а

Информације

b_280_0_16777215_00_images_20191017_tirana3.jpgПомоћница генералног секретара Наташа Јовић са сарадницом Данијелом Радојевић учествује у раду годишње конференције Мреже омбудсмана за децу Југоисточне Европе, која се одржава у Тирани и посвећена је заштити деце у покрету.

У сусрет тридесетогодишњици усвајања Конвенције о правима детета, омбудсмани региона упозоравају да су права деце у покрету и даље изузетно угрожена. Деца у покрету, до момента доласка у наше државе већ су преживела најстрашнија искуства - рат, трајно напуштање својих домова и породица, трафикинг, насиље и експлоатацију, глад, болест и екстремну физичку исцрпљеност, раздвајање од родитеља и сиблинга, угрожавање живота и здравља. Наша је обавеза да деци у покрету, од момента њиховог ступања на територију наших држава, пружимо максималну заштиту и помоћ, јединствен је став омбудсмана за децу Југоисточне Европе.

b_280_0_16777215_00_images_20191017_tirana2.jpgРадојевић је представила рад Заштитника грађана у области заштите и унапређења права деце у покрету, нарочито права на образовање. Она је указала да је Република Србија обезбедила пун приступ деце у покрету свим нивоима предуниверзитетског образовања, као и услуге за децу у покрету ради лакше интеграције у вршњачке групе, као што су учење језика, психолошка и социјална подршка и др. Посебно је значајно да се институције омбудсмана у региону тесно повежу у раду на заштити права деце у покрету, рекла је она и истакла да мреже омбудсмана, као што су Европска мрежа омбудсмана за децу и Мрежа омбудсмана за децу Југоисточне Европе, носе велики потенцијал за заједничко и брзо решавање потенцијалних повреда права деце у покрету или оних који се актуелно дешавају. Она је представила и случај у коме је Заштитник грађана поступао, у сарадњи са омбудсманима за децу у Белгији, а који се односио на депортацију деце и мајке у Србију без адекватно успостављање сарадње органа Белгије са органима Републике Србије.

Мрежа омбудсмана за децу Југоисточне Европе окупља институције омбудсмана и омбудсмана за децу из Албаније, Бугарске, Грчке, Кипра, Македоније, Румуније, Словеније, Србије, Федерације Босне и Херцеговине, Хрватске и Црне Горе.

b_280_0_16777215_00_images_20191009_natasa1.jpegОве године Дечја недеља се у свету и у Србији обележава у светлу значајног јубилеја – тридесетогодишњице Конвенције УН-а о правима детета, најзначајнијег међународног документа у области дечјих права и најшире прихваћеног правног инструмента за заштиту људских права. Тим поводом данас је у оквиру Дечје недеље одржана јавна дебата „Права детета у Србији 30 година након доношења Конвенције УН-а о правима детета“ на којој је говорила и в. д. помоћница генералног секретара Заштитника грађана Наташа Јовић која руководи сектором за права детета, родну равноправност и права особа са инвалидитетом.

b_280_0_16777215_00_images_20191009_natasa2.jpegУ области заштите дечјих права, Србија је у последњих 30 година, упркос томе што је као друштво прошла бројне изазове – суочила се са ратовима, санкцијама, транзицијом и осиромашењем, значајно напредовала и у многим сегментима достигла највише или потребне стандарде, оценила је Јовић. Усвајањем законских и других прописа, нормативни систем је у највећој мери заокружен, али Србија је и даље у овој области суочена са недовољном доступношћу здравствене заштите, недовољним бројем педијатара, стручних сарадника у школама, запослених у Центрима за социјални рад, док нам је свако шесто дете корисник неке услуге социјалне заштите.

У том светлу треба посматрати и најновију иницијативу за оснивањем Заштитника права детета, упозорила је Јовић. Будући да смо друштво у строгом режиму штедње и да смо принуђени да гасимо и укидамо услуге и сервисе подршке деци и породици, изградња потпуно нове институције која ће се бавити питањима којима се Заштитник грађана већ бави и то на исти начин, делује као нецелисходна одлука. Дуплирање институција сматрамо збуњујућим, непотребним и скупим, тим пре што нова институција неће донети апсолутно ништа ново у правцу заштите дечјих права, сем што ће свакако повећати трошкове, закључила је Јовић.
У дебати су учествовали и представници Министарства за рад, запошљавања, борачка и социјална питања, УНИЦЕФ-а, Савета за права детета, МОДС-а, деца активисти у области дечјих права, а присуствовали су и представници медија и организација цивилног друштва.

 

b_280_0_16777215_00_images_20191007_decja1.jpegУ Београду је, у организацији „Пријатеља деце Србије“ и Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, отворена Дечја недеља, која се обележава од данас до 13. октобра. Овогодишња Дечја недеља посвећена је обележавању 30 година од доношења Конвенције УН-а о правима детета и прославља се под слоганом „Да право свако – дете ужива лако“.

b_280_0_16777215_00_images_20191007_decja2.jpegО правима и положају деце у Србији говорила су сама деца, средњошколци, који су, објашњавајући потребе и проблеме најмлађих, указали на вршњачко насиље, недовољну информисаност о дечјим правима и недовољну укљученост деце у процесе одлучивања о питањима која се тичу њиховог положаја и права.

Генерална секретарка Заштитника грађана Оља Јовичић указала је да је задатак државе да обезбеди услове у којима ће права деце предвиђена Конвенцијом УН-а бити остварена у пуном капацитету, пре свега обезбеђивањем довољног броја запослених који се баве децом, омогућавањем деци да развију своје потенцијале у пуној мери и да уживају највећу могућу заштиту. Изнела је такође и забрињавајуће податке Републичког завода за социјалну заштиту који показују да се број деце корисника услуга социјалне заштите из године у годину повећава, због чега Заштитник грађана у својим посебним и годишњим извештајима континуирано указује држави на све области које је неопходно унапредити, како рад државних органа, тако и законских и других прописа који се тичу деце и њиховог положаја.

На отварању Дечје недеље учествовали су и представници Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Министарства просвете, Савета за права детета, Одбора за права детета, УНИЦЕФ-а и Пријатеља деце Србије.

b_280_0_16777215_00_images_20191004_memorandum1.jpgОрганизација „Пријатељи деце Србије“ и представници редакција неких од водећих медија у Србији потписали су данас у просторијама Заштитника грађана Меморандум о прихватању два документа које је уз подршку Београдске школе и УСАИД-а припремила организација Пријатељи деце Србије – Деца и медији: Правилник против злоупотребе деце у медијске сврхе и Кодекс о заштити деце од политичке злоупотребе.

b_280_0_16777215_00_images_20191004_mem4.jpgНа потписивању Меморандума генерална секретарка Заштитника грађана Оља Јовичић истакла је да је пред нама важан задатак да својој деци обезбедимо услове за достојанствено одрастање. Због тога и данас и сваког наредног дана, како је рекла, ми јесмо и бићемо пријатељи деце, трудећи се да изградимо друштво у коме ће се поштовати њихова права као деце, а сутрадан као грађана.

b_280_0_16777215_00_images_20191004_mem3.jpgНаведени документи, навели су представници Пријатеља деце Србије, наставак су праксе започете 1993. године када је први пут потписан сличан правилник, а потреба да се она обнови настала је због чињенице да се слика детета у медијима последњих година нагло погоршава, да се дете у медијима појављује искључиво или углавном као жртва и да се, у трци за гледаношћу и тиражом, доводи у безбедносни ризик додатном медијском виктимизацијом и откривањем идентитета.

b_280_0_16777215_00_images_20191004_mem2.jpgАутор публикације „Деца и медији: Правилник против злоупотребе деце у медијске сврхе и Кодекс о заштити деце од политичке злоупотребе“ Првослав Плавшић указао је да, иако је, са разлогом, главна пажња усмерена ка критици оних који производе информације, неопходно је усмерити се и ка детету, јер, како наводи, уколико је немогуће контролисати такве садржаје у медијима, треба се окренути јачању оних који информације примају, у овом случају деци.

До сада је, како су у Пријатељима деце Србије навели, Меморандум потписало седам медија и отворени су разговори са политичким организацијама, а потписници позивају и остале медије да се прикључе Протоколу и подрже борбу против злоупотребе деце у медијске и политичке сврхе.

b_280_0_16777215_00_images_20191001Nis.jpgНа седници Националне коалиције за спречавање дечјих бракова, која је у организацији Нишавског управног округа одржана у Нишу 01. октобра 2019. године, помоћница Генералног секретара Наташа Јовић, указала је да је даље ширење Коалиције неопходно, посебно представницима правосудног система, односно судова и тужилаштава. Без њиховог адекватног учешћа и на правима детета заснованог одговора на појаву дечјег брака, није могуће делотворно успостављање стратешког и системског приступа, а колико је важно да се правосудни систем активније укључи показала је и недавна јавна дебата о пресудама донетим у случају девојчице која је у дечји брак увучена са 13 година, нагласила је Јовић.

Јовић је такође истакла да се и сада показује основаност иницијативе Заштитника грађана за измене и допуне Кривичног законика у делу који се односи на кривично дело ванбрачна заједница са малолетником. Она је указала да ово кривично дело не потпада у групу кривичних дела против полне слободе, чиме се искључују додатни заштитник механизми за децу жртве прописани тзв. Маријиним законом. Она је позвала Коалицију да међу своје приоритете стави иницијативу за измене и допуне Кривичног законика, као и иницијативу за редефинисање Општег и посебних протокола за заштиту деце од насиља, злостављања и занемаривања.

Обавеза је свих система да, када сазнају за припрему, уговарање или заснивање дечјег брака подносе кривичне пријаве надлежним тужилаштвима. Ове обавезе нису само обавезе система социјалне заштите и полиције, већ и установа и органа у области образовања, социјалне заштите, медија и информисања, омладине и спорта и других, указала је Јовић.

Национална коалиција основана је 2019. године са циљем да се започне рад на успостављању и развијању институционалних механизама за превенцију дечјих бракова и њихово сузбијање. Приступ решавању проблема дечјих бракова захтева висок степен ангажовања свих система и системски приступ, који у овом тренутку Србији недостаје. Заштитник грађана је члан Коалиције од њеног оснивања.

b_280_0_16777215_00_images_20190329_Skol.jpgТоком посете београдским основним школама „Алекса Шантић“ и „НХ Синиша Николајевић“, представнице Сектора за права детета, родну равноправност и права особа са инвалидитетом Заштитника грађана разговарале су са ученицима о њиховим правима и међународним и домаћим документима у којима су прописане обавезе државе у области права детета, механизмима заштите права детета и ученика и улози коју у том систему има институција републичког Заштитника грађана. Такође су указале на значај Панела младих саветника у промовисању права детета на партиципацију, а представник Панела младих саветника упознао је ученике са досадашњим активностима овог сталног тела Заштитника грађана и на свој начин, у интерактивној вршњачкој едукацији, разменио знања и искуства о правима детета.

У институцији Заштитника грађана одржан је други састанак Панела младих саветника, посвећен теми насиља. У првом делу састанка, помоћница Генералног секретара за права детета Наташа Јовић са сарадницима одржала је уводно предавање о препознавању насиља и његовим облицима, након чега је одржана прва радионица током које су деца и млади износили своје ставове и мишљења о начинима заштите деце од свих облика насиља и о начинима на који се могу мерити достигнућа у овој области.

b_280_0_16777215_00_images_20190308panelmladih.jpgДруга радионица посвећена је механизмима превенције и заштите од опојних дрога и других штетних супстанци и начинима на које се заштита деце може унапредити.

Радионице се одржавају у оквиру глобалног пројекта Global Child, у оквиру консултативног процеса са децом током припреме индикатора за праћење примене Конвенције о правима детета.