а

Информације

Закон о правима детета, чија је припрема у току, биће први закон који је предложила институција Заштитника грађана Републике Србије, и уједно први који ће објединити све законске регулативе и норме везане за ову област – истакао је републички омбудсман Саша Јанковић отварајући данашњи консултативни састанак посвећен изради Закона о правима детета.

Његова заменица за права детета, Тамара Лукшић Орландић је рекла да је главни циљ консултација да се кроз расправу идентификују правне празнине и неконзистентности у постојећем правном систему у области права детета, као и да се размотре циљеви и садржај будућег Закона. Тај акт би требало да буде предложен Скупштини Србије до лета 2011. године.

Јудита Рајхенберг, директорка Канцеларије УНИЦЕФ-а у Србији рекла је да Устав Србије садржи одредбе о дечјим правима и да Србија има напредан Закон о породици, али да је Комитет за права детета УН препоручио и доношење кровног закона.

На састанку су учествовали представници релевантних министарстава и других државних органа, представници судства, чланови Владиног Савета за права детета, представници међународних организација, домаћи и међународни стручњаци и представници невладиног сектора, а организовао га је Заштитник грађана у сарадњи са Уницеф-ом.

Заштитник грађана Саша Јанковић очекује и верује да ће органи унутрашњих послова и Тужилаштво у кратком року идентификовати и процесуирати одговорне за претње које се путем интернета упућују Растку Поцести, дванаестогодишњаку који је скренуо пажњу јавности објављивањем својих ставова.

Растко Поцеста је на удару организација које се декларишу као патриотске, али чији представници не бирају речи увреде и претње за дечака који се заинтересовао за област људских права.

Свако има право на свој став и слободу да га јавно саопшти, све док тиме не вређа права осталих грађана и друге највише вредности утврђене Уставом. И дете има право да се из своје перспективе јавно бави темама које га заокупљају. Размишљања Растка Поцесте очигледно нису по мери свакога, али нико нема право да некажњено позива на било чији линч због јавно израженог мишљења у складу са загарантованом слободом изражавања у Републици Србији.

Предузеће Јасмил из Ариља прихватило је препоруку републичког Заштитника грађана и уклонило паное са неадекватном рекламом за интимно рубље за девојчице њиховог бренда Extreme Intimo. Заменица Заштитника грађана за права детета Тамара Лукшић-Орландић поздравља друштвено одговоран поступак произвођача рубља.

Заменица омбудсмана за права детета користи прилику да подсети све оглашиваче да огласна порука не сме да буде таква да може да изазове непристојну асоцијацију, нити да има потенцијал да лица млађа од 16 година доведе у везу са сексуалношћу. Закон о оглашавању забрањује и да се у поруци намењеној деци сугерише коришћење опасних ствари, какве су нпр. електрични уређаји у домаћинству. Није примерено ни стереотипно представљање, например,  девојчице као мале куварице, а дечака као мајстора, а да то није у вези предмета рекламирања.

При осмишљавању рекламних кампања за децу или у којима учествују деца морају се са посебном пажњом сагледати сви могући аспекти – правни, психолошки и педагошки, како рекламна порука не би имала штетне последице.

Истовремено, заменица републичког Заштитника грађана за права детета жели да подсети не само на обавезе оглашивача, већ и на значај родитељске бриге, која увек мора да буде руковођена најбољим интересима детета, при чему се ти интереси не морају увек подударати са економским.

Иако Уставом установљен да контролише законитост и правилност рада државних и других органа јавне власти, Заштитник грађана се у остваривању функције заштите права детета непосредно обраћа и упућује препоруке свима чији поступци могу бити од значаја за добробит најмлађих.

Заштитник грађана као иницијатор измена и допуна Закона о играма на срећу ради одмицања кладионица од школа, које је покренуо средином 2009. године, поздравља напоре градоначелника Београда Драгана Ђиласа који је ангажовањем инспекцијских служби Града утврдио да 61 кладионица и коцкарница у главном граду не испуњава прописане услове о удаљености од основних и средњих школа.

Град Београд је тиме урадио посао Управе за игре на срећу при Министарству финансија, која очигледно нема кадровске могућности да одговори задатку контроле који му је дат у надлежност Законом о играма на срећу.

Заштитник грађана ће испитати да ли је нека од 61 кладионице добила сагласност или други позитиван акт било ког државног органа, посебно Републичког геодетског завода, упркос чињеници да је била ближа школи него што су прописи дозвољавали (150м) и тражити одговорност за евентуалне грешке или злоупотребе.

Заштитник грађана позива све градове и општине да спроведу акцију по угледу на Град Београд и заштите школску децу од недозвољеног организовања и непримереног утицаја игара на срећу.

У циљу промоције Заштитника грађана и приближавања ове институције деци и младима, представнице Заштитника грађана заједно са др Иваном Стевановић, експерткињом за малолетничко правосуђе и чланицом Савета Заштитника грађана за права детета, посетиле су Васпитно - поправни дом у Крушевцу. Током посете у разговору са управником Дома, Сашом Стојковићем добијене су информације о тренутној ситуацији у Дому и о проблемима са којима се установа суочава. У разговору са великим бројем малолетника који се налазе у Дому, сазнали смо о проблемима са којима се суочавају у свакодневном животу и сагледавању ситуације њиховим очима, као и о томе колико знају о  својим правима и о институцији Заштитника грађана. Током боравка представница Заштитника грађана у установи, један број малолетника је попуњавао упитнике и на тај начин био укључен у велико истраживање Савета Европе „Правда по мери детета“.

Васпитно -  поправни дом у Крушевцу основан је 11. јуна 1947. године и државни је орган у саставу Министарства правде. Од оснивања па до данашњих дана, на реализацију васпитних мера у овај дом је упућено око 10. 000 малолетника, док данас у њему борави укупно 214 малолетника, од чега је 12 малолетница. Дужина боравка малолетника у Дому је од минималних 6 месеци до 4 године, па се тако дешава да неки од њих у међувремену постану пунолетни, али у Дому не могу бити уколико наврше 23 године. Приликом доласка малолетник борави у пријемном одељењу најдуже 30 дана, где стручни тим састављен од психолога, педагога и социјалног радника прави индивидуални план третмана, након чега се малолетник разврстава у васпитну групу.

Садржину третмана у установи обухвата наставак школовања у складу са досадашњим образовањем и интересовањем малолетника, затим обуку за различите занате, али и низ активности и радионица на којима малолетници уче о заштити здравља, о превенцији наркоманије и болести зависности, ненасилној комуникацији, о агресији и насилном понашању и како их савладати. Током боравка у Дому малолетници у зависности од понашања и владања добијањем одређених поена напредују са нижег на виши ниво и тиме стичу одређене предности (изласке у град, наградна одсуства ...). У плану је изградња посебних објеката у којима ће боравити до 25 малолетника у знатно савременијим условима.

Након посете Васпитно-поправном дому у Крушевцу, представнице Заштитника грађана посетиле су и Окружни затвор у Крушевцу. Затвор се налази у самом центру града, а у свом саставу има и малу јединицу Економије смештену на периферији града. У разговору са управником затвора Миланом Станишићем дошло се до сазнања да се у Окружном затвору у Крушевцу налазе лица на извршењу казне затвора до шест месеци, лица кажњена у прекршајном поступку и притворена лица. Као највећи проблем са којим се овај затвор, као и већина затвора у Србији, суочава, управник је истакао пренасељеност спаваоница у односу на њихове капацитете, а истакао је и потребу већег броја кадрова у затвору.

Multithumb found errors on this page:

There was a problem loading image 'images/stories/09.03.10. - pravda po meri deteta.jpg'
There was a problem loading image 'images/stories/09.03.10. - pravda po meri deteta.jpg'

У оквиру промоције Заштитника грађана и приближавања ове институције деци,  током марта 2010. године представнице Заштитника грађана посећују велики број основних и средњих школа широм Србије. Током ове акције, са децом и младима се разговара о томе колико своја права знају и са којим се проблемима суочавају у свакодневном животу у школи и ван ње, о начину рада и могућности обраћања Заштитнику грађана, али и о томе како и у којим случајевима Заштитник грађана може да реагује уколико је дошло до повреде неког њиховог права.

09.03.10. - pravda po meri deteta.jpg

У оквиру промоције, представнице Заштитника грађана су разговарале са децом  из школа у Зајечару, Бору, Соко Бањи, Књажевцу, Крагујевцу, Тополи и Петровцу на Млави. Такође је посећен и Васпитно поправни дом за малолетнике у Крушевцу. Током даљих посета, представнице Заштитника грађана ће се сусрести са децом из Вршца, Беле Цркве, Бечеја, Врбаса, као и Ваљева, Коцељеве, Ужица, Чачка, Ниша, Пирота, Беле Паланке и Прокупља.

Заштитник грађана се укључио и у велику акцију спровођења истраживања Савета Европе "Правда по мери детета" које се одвија у 47 европских земаља и које има за циљ да се чује мишљење деце и младих, као и да се сагледају њихови погледи и досадашња искустава у сусрету са правосудним системом и другим државним органима који одлучују о њиховим правима. Ово истраживање представља завршни корак у изради смерница Савета Европе које ће дати одговор на питање како заштитити права детета у тим поступцима. Истраживање се спроводи у оквиру акције упознавања Заштитника грађана и приближавања ове институције деци.

Multithumb found errors on this page:

There was a problem loading image 'images/stories/17.02.10. - konferencija umrezavanje.jpg'
There was a problem loading image 'images/stories/17.02.10. - konferencija umrezavanje.jpg'

У оквиру Твининг пројекта „Подршка јачању институције Заштитника грађана 2009-2011“ одржана је конференција на тему „Умрежавање у циљу остваривања најбољих интереса детета“, којом је председавала заменица Заштитника грађана за права детета Тамара Лукшић – Орландић.

17.02.10. - konferencija umrezavanje.jpg

Конференцији су присутвовали заменик грчког Омбудсмана задужен за права детета Јоргос Москос и заменик словеначког Омбудсмана задужен за права детета Тоне Долчић  који  су пренели искуства својих земаља из ове области, а пре свега почетне и садашње изазове са којима се њихове институције, са много дужим стажом од институције српског омбудсмана, суочавају. Поред гостију из иностранства конференцији су присуствовали представници Министарства рада и социјалне политике, Министарства просвете, Министарства правде, Министарства унутрашњих послова, Министарства за људска и мањинска права, представник Радне групе за права детета Народне Скупштине, покрајинског Омбудсмана, међународних организација, као и представници бројних невладиних организација  и експерти који раде у области права детета.

Једна од тема конференције било је укључивање деце у раду институција и начин на који се чује и презентује њихов глас. Господин Јоргос је представио на који начин се у Грчкој деца укључују у рад институције Омбудсмана, објаснио је процес успостављања тзв. Панела младих, као и колики значај ова институција даје информацијама које добија од деце. Рад са децом треба базирати на три принципа: интересовању за мишљење деце, уважавању исказаног мишљења, ставова, као и прихватање деце као равноправних партнера.

Учесници конференције су се сложили да није могуће одговорити на захтев остваривања најбољих интереса детета уколико не постоји међусекторска сарадња и да би институција Заштитника грађана, имајући у виду своју законом одређену надлежност у контроли рада органа управе, укључујући и министарства, могла да се позиционира као онај државни орган који координира рад различитих органа. То је посебно потребно када су у питању појединачни случајеви повреде права детета у чије решавање је укључено више органа, а када је потребна брза реакција у решавању проблема, али је оно отежано и успорено услед недостатка координације између државних органа. У том циљу било би потребно да Заштитник грађана у сваком органу има контакт особу, како би се што ефикасније решавали случајеви који имају међусекторски аспект.