а

Саопштења

kampanja 25092015Важно је охрабривати кампање у којима се осуђује сексуално насиље над децом, оценили су данас заштитник грађана Саша Јанковић и Метју Меквариш, шкотски активиста који је у оквиру своје кампање „Ходам против сексуалног насиља над децом“ стигао у Београд.

Меквариша, који је званични носилац кампање Савета Европе „Један од пет" за Републику Србију, Јанковић је поздравио испред просторија Заштитника грађана. Кампања је инспирисана податком да је свако пето дете у Европи било жртва неког облика сексуалног насиља.

Поводом Међународног дана деце - жртава насиља, Заштитник грађана упозорава да се  27 одсто притужби у области права детета које је примио у прошлој години односи на насиље над децом. То је узнемирујући податак који указује на потребу да се сви надлежни органи јавне власти, као и друштво у целини, максимално ангажују како би се оваква врста насиља спречила.

Подаци из истраживања УНИЦЕФ показују да је насиље над децом и даље изузетно раширено: у 2013. години више од 3.500 породица у Србији налазило се на евиденцији центара за социјални рад због насиља над децом, најчешће занемаривања и физичког злостављања. Више од две трећине ученика сведочи о насиљу у школама, како вршњачком, тако и насиљу наставника над ученицима. Велики број ученика наводи да се сусретало са родно заснованим насиљем у школи.

Заштитник грађана позива надлежне органе да уложе додатне напоре у циљу превенције насиља, изградње “нулте толеранције” на насиље над децом, активнији и ефикаснији приступ случајевима насиља и подизању свести јавности о насиљу над децом, његовој раширености, појавним облицима и мерама заштите. “Никакво насиље над децом не може се оправдавати, а свако насиље над децом може се спречити”, став је Уједињених нација представљен у Студији Генералног секретара УН о насиљу над децом.

Опширније...

Поводом Међународног дана породице Заштитник грађана истиче значај породице и позива на њену заштиту, а посебно на сузбијање насиља у породици ефикаснијим радом надлежних органа.

Такође је посебно значајно ефикасна заштита права на ограничено радно време, на одмор и друга права из радног односа, која су од великог значаја не само за радника, односно радницу, већ и за њихов породични живот. И сиромаштво представља растућу претњу породицама у Србији.

Од укупног броја притужби које је у претходних годину дана примио Заштитник грађана, а које се односе на заштиту породице и породичног живота, 11 одсто тиче се насиља у породици, махом према женама и деци.

Заштитник грађана истиче да се повећава стопа ризика од сиромаштва у Србији (за 2014. годину износи 25,6 одсто у односу на 24,6 одсто 2013. години), а ризику од сиромаштва највише су изложена деца (29,6 одсто). Терет мера штедње у Србији највише су поднеле породице, а њихове последице су најтеже погодиле децу. Како би се обезбедила већа друштвена и државна подршка породицама са посебно рањивом децом, Заштитник грађана је предложио измене и допуне Закона о раду и Закона о финансијској подршци породици са децом.

Није дошло до значајног напретка у положају породица, деце и жена у ромским насељима, где су разлике у односу на општу популацију и даље велике. Смртност одојчади у тим породицама је двоструко већа, а вакцинација деце препорученим вакцинама до њиховог трећег рођендана је двоструко мања у односу на национални просек. Обухват деце образовањем на раном, предшколском узрасту у Србији је 50 одсто, а ромске деце је готово 10 пута мање. Ромске девојчице испод 14 година двоструко више су ангажоване у одржавању домаћинства него у општој популацији.

Заштитник грађана истиче и значај поштовања, уважавања и остваривања пуног потенцијала сваког њеног члана, као и подстицање равноправности између жена и мушкараца, одговорног родитељства оба родитеља, равноправних могућности запошљавања, равноправне поделе послова у родитељству и унутар домаћинства и заједничког доношења породичних одлука.

Заштитник грађана Саша Јанковић изражава задовољство што су надлежна министарства одлучила да, ради расветљавања свих околности и утврђивања истине у случајевима „несталих беба“, буде предложен посебан закон, како је то Заштитник грађана званично препоручио пре четири године.

„Само законом је могуће установити привремено тело са јаким истражним овлашћењима и независношћу, што су особине потребне да би се дошло до конкретних резултата и имао такав легитимитет да те резултате породице прихвате као истину. Заслуга је министра здравља Златибора Лончара што је тај став заштитника грађана прихваћен, а не, како је прво саопштено из Министарства правде, план да то тело оснује Влада подзаконским актом.“, саопштава овим поводом Саша Јанковић.

Извештајем Заштитника грађана из 2010. године констатовано је да је у прошлости постојало мноштво мањкавих и неусклађених процедура које нису ни доследно поштоване; да је било неодговорности и аљкавости у вођењу евиденција и документације, да није било довољно поштовања за права родитеља на потпуно информисање и одлучивање, због чега се, без много дубље истраге у сваком појединачном сумњивом случају, не може искључити могућности да неко није незаконито одвојио дете од родитеља и прогласио га мртвим.

Заштитник грађана је због тога Извештајем предложио доношење посебног закона којим би се основало привремено независно тело са јаким истражним овлашћењима, на шта се позвао и Европски суд за људска права у Стразбуру, када је прихватио прву тужбу против Србије у случају „несталих беба“. Извештајем је Заштитник грађана од надлежних органа тражио да предузму низ мера како би се смањила могућност настанка нових спорних случајева, а највећи број тих мера је у међувремену спроведен.

Поводом изјава ресорног министра Александра Вулина и начина на који поједини медији извештавају о насиљу које је двоје деце од 10 и 11 година извршило над Рашом Поповим, Заштитник грађана саопштава:

Постојање деце од 10 година која организовано и континуирано крше закон и врше насиље,  поразни је резултат нерада државних и локалних органа чији је посао да такву децу, без адекватног родитељског старања, на време идентификују и избаве са погрешног пута, а то су пре свега ресор социјалног старања, у сарадњи са ресором образовања, унутрашњих послова, здравља и другим.

Застрашујуће је што се јавно, уместо захтева за бољом опремљеношћу, стручношћу и одговорношћу оних чији је посао да децу склоне и преусмере из света криминала, преко појединих медија и стручњака, позивањем на пример појединих држава у Сједињеним америчким државама, сугерише да би проблем требало решавати чак и увођењем смртне казне за децу! То најбоље показује где се завршава пут којим се предлаже да кренемо.

Поводом појединих предлога да се и млађи од 14 година лишавају слободе, Заштитник грађана подсећа да је Република Србија потврдила Конвенцију о правима детета и друге међународне документе који се баве положајем детета у сукобу са законом, који захтевају од држава потписница да предузимају мере чији циљ није санкција, изолација и искључивање детета из друштва, већ рехабилитација и (ре)интеграција детета у друштво.

Досадашња пракса, и то не само у Републици Србији, показала је да лишење слободе деце и њихова изолација не доводе до смањења делинквенције јер не делују на њен узрок. Из тог разлога, савремена кривичноправна законодавства у области малолетничког правосуђа лишење слободе прописују као меру последњег избора, када све друге мере које је држава дужна да предузме ради превенције и отклањања узрока малолетничке делинквенције нису дале резултате. Снижавање границе од 14 година за кривичну одговорност и затворске казне за децу могле би се, дакле, разматрати тек ако би се показало да је српско друштво такво да све друге мере, – превенција, усмеравање, подршка, надзор, појединачно и заједно, никако не могу да спрече да деца од десет година буду најстрашнија опасност по околину. Став Заштитника грађана је да српско друштво није у таквом стању, већ да државне и локалне институције социјалне заштите и рада, образовања, унутрашњих послова, омладине и спорта, културе и друге које могу и треба да осигурају и омогуће правилан развој деце, не испуњавају у потпуности свој циљ и да их треба ојачати.

Република Србија је своје законодавство ускладила са међународним уговорима и општеприхваћеним међународним стандарима у области преступништва деце и прописала посебан третман, нарочито хитно и обазриво поступање према малолетном учиниоцу кривичног дела, које води рачуна о његовом узрасту, условима развоја и другим својствима и има за циљ превентивно деловање, уместо репресивног. Утврђене су и надлежности Министарства унутрашњих послова да о свим подацима о деци са проблемима у понашању и деци у сукобу са законом обавештавају орган старатељства, који је дужан да овој деци и њиховим породицама пружа стручну помоћ и подршку у циљу заштите деце од занемаривања и штетних услова развоја. Правовременим идентификовањем нежељених образаца понашања од стране надлежних институција, пружа се могућност да систем социјалне заштите различитим методама ране интервенције корективно утиче на породичне односе и друге факторе ризика у породици и окружењу који подстичу нежељено понашање детета, чиме се постижу бољи резултати од изолације и репресивних метода.

У конкретном случају напада на, иронично, пример најбољег пријатеља деце међу одраслима – Рашу Попова, доступни подаци говоре да је у дужем периоду изостајало правовремено реаговање надлежних органа на неодговарајуће услове живота, развоја и васпитања двојице малолетних нападача. Медији су пренели и оцену органа старатељства да је „немоћан“, као и податак о „правној невидљивости“ деце и њихових породица, што доказује пропусте у раду више државних органа и матичних служби. Та су деца, упркос томе што су данас насилници, јесу пре свега жртве занемаривања од стране породице и органа државне управе и локалне самоуправе.

Поводом захтева да Заштитник грађана каже како треба уредити кривичну одговорност деце, треба се подсетити да је омбудсман контролни орган, а да је посао Владе и надлежних органа управе – у овом случају Министарства рада и социјалне политике и Министарства правде, да предлажу, утврђују и спроводе политику и прописе у одређеној области. На предлоге тих прописа Заштитник може и треба да даје мишљење, као и да контролише да ли их органи власти извршавају законито и правилно.

Заштитник грађана позива медије да дају више простора стручњацима који се овом проблематиком баве без популизма, како би јавност добила пуну слику о овој појави, њеним узроцима и начинима решавања, а избегла даља штета и погрешне одлуке које ће проблем само продубити.

Заштитник грађана Саша Јанковић и заменица заштитника грађана задужена за права детета Гордана Стевановић честитају свој деци Светски дан детета, а одрасле подсећају да се свака криза вишеструко одражава на децу и да то морају имати у виду када планирају и спроводе било какве мере.

Заштитник грађана је разматрао више од 2.000 притужби које се тичу права детета. Укупно су, ради заштите права детета органима јавне власти упућене 282 препоруке, а охрабрује податак да су органи јавне власти извршили све препоруке које им је Заштитник грађана упутио 2013. године.

У протеклом периоду унапређен је и нормативни оквир од значаја за заштиту права детета. У складу са препоруком Заштитника грађана донет је, на пример, Закон о посебним мерама за спречавање вршења кривичних дела против полне слободе према малолетним лицима, (тзв. „Маријин закон“) којим је унапређена кривично-правна заштита деце жртава сексуалног злостављања. Донет је и Закон о остваривању права на здравствену заштиту деце, трудница и породиља којим је обезбеђена здравствена заштита сваком детету, без обзира на то да ли му је књижица оверена или не. Посебан извештај Заштитника грађана о случајевима тзв. несталих беба имао је и међународни одјек, кроз праксу Европског суда за људска права који се у својој пресуди позвао на тај извештај и затражио од Србије оно што је извештајем Заштитник грађана давно предлагао.

Ове године Светски дан детета прати јубилеј – 25 година од усвајања Конвенције о правима детета, првог дечјег „устава“ и својеврсног каталога људских права и слобода детета. Документ који живи већ четврт века и који су потврдиле или ратификовале скоро све државе света, и данас је моћно оруђе у рукама оних који раде на остваривању, унапређивању и заштити дечјих права.

Заменица заштитника грађана за права детета и њене сараднице су, током Дечје недеље која је од 06. до 10. 10. 2014. године обележена широм Србије, посетиле и  разговарале са ученицима основних школа и децом која живе у установи социјалне заштите, како би у непосредном разговору добиле информације о проблемима и тешкоћама са којима се деца сусрећу. Чланови Панела младих саветника су са вршњацима разменили знања о правима и обавезама деце и одраслих и разговарали о видовима заштите права у различитим системима, а посебно у систему образовања. Млади саветници Заштитника грађана нарочито су истакли значај који имају знања о правима детета без којих адекватна заштита готово увек изостане.

Опширније...