а

Активности

Заштитник грађана Зоран Пашалић затражио је од Министарства за бригу о породици и демографију, које је преузело део надлежности Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, да стави ван снаге радни налог упућен пре три године свим центрима за социјални рад у Србији према којем су, између осталог, дужни да децу која живе и раде на улици по хитном поступку одузимају од родитеља и покрећу судске поступке за одузимање родитељског права.

„Поново наглашавам да аутоматско одузимање деце није решење јер је потребно утврдити да ли се ради о трговини људима, што подразумева злоупотребу деце и кршење њихових права, или та деца немају од чега да живе. Надлежни органи треба да се усмере на то да утврде и отклоне узроке који су довели до тога да деца буду на улици, а не на последице“, изјавио је Пашалић поводом 12. априла - Међународног дана деце укључене у живот и/или рад на улици.

Заштитник грађана је прошле године утврдио да Министарство за рад упућивањем радног налога у мају 2018. године поступа супротно Конвенцији о правима детета Уједињених нација а центре за социјални рад усмерава на незаконито поступање. То министарство је 2020. године одбило да поступи по препоруци Заштитника грађана за укидање овог налога.

Проблем “деце улице“ не може да се посматра само као проблем Министарства за бригу о породици и демографију. То је питање и за Министарство унутрашњих послова које треба да утврди организаторе просјачења и процесуира одговорне где томе има места, али и за цело друштво - од појединаца који треба да се укључе у примећивање деце која раде и живе на улици и пријаве надлежним органима до центара за социјални рад који треба да обезбеде подршку породицама за излазак из сиромаштва или за јачање родитељских капацитета, наводи Пашалић.

Поред физичког рада, главни проблеми деце укључене у живот и рад на улици су екстремно сиромаштво и нередован приступ образовању, који су врло често праћени дискриминацијом, као и „дечји бракови“ који им ускраћују детињство и онемогућавају да уживају права која има припадају, наглашава Заштитник грађана.

„Деца улице“ се суочавају са бројним ризицима који остављају последице на њихово здравље и развој због чега надлежни органи треба да учине додатне напоре на заштити права и најбољег интереса детета, навео је Пашалић.

Заштитник грађана је по сопственој иницијативи, а после сазнања из медија да постоји сумња да је једној породици 2016. године замењена беба у београдском породилишту, покренуо поступак правилности и законитости рада ГАК „Народни фронт“, Института за судску медицину Медицинског факултета у Београду, Министарства здравља и Министарства унутрашњих послова Републике Србије.

Од ГАК „Народни фронт“ Заштитник грађана тражи да му у року од 15 дана достави детаљне информације и документацију о овом случају, са посебним освртом на бројеве болничког протокола мајке и бебе који су, како је објављено у медијима, одмах након порођаја били идентични а потом различити, што је изазвало сумњу у замену беба, као и на бројеве уписане на пријави рођења.

ГАК „Народни фронт“ треба да достави Заштитнику грађана и извештај педијатра те здравствене установе у којем се, према информацијама из медија, наводи да је ДНК анализа показала да су чланови породице која сумња на замену беба родитељи детета али у којем у наставку извештаја пише друго име оца, као и друго време рођења детета.

Заштитнику грађана у истом року Институт за судску медицину Медицинског факултета у Београду треба да достави све информације и документацију о ДНК анализи коју је ова породица урадила у тој установи.

Од Министарства здравља Заштитник грађана тражи да у року од 15 дана изврши надзор над радом поступајућих здравствених установа како би утврдили да ли је у њиховом раду дошло до пропуста који су изазвали сумњу код родитеља да је дошло до замене детета у породилишту ГАК „Народни фронт“.

Заштитник грађана од МУП-а тражи да га у истом року извести о досадашњем поступању у овом случају, с обзиром на медијске написе да је отац детета случај пријавио МУП Републике Србије.

Заштитник грађана Зоран Пашалић апеловао је на Ђорђа Јоксимовића, чија се деца пет година налазе у хранитељској породици, да истраје у спровођењу Плана услуга и мера за породицу и дете који је по први пут потписао и у чијој изради је учествовао у сарадњи са Центром за социјални рад у Крагујевцу јер управо на основу тог плана има могућност да унапреди своје родитељске способности и да своју децу врати под старатељство.

„Апелујем на господина Јоксимовића да у потпуности сарађује са органом старатељства у Крагујевцу зарад најбољих интереса деце. Одлуку о делимичном лишењу родитељског права донео је Основни суд у Крагујевцу, а потврдиле још две више судске инстанце. Стога, господин Јоксимовић право на родитељско старање може да поврати једино у поступку пред Основним судом у Крагујевцу који је у току, а на основу процене стручњака да је дошло до унапређења родитељских способности“, рекао је Пашалић.

Пашалић је, с тим у вези, затражио од Центра за социјални рад у Крагујевцу да настави да пружа континуирану стручну подршку Јоксимовићу у подизању родитељских компетенција са крајњим циљем враћања његово троје деце у примарну породицу.

По сопственој иницијативи, а после сазнања из медија да Јоксимовић годинама покушава да под старатељство врати своје троје деце и да не може да успостави контакт са надлежнима у Центру, Заштитник грађана је 18. јануара 2021. покренуо поступак контроле правилности и законитости рада Центра за социјални рад „Солидарност“ у Крагујевцу и Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Крагујевачки ЦСР је 25. јануара 2021. доставио Заштитнику грађана обимну документацију о бројним активностима на стабилизацији и рехабилитацији деце од њиховог измештања у хранитељску породицу 2015. године, али и документацију о раду са породицом Јоксимовић која се на евиденцији Центра налази од априла 2012. године. Накнадно, Центар је доставио и информацију да је Ђорђе Јоксимовић по први пут поднео Основном суду у Крагујевцу тужбу за враћање родитељског права коју је ЦСР примио 2. марта 2021. године.

Центар је известио Заштитника грађана и да је, након што га је Основни суд у Крагујевцу обавестио о поднетој тужби, стручни тим Центра 16. марта 2021. одржао састанак са Јоксимовићем и његовим адвокатом на којем је договорен и од стране Јоксимовића први пут од 2015. године потписан План услуга и мера за породицу и дете, који подразумева и унапређење родитељских способности са јасно дефинисаним задацима и исходима а са циљем повратка деце у примарну породицу.

Заштитник грађана је 2015. године већ водио један поступак контроле после обраћања Јоксимовића након што су деца хитно измештена у хранитељску породицу и тада утврдио да права деце нису повређена. На основу изјашњења надлежног министарства тада је утврђено да је Центар донео одлуку о хитном измештању деце у хранитељску породицу на основу стручне оцене да су им здравље и живот угрожени, и покренуо поступак лишења родитељског права оба родитеља јер су деца била здравствено, интелектуално и развојно угрожена и занемарена.

Поводом нових информација у медијима да је Јоксимовић одавно испунио све услове да поврати децу али да не може да успостави контакт са надлежнима у Центру, Заштитник грађана покреће нови поступак контроле рада надлежних органа током којег је још једном утврдио да су све предузете активности Центра спроведене у циљу заштите права и најбољих интереса деце.

Заштитник грађана је у новом поступку обавио и разговор са Јоксимовићем који га је упознао са својим случајем. Имајући у виду да није доставио обећану документацију, Заштитник грађана је поново контактирао Јоксимовића, а након тога и његове пуномоћнике који су доставили документацију која је примљена 10. фебруара 2021. године а у којој није било нових доказа у односу на документацију коју је доставио Центар, као ни доказа о покретању судског поступка за враћање родитељског права.

Документација ЦСР показује да се породица Ђорђа Јоксимовића налази на њиховој евиденцији од априла 2012. године и то по захтеву Основног суда у Крагујевцу ради давања мишљења у поступку поверавања двоје деце рођене у ванбрачној заједници Јоксимовића и њихове мајке, која је те године прекинута. Овај суд је пресудом из маја 2012. године децу поверио мајци на старање, а Јоксимовићу одредио обавезу да учествује у издржавању деце.

Након две године самосталног вршења родитељског права од стране мајке, у мају 2014. године ЦСР поново активира рад са породицом након службених сазнања да је у септембру 2013. у тој породици рођено још једно дете. Крајем исте године мајци је као додатна подршка у старању о троје деце додељена услуга породичног сарадника.

У марту 2015. године, према извештајима ЦСР, мајка и деца су смештени у Прихватилиште за жртве насиља у породици, после чега је мајка смештена у установу за збрињавање одраслих, где се и даље налази. Пре смештања у Прихватилиште, полицијски службеници су исте ноћи покушали да ступе у контакт са Јоксимовићем али га нису пронашли код куће. Наредних дана ни најближи сродници нису прихватили старање о деци.

С обзиром да је мајка деце задржана на лечењу, да није било могуће ступити у контакт са оцем деце, да контактирани сродници нису били спремни да прихвате бригу о деци, ЦСР је у марту 2015. године донео одлуку о хитном смештају троје деце у хранитељску породицу. Јоксимовић је тада дао изјаву да је сагласан да деца буду привремено смештена у хранитељску породицу али да жели да се уреди начин одржавања контаката са њима.

Средином 2016. године пресудом Основног суда у Крагујевцу оба родитеља су делимично лишена родитељског права, осим права на одржавање личних односа са децом због тога што су деца била занемарена, здравствено угрожена и што нису биле задовољене њихове примарне развојне потребе. Ову пресуду је крајем исте године потврдио Апелациони суд у Крагујевцу и у ревизијском поступку Врховни касациони суд две године касније.

Како пресудом о лишењу родитељског права није уређен начин виђања деце са родитељима, ЦСР је континуирано сачињавао планове виђања са којима је Јоксимовић увек био упознат, али је сваки план одбијао да потпише и узме примерак за себе. Из документације ЦСР произлази да Јоксимовић није редовно долазио на контакте са децом, да током већине теренских посета није затицан у кући, као и да мајка периодично од измештања деце у хранитељску породицу одржавала контакте са њима. У изјашњењу, Центар наводи да је Јоксимовић месецима обмањивао раднике ЦСР да је поднео тужбу за уређење личних односа са децом и да их је Основни суд у Крагујевцу обавестио да не постоји доказ да је он то учинио, па је Центар сам поднео овом суду тужбу за уређење личних контаката Ђорђа Јоксимовића и деце у марту 2020. године.

ЦСР наводи и да од правноснажности судске одлуке о делимичном лишењу родитељског права 2016. године Јоксимовић није код надлежног суда покретао поступак да му се врати родитељско право иако га је Центар упућивао на покретање судског поступка. ЦСР сматра да родитељски капацитети Јоксимовића у овом тренутку још увек нису унапређени да би могао да се адекватно стара о троје деце и да задовољи све њихове здравствене, социјалне, образовне, емоционалне и развојне потребе. Центар истиче и да је Јоксимовић том органу старатељства од 2015. године до данас поднео три захтева за престанак смештаја деце у хранитељској породици, од чега последњи 19. јануара 2021. године, као и два захтева да се деца пребаце у хранитељску породицу у Крагујевцу.

Заштитник грађана је, после сазнања из медија да је у основној школи надомак Јагодине, према тврдњама родитеља детета, учитељица физички повредила једног ученика, по сопственој иницијативи покренуо поступак контроле правилности и законитости рада Основне школе „Јоца Милосављевић“ и Центра за социјални рад из Јагодине, као и Министарства просвете, науке и технолошког развоја.

Због постојања могућности угрожавања или повреде права и најбољих интереса детета, Заштитник грађана од Основне школе „Јоца Миленковић“ у Милошеву близу Јагодине тражи да му у року од 15 дана достави детаљан извештај о поступању, мерама и активностима које је школа предузела у овом случају.

Заштитник грађана од јагодинског Центра за социјални рад тражи да му у року од 15 дана достави извештај о томе да ли се породица дечака налази на евиденцији Центра, као и да ли је раније било неких пријава, сазнања или сумњи о евентуалном насиљу над дечаком.

Од ресорног министарства, Заштитник грађана тражи да изврши надзор над радом поменуте школе и да му у истом року достави извештај о поступању, мерама и активностима које је предузело у овом случају.

Заштитник грађана је по сопственој иницијативи, а након написа у медијима да је покушано измештање двоје деце из села Суви До код Блаца која живе са баком, покренуо поступак контроле правилности и законитости рада Центра за социјални рад Блаце.

Из медија, Заштитник грађана је дошао до информација да је мајка деце преминула а отац их је напустио, да је бака више пута пријављивала оца деце због насиља према њима а да је полиција према њеним наводима тек сада реаговала и изрекла му хитну меру, као и да је бака поднела захтев за старатељство над децом.

Заштитник грађана због свега наведеног од ЦСР Блаце тражи да му у року од 15 дана достави извештај о томе да ли се породица у којој деца живе од раније налази на евиденцији центра, да ли је раније било пријава за насиље у породици и које активности је Центар предузео у циљу пружања заштите и подршке члановима породице.

Од ЦСР Блаце Заштитник грађана тражи и да му достави податке о активностима које је овај центар предузео у поступку измештања деце, као и податке о сарадњи са полицијом у овом случају.

Упоредо са овим поступком, Заштитник грађана је од Министарства за бригу о породици и демографију затражио да изврши контролу рада ЦСР Блаце и да му у року од 15 дана достави извештај о надзору и предузетим активностима.

Заштитник грађана је и од Министарства унутрашњих послова, с обзиром на у медијима пренету најаву министра полиције да ће се испитати предузимање активности полиције поводом свих пријава насиља у овој породици, затражио да му у року од 15 дана достави извештај о активностима полиције поводом актуелне пријаве насиља над децом, као и о предузетим активностима поводом пријава насиља у претходном периоду.

Заштитник грађана је, у оквиру поступка контроле покренутог због повреде права и интереса детета у појединим медијским извештајима, утврдио да је Министарство културе и информисања поднело захтев за покретање прекршајног поступка против одговорног уредника интернет портала www.novosti.rs Милорада Вучелића због тога је што је у објављеном медијском садржају учинио препознатљивим идентитет малолетника.

Заштитник грађана је 4. фебруара 2021. године по сопственој иницијативи покренуо поступак контроле правилности и законитости рада Министарства културе и информисања од којег је затражио да покрене одговарајуће поступке како би утврдило да ли су поједини медији својим извештавањем о злостављању двоје деце у околини Ковина повредили права и интересе те деце, те да предузме потребне мере из своје надлежности.

У изјашњењу достављеном Заштитнику грађана, Министарство је навело да је у поступку надзора над применом Закона о јавном информисању и медијима утврдило да је одговорни уредник интернет портала www.novosti.rs, у медијском садржају који је објављен на интернет страници тог листа 03.02.2021. године, учинио препознатљивим малолетника у информацији која може да повреди његово право или интерес, чиме је поступио супротно одредби члана 80. став 2. Закона.

Министарство културе и информисања је у изјашњењу даље навело да је против одговорног уредника интернет портала www.novosti.rs Милорада Вучелића поднело захтев за покретање прекршајног поступка, утврдио је Заштитник грађана.

У истом поступку контроле, Заштитник грађана је тражио изјашњење од Центра за социјални рад у Ковину који га је известио да се породица деце налази на евиденцији Центра као корисник социјалних давања, као и да није имао сазнања о постојању насиља у породици нити је исто пријављивано.

У изјашњењу, Центар наводи и да је двоје деце одмах након сазнања о злостављању од стране оца смештено у хранитељску породицу, док су остала деца хитно измештена у сродничку породицу, која је и пријавила догађај, а након тога је и њима је обезбеђена хранитељска заштита.

Заштитник грађана утврдио је, у поступку покренутом на основу написа на друштвеним мрежама о измештању детета из Вратарнице код Зајечара из матичне породице, да је отац детета због занемаривања потпуно лишен родитељског права и да се дете од септембра 2020. године налази у породици потенцијалних усвојитеља који су српски држављани, на међусобном прилагођавању.

Заштитник грађана је у поступку контроле законитости и правилности рада Центра за социјални рад у Зајечару и Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања утврдио да се породица детета налази на евиденцији овог центра од марта 2015. године, након обраћања Градске управе Зајечара за одређивање личног имена детета јер родитељи то нису учинили у законском року.

Из изјашњења и документације које су му доставили надлежно министарство и Центар, Заштитник грађана је утврдио да је зајечарски ЦСР затим од патронажне службе добио пријаве за занемаривање и да је увидом на терену утврдио да беба недовољно напредује у телесној тежини и да хигијенски услови нису задовољавајући.

Заштитник грађана је утврдио да је због тога тромесечна беба стављена под привремено непосредно старатељство и да је током периода праћења породица подржавана на више начина – једнократна новчана помоћ за адаптацију куће, хигијенски пакети, детету је признато очинство, промењено презиме, извршена вакцинација, регулисана здравствена књижица и успостављена сарадња са Црвеним крстом који их је подржавао у натури и хигијенским пакетима.

Мајка детета је 2016. године потпуно лишена пословне способности и актуелно се налази под непосредним старатељством ЦСР у Зајечару, док је током периода праћења за оца утврђено да је био насилан према мајци и да је грубо занемаривао права и потребе детета, утврдио је Заштитник грађана.

Због угрожавања живота и здравља детета ниског календарског узраста и мајке, ЦСР је донео одлуку о ургентном измештању детета у хранитељску породицу и смештању мајке у хранитељску породицу за одрасла и стара лица.

ЦСР у Зајечару у извештају наводи да је током рада на предмету поднео две кривичне пријаве против оца детета, а средином 2016. године и тужбу за потпуно лишење родитељског права. Правоснажном пресудом Основног суда у Зајечару из марта 2020. године отац је потпуно лишен родитељског права, а крајем маја исте године дете је стављено под непосредно старатељство ЦСР у Зајечару.

Након тога Центар је извршио упис детета у Јединствени лични регистар усвојења, а после избора усвојитеља, држављана Републике Србије, дете је у септембру 2020. године упућено у ту породицу ради међусобног прилагођавања, утврдио је Заштитник грађана.

Заштитник грађана је утврдио и да је ЦСР у Зајечару против Саше Боројевића, који је у видео обраћању на друштвеној мрежи изнео сумњу у незаконито одузимање детета од родитеља, поднео кривичну пријаву због кривичног дела неовлашћено објављивање и приказивање туђег списа, портрета и снимка, неовлашћено прикупљање личних података и нарушавање пословног угледа.