а

Активности

Посетом Клиници за неурологију и психијатрију за децу и омладину, представници Заштитника грађана из Одељења националног механизма за превенцију тортуре и Сектора за права детета, родну равноправност и права особа са инвалидитетом обележили су Међународни дан људских права, желећи да укажу на значај дечје и адолесцентне психијатрије и проблеме са којима се деца и млади са неуролошким, интелектуалним и менталним потешкоћама, као и њихови родитељи, суочавају у све већем броју и на све млађем узрасту.

Клиника представља највећу установу за дечју и адолесцентну неурологију и психијатрију на Балкану и јединствена је по примени концепта неуропсихијатрије у земљи, а истовремено је и центар за ретке неуролошке болести, наставна база катедри за неурологију и психијатрију Медицинског факултета Универзитета у Београду и седиште Друштва за дечју и адолесцентну психијатрију и сродне струке Србије. Јединственост ове установе је у могућности комплетне дијагностике коморбидитета тј. удружених симптома из области неуролошких и психијатријских поремећаја, пре свега первазивних развојних поремећаја, а који су својствени дечјем и адолесцентном добу.

Руководство Клинике упознало је представнике Заштитника грађана са историјатом Клинике, организацијом рада и значајем ове установе у систему здравствене заштите. Наглашено је да је Клиника пацијентима на располагању 24 сата свакога дана у години, да је за школску децу организована настава, као и да се на Клиници лече и пацијенти из појединих земаља у региону. Представници Заштитника грађана обишли су просторије Клинике и смештајне капацитете за боравак деце са њиховим пратиоцима током лечења у овој установи. Током посете запослени су пренели НПМ тиму да постоји потреба за повећањем капацитета тј. броја лежајева за психијатријске пацијенте, будући да их тренутно има свега десет. Указали су такође и на потребу за отварањем дневне болнице за психијатријске пацијенте у склопу ове установе, у којој би се одвијале и едукације родитеља.

b_280_0_16777215_00_images_IMG_4866.jpg

Обележавање Међународног дана људских права Заштитник грађана традиционално започиње редовним састанком Панела младих саветника. Личним учешћем у обележавању дана људских права чланови Панела указали су на значај учествовања деце и младих у активностима Заштитника грађана. Младе панелисте је испред институције Заштитника грађана поздравила генерална секретарка Оља Јовичић.

У оквиру пројекта Партиципација на делу, Заштитник грађана је спровео обуку панелиста, током које су научили да прецизно дефинишу проблеме и последице које ти проблеми носи по њих, као и циљеве и промене које треба да се остваре да би се проблем решио. Посебан аспект обуке био је „стављање идеје на папир“, односно формулисање предлога деце за решавање проблема и представљање идеја доносиоцима одлука. Стечена знања чланови Панела младих саветника користиће за решавање проблема у локалним срединама на које су деца и млади указали.

b_280_0_16777215_00_images_IMG-1bac84c0d5cf28505f5f1d8649204227-V.jpg

Панелисти су на радионицама имали прилику да препознају проблеме које би желели да реше, у области заштите животне средине, заштите здравља, заштите од насиља у школи и остваривања права детета на игру и културне активности. Свака група је своје предлоге представила осталим учесницима и у заједничкој дискусији су изналазили најбоља решења у вези са задацима које су имали. Тако су на пример деца сматрала да треба више радити на решавању проблема невакцинације, рециклаже отпада, обезбеђивања простора у коме би деца могла да се друже и да уче, као и подизања свести деце и одраслих на тему заштите од насиља кроз радионице и дебате. Предложили су и конкретне активности које треба спровести како би се наведени проблеми решили. Стечена знања деца ће имати прилику да користе у току реализације другог дела пројекта Партиципација на делу, када ће Панелисти заједно са ученичким парламентима у својим школама решавати конкретне проблеме из своје околине (школе, насеља), а уз подршку Заштитника грађана током свих будућих активности.

Након пријема информације да је једна здравствена установа одбила да детету изда упут за хоспитално лечење, а друга да дете прими на заказану операцију, јер дететова здравствена књижица није оверена, Сектор надлежан за права детета одмах је од руководстава установа затражио информације.  

У непосредној комуникацији са установама затражено је да се одмах прекине са праксом одбијања пружања здравствених услуга деци и указано је на обавезе установа да деци пруже здравствене услуге у пуном обиму без обзира да ли су измирене обавезе из здравственог осигурања, сходно Закону о остваривању права на здравствену заштиту деце, трудница и породиља.

 У складу за законом и захтевима Заштитника грађана, детету је без даљег одлагања издат одговарајући упут и обезбеђен је пријем детета ради пружања здравствених услуга, чиме је поступање здравствених установа враћено у законите токове.

Помоћницe генералног секретара Наташа Јовић и Жељка Јанковић учествују у дводневној конференцији „Заштита права детета у оружаним сукобима“  која се одржава у Кијеву, Украјина, 26. и 27. новембра.

Посвећена обележавању тридесетогодишњици усвајања Конвенције о правима детета, Конференција се бави осетљивом темом положаја и права детета у оружаним сукобима и улогом независних институција за заштиту права детета и људских права на остваривању, заштити и унапређењу права детета током и након оружаних сукоба.

b_280_0_16777215_00_images_Ukrajina_261119.jpgПомоћница Генералног секретара Наташа Јовић је у уводном делу конференције навела да је Конвенција о правима детета у примени у Републици Србији 29 година, након што је 1990. године тадашња Југославија ратификовала овај међународни уговор. Примену Конвенције у Србији пратиле су деценијама дуге изузетно неповољне околности: ратни сукоби на простору бивше Југославије, избеглиштво, економске санкције, осиромашење становништва, девастирана економија, транзиција политичког, економског и друштвеног система, урушавање вредности, људских права и права детета и насиље. Деценију оружаних сукоба пратило је две деценије опоравка од последица ових сукоба, који још увек траје, истакла је Јовић и додала: „Ратни сукоби остављају трајне или тешко и споро отклоњиве последице по свако дете. Најтеже и најозбиљније су угрожена деца која су директно погођена ратом, као што су деца војници, деца избеглице, деца у ратном подручју, деца чији су родитељи и блиске особе учесници сукоба. Међутим, не смеју се занемарити озбиљне последице код деце која су индиректно погођена ратним сукобом, контринуираним излагањем токсичној атмосфери рата путем медија и јавног говора, прекидањем образовног процеса, сиромаштвом и недостатком основних средстава за живот и развој, неадекватном здравственом заштитом и општим снижењем достигнутог степена остваривања права детета и људских права које ратни сукоби неминовно производе“. Она је истакла да независне институције за заштиту права детета, иако не доносе одлуке које претходе или прате оружане сукобе, имају улогу и задатак да снажно и гласно подстичу и захтевају од органа власти свих нивоа да ангажују своје ресурсе у највећем могућем обиму да ублаже утицај и последице оружаних сукоба које деца трпе и да је стога од изузетног значаја њихово умрежавање и сарадња.

Говорећи на панел дискусији о праву деце погођене ратним сукобима на образовање, Јовић је истакла да је Република Србија од 2014. године примила велики број избеглица из ратом захваћених подручја на Блиском истоку од којих око 40% деце са или без пратње. Уложен је значајан напор да се одговори на потребе деце, не само са становишта обезбеђивања елементарих услова за живот, као што су смештај и храна, већ и на задовољавању других потреба, пре свега образовање и подршка ради опоравка од трауме. Деца избеглице укључују се у образовни процес одмах по доласку у Републику Србију, у редовне школе и редовна одељења, и уз обезбеђивање услуга додатне подршке за учење језика, опоравак од трауме и интеграцију у вршњачку групу. Рано укључивање у образовни процес показало је вишеструке добити по децу избеглице, не само из аспекта стицања и очувања стечених академских знања. „Укључивање у структуриран процес образовања, кроз одлазак у школу, похађање наставе, укључивање у наставне и ваннаставне активности и интеграцију у вршњачку групу има лековито дејство на децу која су преживела трауме рата, напуштања дома, животну угроженост током путовања, насиље и искуства којима ниједно дете не би требало да буде изложено“, рекла је Јовић. Колико је значајно обезбеђивање образовања за децу погођену ратним сукобима потврђује и чињеница да је Европска мрежа омбудсмана за децу 2018. године једногласно усвојила Став о образовању деце у покрету који је израдио Заштитник грађана као председавајући радне групе о образовању деце у покрету.

b_280_0_16777215_00_images_Ukrajina_2_261119.jpgПомоћница генералног секретара Жељка Јанковић истакла је, на панел дискусији посвећеној приступу деце правима, да заштита деце од оружаних сукоба обухвата не само заштиту деце током рата и оружаних сукоба, већ и заштиту од свих других активности којима се деца укључују, подстичу или увлаче у милитарне или милитаризоване активности. Она је истакла да је још 2010. године Заштитник грађана указивао на потребу да се измене одговарајући закони и искључи обавеза регрутације малолетних особа, што је била и једна од препорука Комитета за права детета из 2010. године. Иако су закони измењени и онемогућена регрутација лица млађих од 18 година, спорадично се дешавало да се деца укључују у активности милитарног садржаја, на шта је Заштитник грађана реаговао препорукама и мишљењима, навела је Јанковић. Она је такође представила праксу Заштитника грађана током избегличке кризе, посебно честе посете прихватним центрима и другим местима где су смештена деца избеглице и њихове породице и давање препорука за унапређење услуга које се деци стављају на располагање. „Активности Заштитника грађана непосредно су допринеле унапређењу старатељске заштите, проширивању услуга подршке, развијању стандарда за брзу и ефикасну почетну процену стања и потреба детета и заштиту деце од свих облика насиља“, истакла је Јанковић.

b_280_0_16777215_00_images_20191120_150505.jpg Светски дан детета обележен је бројним активностима Заштитника грађана и Панела младих саветника, са првенственим циљем да се овога дана пре свега чује глас деце. Заштитник грађана и чланови Панела младих саветника одржали јуче су јавни дијалог са медијима, а данас су заштитник грађана, представници Стручне службе Заштитника грађана и чланови Панела младих саветника учествовали на концерту "За дечја права" у организацији Дечјег културног центра, представљању и започињању рада платформе U Report у организацији УНИЦЕФ и били гости Мреже организација за децу Србије која је организовала дружење у "Кафе 16" у коме раде и стичу праксу млади који су били корисници Свратишта за децу улице.

 

b_280_0_16777215_00_images_20191120_143731.jpg

Представници Стручне службе Заштитника грађана и чланови Панела младих саветника учествовали су на догађају "Отворени дан" који је, поводом обележавања Светског дана детета организовала Мрежа организација за децу Србије. Догађај у "Кафе 16" је био прилика да се сретну представници органа власти, организација цивилног друштва, деце и младих и заговорника права детета и размене искуства, информације и идеје о будућем раду и сарадњи.  Догађај је био и прилика да се подржи рад "Кафе 16" који је осмишљен као самоодржив облик оснаживања маргинализованих младих особа које су користиле услуге Свратишта за децу улице. Млади који су као деца користили услуге Свратишта због тога што су се налазили у уличној ситуацији, могу се радно ангажовати и стицати праксу у "Кафе 16", чиме стичу радне референце  и радно искуство и значајно повећавају шансе за запошљавање а тиме и за прекидање свог депривираног положаја. Овај пројекат већ је показао значајне резултате, те је значајан број младих на овај начин стекао запослење и тиме прекинуо циклус депривације, маргинализације и уличне ситуације. Чланови Панела младих саветника имали су прилику да се упознају са осетљивим положајем деце у уличној ситуацији и препрекама које се налазе пред младим особама чије је детињство обележено уличном ситуацијом.

b_280_0_16777215_00_images_IMG_7663.jpgКонцертом „За дечја права“ данас је у Дечјем културном центру Београда обележен Међународни дан детета и 30 година од усвајања Конвенције о правима детета. У музичко-сценском програму учествовала су деца која желе јавно да покажу свој таленат у певању, писању поезије, рецитовању и извођењу музичких дела. Децу је на почетку концерта поздравио заштитник грађана Зоран Пашалић поруком да децу треба поштовати у сваком погледу и да  ми одрасли треба да радимо све оно што је потребно да би њима њихов живот био бар за нијансу бољи него што је наш. Он је најавио да ће у јануару 2020. године Заштитник грађана и Дечји културни центар организовати радионице на којима ће деца бити упозната са својим правима - не само о ономе што пише у законима, него и о ономе што конкретно у свакодневном животу могу да остваре и на шта имају право и указао да се свако дете може обратити Заштитнику грађана без обзира на узраст.

 

b_280_0_16777215_00_images_IMG-f7ca5f4cad98cd60f7541013e28dbfc9-V.jpgЧланови Панела младих саветника и представница Стручне службе Заштитника грађана  учествовали су у промоцији платформе U Report која је дизајнирана и осмишљена са циљем да подстакне партиципацију деце и младих, изражавање мишљења и учешће у процесу доношења одлука. Платформа је окупила преко осам милиона репортера у свету, од чега 2.500 из Србије. Коришћење платформе је поверљиво, лако доступно и анонимно, а деца и млади могу исказати своје мишљење о свим темама које их се тичу.

b_280_0_16777215_00_images_prijateljidece_01.jpg

На интересантан и проактиван начин, чланови Панела младих саветника Стефан Грубјешић, Марко Јевтић, Јана Миливојевић и Марија Говедарица, представили су данас у Медија центру своје виђење медијских садржаја о деци, положају деце у медијима, улози медија у њиховим животима и учешћу деце у јавном и медијском простору. Чланови Панела позвали су медије да више извештавају о деци као активним члановима друштва, о њиховим постигнућима и успесима и о њиховом доприносу у заједницама у којима живе и школама које похађају.

"Желимо да више извештавате о темама које су за нас важне, да нам дајете више културе а мање скандала, да извештавате тачно и да на вашим насловним странама и екранима не буде насиља, дроге и пронографије", поручили су медијима чланови Панела младих саветника и додали да медији треба да питају децу за мишљење и ставове када говоре о стварима које су за децу важне. 

Дајући позитивне примере активације деце у науци, култури, спорту и друштвено одговорним активностима, чланови Панела младих саветника поручили су да је таквих примера много, а медијских извештаја о њима мало и изразили уверење да би не само деца, већ и одрасли, више желели да буду упознати са таквим информацијама, уместо са ријалити програмима, детаљима личног и породичног живота жртава насиља и њихових породица или вестима о насиљу. Они су такође позвали медије да у већој мери пишу и емитују модерни образовни садржај на начин који је за децу атрактиван и користе нове платформе како би тај садржај приближили деци.

b_280_0_16777215_00_images_prijateljidece_05.jpg

Помоћница Генералног секретара Наташа Јовић указала је да се Заштитник грађана већ низ година бави проблемом повреде права децеу медијима, те је упућивао препоруке и мишљења у вези са откривањем личних и породичних прилика деце у медијима, објављивањем фотографија и личних података деце од стране школа и предшколских установа на друштвеним мрежама, злоупотреби деце приликом оглашавања и потребом унапређене заштите деце од повреда права у медијском простору. "Закон о јавном информисању и медијима, Закон о електронским медијима и правилници Регулаторног тела за електронске медије дају солидан правни оквир за заштиту права детета у медијима, али се у пракси суочавамо са бројним кршењем ових права", рекла је Јовић и додала да се  решење овог проблема може наћи како у процесу саморегулације, тако и у поступку бољег надзора над поштовањем ових права детета.

b_280_0_16777215_00_images_prijateljidece_02.jpg

Затварајући догађај "(П)Останите пријатељи деце" Генерална секретарка Оља Јовичић истакла је да је Заштитник грађана најснажнији заговорник пуне и смислене партиципације деце коју и спроводи у пракси кроз учешће деце у раду ове институције. "Заштитник грађана желео је да партиципацију деце оснажи и овога пута, омогућавајући да се данас пре свега чује глас деце", рекла је Јовичић и додала да су чланови Панела младих саветника данас послали јасну поруку да медији могу и треба да постану и остану пријатељи деце и најснажнији заговорници њихових права и заступници њиховог гласа. 

 

 Видео снимак ускоро

Иако право на заштиту од свих облика насиља данас представља основно право сваког детeтa, сведоци смо да у нашој стручној и широј јавности и даље постоји неразумевање ове појаве, посебно сексуалног злостављања деце, његових облика и раширености, изјавио је поводом Европског дана заштите деце од сексуалног искоришћавања и злостављања заштитник грађана Зоран Пашалић. Стога је, између осталог, потребно редефинисати сексуално злостављање у законима Републике Србије, како би у свим случајевима и у свим облицима сексуалног злостављања деца имала адекватну кривичноправну, породичноправну и другу заштиту, али и да овакве појаве на време буду сузбијене и спречене.

Заштитник грађана је у бројним навратима указивао на проблем недовољно адекватног законодавног оквира када је реч о заштити деце од сексуалног насиља и недовољне усклађености националних закона са Конвенцијом Савета Европе о заштити деце од сексуалног искоришћавања и сексуалног злостављања, навео је Пашалић.

Он је подсетио да није у потпуности поступљено по Иницијативи Заштитника грађана за измене и допуне Кривичног законика поднете 2011. и 2012. године, заједничкој Иницијативи Заштитника грађана и организације Инцест траума центар за измене и допуне Кривичног законика и Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица, као ни по Мишљењу и препорукама Заштитника грађана за коришћење заштитних механизама у судским поступцима ради спречавања секундарне трауматизације деце жртава кривичних дела, посебно оних сексуалне природе.