандарда рада са хранитељским породицама, могли да преузму.

Утврђено је и да је Центар Суботица основан 2018. године али да до данас није почео са радом, док Центар Бела Црква, предвиђен Уредбом Владе Републике Србије о мрежи установа социјалне заштите, није ни основан. Послове из области хранитељства на територијама које нису преузели центри за породични смештај и усвојење и даље обављају ионако преоптерећени центри за социјални рад.

Ниједан од основаних центара који обављају делатност нема адекватан број запослених, не рачунајући Центар Суботица који је основан а није започео са радом и уопште нема запослене. Основани центри обезбеђују подршку за мање од половине од укупног броја деце на породичном смештају и за мање од половине од укупног броја хранитељских породица у земљи. Тачније, више од половине деце на породичном смештају и више од половине хранитељских породица немају обезбеђену специјализовану подршку.

Заштитник грађана је такође утврдио да ни после 12 година од доношења Правилника о хранитељству, као ни 9 година од доношења новог Закона о социјалној заштити, хранитељство није ни приближно развијено у обиму у коме то прописи предвиђају и омогућавају.

У препоруци, Заштитник грађана је наложио свим надлежним органима да без одлагања исправе уочене недостатке, обезбеде специјализоване обуке за хранитеље и континуирану и правовремену помоћ и подршку. Заштитник грађана сматра да се решење проблема мора тражити и у изменама прописа који регулишу ову област, како би се пратиле потребе које се јављају у пракси.

Заштитник грађана затражио је од Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Министарства финансија да што хитније обезбеде адекватан број стручних радника у Центру за социјални рад Сокобања јер та установа већ годину дана ради без иједног социјалног радника и у таквим условима, између осталог, закључује и међународна усвојења деце.

Оба министарства су начинила пропуст у раду јер нису предузела све неопходне мере да се обезбеди адекватан број стручних радника у центру у Сокобањи, који је због тога прошле године без присуства социјалног радника закључио једно међународно усвојење, а до краја године га очекује још једно такво усвојење, утврдио је Заштитник грађана и одредио рок од 60 дана у којем оба министарства треба да га обавесте о предузетим мерама.

Дужност Министарства за рад је да обезбеди адекватан број стручних радника у центрима за социјални рад како би се у пуној мери омогућило остваривање права свих корисника услуга социјалне заштите, а нарочито права и најбољих интереса детета као и у поступцима породичног насиља, указао је Заштитник грађана.

У поступку контроле законитости и правилности рада Министарства за рад, покренутом по притужби ЦСР Сокобања да има бројне проблеме због смањеног броја запослених, Заштитник грађана је утврдио да је Центар још у октобру 2019. године обавестио надлежно министарство да је остао без јединог социјалног радника и да има запослена само два стручна радника, иако постоје три упражњена радна места.

Заштитник грађана је утврдио да се ЦСР Сокобања последњих шест година, тачније од 2014. године, обраћа надлежном министарству са захтевима за попуњавање упражњених радних места, али да увек добија исти одговор – да ће о захтеву бити одлучивано у наредном периоду.

Центар даље наводи да број предмета непрекидно расте, да нема запосленог ниједног социјалног радника, да нема довољан број стручних радника и да су у центру тренутно запослена само три радника - правник, супервизор и психолог.

У изјашњењу Заштитнику грађана, Министарство за рад је навело да је поново тражило сагласност Комисије Владе Србије за запошљавање нових људи у центру у Сокобањи али да о истом још није одлучено. Министарство финансија је у изјашњењу навело да се о предлозима за давање сагласности одлучује једном месечно и да проблеми највероватније настају јер центри не обнављају своје захтеве на месечном нивоу.

Заштитник грађана подсећа да је још 2018. године, због низа пропуста у 30 случајева, надлежним органима упутио збирну препоруку где је посебно указано на проблем недовољног броја стручних радника у центрима за социјални рад који би омогућио пуну примену стандарда стручног рада и адекватно поступање центара.

Заштитник грађана је, у поступку покренутом по сопственој иницијативи поводом убиства три особе и једног детета у Лесковцу у мају 2020. године, утврдио бројне пропусте у раду центара за социјални рад у Бојнику и Лесковцу и Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у процесу заштите од насиља и злостављања деце из те породице, која је била на евиденцији ових центара.

Заштитник грађана констатује да заштита корисника није остварена у складу са прописима и стандардима стручног рада у области породично-правне и социјалне заштите и да начињени пропусти у раду представљају грубо кршење права детета и обавезе државе да деци и породици пружи сву могућу помоћ и заштиту.

Од центара у Бојнику и Лесковцу Заштитник грађана тражи да без одлагања предузму мере за отклањање утврђених пропуста како се сличне грешке не би дешавале убудуће, али и утврђивање личне одговорности стручних радника и руководилаца у тим центрима.

Од надлежног министарства Заштитник грађана тражи да обезбеди да се чињеница изложености детета насиљу над другим чланом породице или детету блиском лицу третира као злостављање и занемаривање детета, као и да испита личну одговорност запосленог у том министарству јер три године није предузео никакве активности поводом захтева за стручну помоћ центра у Бојнику. Министарство о предузетим активностима треба да обавести Заштитника грађана у року од 21 дана.

Заштитник грађана је у поступку контроле законитости и правилности рада утврдио да надлежни центри за социјални рад нису покренули ниједан поступак у циљу заштите од насиља у породици, нити ради лишења родитељског права током девет година рада са породицом.

Прва сазнања о насиљу и злостављању деце у породици центар у Бојнику добио је још 2011. године у пријави Опште болнице у Лесковцу где је указано да су приликом прегледа констатовани трагови физичког кажњавања једног детета. Центар је исте године сачинио План услуга за породицу и дете али све до 2015. године нема трагова о раду органа старатељства на заштити деце као ни о пријавама породичног насиља.

Такође, центар у Бојнику није предузео мере ни после сазнања да деца често одлазе од куће, управо због насиља које трпе, а на основу података који су достављени Заштитнику грађана није се могло утврдити ни због чега су деца напуштала хранитељске породице и враћала се у биолошку породицу.

Заштитник грађана наглашава да је орган старатељства био дужан да деци пружи адекватну заштиту, да их хитно измести и да обезбеди да се самоиницијативно не врате у биолошку породицу, адекватним праћењем хранитељских породица и интервенцијом у случају потребе. Такође, Центар је пропустио да благовремено покрене поступке лишења родитељског права.

Имајући у види да је надлежно министарство извршило надзор над стручним радом и утврдило незаконитости и неправилности у раду органа старатељства те дало налоге за исправљање утврђених незаконитости, посебно у светлу чињенице да ниједна препорука не би изменила трагедију која се догодила, Заштитник грађана сматра нецелисходним упућивање препорука органима старатељства због утврђених идентичних пропуста у раду у заштити деце.

Министарство је начинило пропусте и што центру у Бојнику није благовремено пружило стручну помоћ коју је тражио, нити је предузело мере према истом центру јер није доставио комплетне списе предмета на шта је био обавезан.

Заштитник грађана истиче да је услед непотпуне сарадње органа старатељства изостала благовремена и адекватна размена информација о степену ризика по жртве насиља, злостављања и занемаривања, а затим и дубље испитивање узрока нежељеног понашања деце и степена родитељске одговорности.

Заштитник грађана утврдио је, у поступку покренутом по сопственој иницијативи после медијских написа о пуцања рингишпила у месту Колут код Сомбора када је повређено осморо деце, да је Град Сомбор направио пропуст на штету права детета тиме што у својим актима није предвидео начине прибављања одобрења и санкције за постављање забавних паркова на приватним површинама.

У поступку контроле законитости и правилности рада, Заштитник грађана је утврдио да је Град Сомбор учинио пропуст на штету права детета јер су одлукама овог органа прописани услови и поступак за прибављање одобрења за постављање објеката само на јавним површинама, као и санкције за лица која нису прибавила такво одобрење.

Заштитник грађана је утврдио да Град Сомбор није прописао ни овлашћења инспекције и комуналне полиције да контролишу привремено постављање објеката на другој површини, што је све имало за последицу недовољно обезбеђену заштиту деце у месту Колут 12.07.2020. године.

Због наведених пропуста Града Сомбора, заштита деце остварена је само у случајевима када се забавни паркови постављају на јавној површини, док је изостало ангажовање и брига надлежних градских органа за безбедност деце када се наведени објекти и уређаји постављају на површини, чији је власник физичко или правно лице, као што је то било у месту Колут.

Заменица Заштитника грађана за права детета и родну равноправност Јелена Стојановић је најавила је да ће стручни сарадници из Сектора за права детета ове институције убудуће додатно вршити контролу јавних и приватних површина на којима су деца изложена могућем повређивању, било да су у питању игралишта, отворени градски паркови или места са објектима за забаву.

Она је позвала све грађане Србије да обраћањем Заштитнику грађана укажу на сва места која могу представљати потенцијалну опасност за повређивање деце.

Заштитник грађана дао је рок од 30 дана Граду Сомбору да исправи наведене пропусте тако што ће да измени и допуни Правилник и програм о постављању објеката и уређаја на територији тог града на тај начин што ће предвидети услове и поступак за прибављање одобрења за постављање објеката и опреме за извођење забавних програма, како на јавној, тако и на другој површини.

Град Сомбор треба и да измени и допуни Одлуку о уређењу града тако што ће у оквиру казнених одредби прописати одговарајуће санкције за лица која нису прибавила одобрење надлежног органа за постављања објеката и опреме за извођење забавних програма на другој површини, али и да пропише овлашћења инспектора и комуналне полиције да контролишу услове и начин привременог постављања луна паркова на другој површини.

Заштитник грађана утврдио је да је Центар за социјални рад града Новог Сада невршењем својих надлежности током ванредног стања проглашеног због пандемије Ковид-19 ускратио право на заштиту од сексуалне експлоатације, насиља, злостављања и занемаривања деце чија је породица била под корективним надзором тог центра.

У поступку контроле правилности и законитости рада, покренутом по сопственој иницијативи после сазнања из медија да је једно дете сексуално злостављано на бродоградилишту, Заштитник грађана је утврдио да новосадски ЦСР током ванредног стања није спроводио своје активности иако су му проблеми породице из које потичу злостављана деца познати од 2016. године и иако су сумње на сексуално злостављање старијег детета имали пре проглашења ванредног стања.

Потпуним обустављањем рада у време ванредног стања ЦСР града Новог Сада није правовремено заштитио права и интересе малолетника због чега је Заштитник грађана затражио од директора тог центра да преиспита рад запослених који је требалo да их штите и који од 10.03.2020. до 08.05.2020. године нису предузели ниједну радњу и поред потврђене сумње на сексуално злостављање детета.

Заштитник грађана је утврдио да је породица на евиденцији центра од 2016. године због пријаве нестанка старијег детета, да је 2018. године млађе дете затечено на плажи без надзора одрасле особе, да су комшије пријављивале да су деца без адекватног надзора, да је 2019. године школа пријавила сумње на физичко кажњавање детета и да је исте године постојала сумња на сексуално узнемиравање старијег детета која је потврђена 2020. године.

Утврђено је и да је новосадски ЦСР покренуо корективни надзор над вршењем родитељског права али да од 10.03.2020. па све до 08.05.2020. године ниједну активност у оквиру тог надзора није спровео.

Навођење ванредног стања као разлога за непоступање и неспровођење корективног надзора у оваквим тешким породичним приликама је неприхватљиво јер се права детета не могу и не смеју ограничавати, истиче Заштитник грађана и додаје да надлежни органи јавне власти треба да сачине план рада и начина пружања услуга грађанима у ванредним околностима.

Заштитник грађана од новосадског ЦСР тражи да обезбеди неодложан и континуирани корективни надзор посебно у случају сумње на сексуално злостављање детета и да постави јасне приоритете у раду за случај ванредног стања, ванредне ситуације и ванредних околности.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања одбило је да поступи по препоруци Заштитника грађана за стављање ван снаге радног налога упућеног свим центрима за социјални рад у Србији према којем су дужни да децу која живе и раде на улици по хитном поступку одузимају од родитеља или старатеља, покрећу судске поступке ради одузимања родитељског права, забране контакте родитеља и те деце, изричу мере заштите од насиља и подносе кривичне пријаве против родитеља.

Заштитник грађана је крајем фебруара 2020. године утврдио да надлежно Министарство упућивањем радног налога од 21.05.2018. године директно поступа супротно Конвенцији о правима детета Уједињених нација, значајно сужава степен остваривања права детета у Србији а центре за социјални рад (ЦСР) усмерава на незаконито поступање.

Међутим, у одговору достављеном почетком јуна 2020. године, ресорно министарство негира утврђене пропусте у раду и истиче да је радни налог „имао за циљ интензивирање активности система социјалне и породично-правне заштите у реаговању на појаву 'деце улице', односно насиља и злоупотребе деце која 'живе и раде на улици' и баве се просјачењем, прањем ветробранских стакала, скупљањем секундарних сировина из контејнера за одношење отпада, продајом цвећа у касним ноћним сатима, итд“.

Заштитник грађана сматра да Министарство за рад кроз спорни радни налог ставља у фокус интензивирање активности система, а да фокус заправо треба да буде заштита најбољег интереса детета, тражење и отклањање узрока ове појаве, чему систем треба да послужи.

Садржај радног акта, како у одговору даље тврди Министарство за рад, указује и на обавезу ЦСР да „у складу са извршеним проценама предузима мере заштите и да је законска обавеза ЦСР ургентна, неодложна интервенција у заштити деце“, као и да начин реаговања у радном налогу узима у обзир чињеницу да се мора реаговати одмах по сазнању о угрожености или злостављању детета.

Заштитник грађана у препоруци упућеној Министарству за рад наводи да је неопходно да без одлагања стави ван снаге овакав радни налог и о томе писаним путем обавести све ЦСР у Србији, као и да изради нови радни налог у сарадњи са Републичким заводом за социјалну заштиту о начину поступања са децом у уличној ситуацији.

У новом радном налогу, према препоруци Заштитника грађана, требало би да буду садржана следећа упутства: испитивање да ли се дете и његова породица налазе у сиромаштву и утврђивање узрока сиромаштва, планирање услуга за помоћ родитељима и смањење сиромаштва, детекција породица у ризику од налажења деце у уличној ситуацији и предузимање мера ради спречавања изузимања деце из породице.

Такође, препоручена је и забрана изузимања деце која се у уличној ситуацији налазе искључиво због сиромаштва, предузимање мера ради хитног укључивања деце у уличној ситуацији у рано предшколско васпитање и образовање као и мера ради укључивања у заједницу, израду плана услуга за дете и породицу у случају измештања детета у циљу повратка детета у биолошку породицу и обавезно интегрисање података о узроку налажења деце у уличној ситуацији, економској ситуацији породице, мерама и услугама које је ЦСР обезбедио породици и процене о целисходности покретања кривичних поступака против родитеља.

По свим овим препорукама Заштитника грађана Министарство за рад није поступило, наводећи да је радним налогом који је издало 21.05.2018. године обезбеђена заштита најбољег интереса детета.

„Аутоматско одузимање деце није решење већ је суштинско питање ко је организатор просјачења и дечје експлоатације и које су околности довеле до тога да су деца на улици. Питање је да ли се ради о трговини људима или се ради о нужности да нема од чега да живи. Активности система морају бити усмерене на проналажење и отклањање узрока а не последице“, сматра Заштитник грађана.

Заштитник грађана истиче да је неизбежно питање утврђивања организатора просјачења и да оно мора бити решено јер се ради о злоупотреби деце и кршењу њихових права. „Проблем 'деце улице' не може да се посматра само као проблем Министарства за рад и зато ће Заштитник грађана наставити да прати и рад Министарства унутрашњих послова (МУП). Најзначајније је да МУП предузме све радње за утврђивање организатора просјачења и процесуирања одговорних где томе има места“, истиче Заштитник грађана.

 

Препоруке Заштитника грађана за исправљање пропуста начињених приликом усвојења малолетног детета из Суботице, поред окончања овог поступка усвојења у најбољем интересу детета, допринеле су и започињању отклањања системских недостатака који су уочени у овом случају а чије отклањање би моглo имати утицаја на ефикаснији рад надлежних органа у будућим поступцима усвојења.

Поступак усвојења малолетног детета из Суботице завршен је у јуну по хитном поступку зарад заштите најбољег интереса детета, а Заштитник грађана је током контроле законитости и правилности рада три надлежна органа уочио системске неправилности и донео препоруке за њихово што хитније отклањање.

Препоруке Заштитника грађана које су се односиле на кориговање недостатака у овом али и на спречавање будућих потенцијалних неправилности у поступцима усвојења у потпуности су применили сви надлежни органи којима су достављене - Центaр за социјални рад Града Суботице, Покрајински секретаријат за социјалну политику, демографију и равноправност полова и Министарствo за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

По препоруци Заштитника грађана за испитивање примењивости Инструкције о начину рада центара за социјални рад у поступку усвојења из 2006. године, Министарство за рад је донело нову инструкцију 24.7.2020. године којом је замењена претходна. Министарство је обавестило и Републички завод за социјалну заштиту о потреби организовања сталних и континуираних обука стручњака у центрима за социјални рад у поступцима усвојења, као што је и препоручио Заштитник грађана.

Такође по препоруци Заштитника грађана за ажурирање Јединственог личног регистра усвојења, ресорно министарство је дало рок од 5 дана свим центрима за социјални рад да контактирају све будуће усвојитеље са евиденције и изврше проверу да ли су одустали од усвајања.