а

Активности

Девојчице у Србији и даље су у неравноправном положају, а пракса да раније напуштају школовање и пре пунолетства заснивају породице, у Србији још увек није искорењена, изјавио је поводом 11. октобра, Међународног дана девојчица, заштитник грађана Зоран Пашалић.

Борба против малолетничких бракова мора бити бескомпромисна и стога је важно проширити састав Националне Коалиције за спречавање дечјих бракова представницима правосудног система, односно судова и тужилаштава, јер без њиховог адекватног учешћа и на правима детета заснованог одговора на појаву дечјег брака, није могуће делотворно успостављање стратешког и системског приступа у овој области. Важност активног учешћа правосудног система показала је и недавна јавна дебата о пресудама донетим у случају девојчице која је у дечји брак увучена са 13 година.

Заштитник грађана иницирао је измене и допуне Кривичног законика у делу који се односи на кривично дело ванбрачна заједница са малолетником, будући да кривично дело не потпада у групу кривичних дела против полне слободе, чиме се искључују додатни заштитни механизми за децу жртве прописани тзв. Маријиним законом. На Међународни дан девојчица Заштитник грађана још једном позива Коалицију, али и надлежне, који се баве дечјим правима, да подрже иницијативу за измене и допуне Кривичног законика, као и иницијативу за редефинисање Општег и посебних протокола за заштиту деце од насиља, злостављања и занемаривања и уврсте их у своје приоритете.

Национална коалиција основана је 2019. године са циљем да се започне рад на успостављању и развијању институционалних механизама за превенцију дечјих бракова и њихово сузбијање. Приступ решавању проблема дечјих бракова захтева висок степен ангажовања свих система и системски приступ, који у овом тренутку Србији недостаје. Заштитник грађана је члан Коалиције од њеног оснивања.

b_280_0_16777215_00_images_20191009_natasa1.jpegОве године Дечја недеља се у свету и у Србији обележава у светлу значајног јубилеја – тридесетогодишњице Конвенције УН-а о правима детета, најзначајнијег међународног документа у области дечјих права и најшире прихваћеног правног инструмента за заштиту људских права. Тим поводом данас је у оквиру Дечје недеље одржана јавна дебата „Права детета у Србији 30 година након доношења Конвенције УН-а о правима детета“ на којој је говорила и в. д. помоћница генералног секретара Заштитника грађана Наташа Јовић која руководи сектором за права детета, родну равноправност и права особа са инвалидитетом.

b_280_0_16777215_00_images_20191009_natasa2.jpegУ области заштите дечјих права, Србија је у последњих 30 година, упркос томе што је као друштво прошла бројне изазове – суочила се са ратовима, санкцијама, транзицијом и осиромашењем, значајно напредовала и у многим сегментима достигла највише или потребне стандарде, оценила је Јовић. Усвајањем законских и других прописа, нормативни систем је у највећој мери заокружен, али Србија је и даље у овој области суочена са недовољном доступношћу здравствене заштите, недовољним бројем педијатара, стручних сарадника у школама, запослених у Центрима за социјални рад, док нам је свако шесто дете корисник неке услуге социјалне заштите.

У том светлу треба посматрати и најновију иницијативу за оснивањем Заштитника права детета, упозорила је Јовић. Будући да смо друштво у строгом режиму штедње и да смо принуђени да гасимо и укидамо услуге и сервисе подршке деци и породици, изградња потпуно нове институције која ће се бавити питањима којима се Заштитник грађана већ бави и то на исти начин, делује као нецелисходна одлука. Дуплирање институција сматрамо збуњујућим, непотребним и скупим, тим пре што нова институција неће донети апсолутно ништа ново у правцу заштите дечјих права, сем што ће свакако повећати трошкове, закључила је Јовић.
У дебати су учествовали и представници Министарства за рад, запошљавања, борачка и социјална питања, УНИЦЕФ-а, Савета за права детета, МОДС-а, деца активисти у области дечјих права, а присуствовали су и представници медија и организација цивилног друштва.

 

b_280_0_16777215_00_images_20191007_decja1.jpegУ Београду је, у организацији „Пријатеља деце Србије“ и Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, отворена Дечја недеља, која се обележава од данас до 13. октобра. Овогодишња Дечја недеља посвећена је обележавању 30 година од доношења Конвенције УН-а о правима детета и прославља се под слоганом „Да право свако – дете ужива лако“.

b_280_0_16777215_00_images_20191007_decja2.jpegО правима и положају деце у Србији говорила су сама деца, средњошколци, који су, објашњавајући потребе и проблеме најмлађих, указали на вршњачко насиље, недовољну информисаност о дечјим правима и недовољну укљученост деце у процесе одлучивања о питањима која се тичу њиховог положаја и права.

Генерална секретарка Заштитника грађана Оља Јовичић указала је да је задатак државе да обезбеди услове у којима ће права деце предвиђена Конвенцијом УН-а бити остварена у пуном капацитету, пре свега обезбеђивањем довољног броја запослених који се баве децом, омогућавањем деци да развију своје потенцијале у пуној мери и да уживају највећу могућу заштиту. Изнела је такође и забрињавајуће податке Републичког завода за социјалну заштиту који показују да се број деце корисника услуга социјалне заштите из године у годину повећава, због чега Заштитник грађана у својим посебним и годишњим извештајима континуирано указује држави на све области које је неопходно унапредити, како рад државних органа, тако и законских и других прописа који се тичу деце и њиховог положаја.

На отварању Дечје недеље учествовали су и представници Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Министарства просвете, Савета за права детета, Одбора за права детета, УНИЦЕФ-а и Пријатеља деце Србије.

b_280_0_16777215_00_images_20191004_memorandum1.jpgОрганизација „Пријатељи деце Србије“ и представници редакција неких од водећих медија у Србији потписали су данас у просторијама Заштитника грађана Меморандум о прихватању два документа које је уз подршку Београдске школе и УСАИД-а припремила организација Пријатељи деце Србије – Деца и медији: Правилник против злоупотребе деце у медијске сврхе и Кодекс о заштити деце од политичке злоупотребе.

b_280_0_16777215_00_images_20191004_mem4.jpgНа потписивању Меморандума генерална секретарка Заштитника грађана Оља Јовичић истакла је да је пред нама важан задатак да својој деци обезбедимо услове за достојанствено одрастање. Због тога и данас и сваког наредног дана, како је рекла, ми јесмо и бићемо пријатељи деце, трудећи се да изградимо друштво у коме ће се поштовати њихова права као деце, а сутрадан као грађана.

b_280_0_16777215_00_images_20191004_mem3.jpgНаведени документи, навели су представници Пријатеља деце Србије, наставак су праксе започете 1993. године када је први пут потписан сличан правилник, а потреба да се она обнови настала је због чињенице да се слика детета у медијима последњих година нагло погоршава, да се дете у медијима појављује искључиво или углавном као жртва и да се, у трци за гледаношћу и тиражом, доводи у безбедносни ризик додатном медијском виктимизацијом и откривањем идентитета.

b_280_0_16777215_00_images_20191004_mem2.jpgАутор публикације „Деца и медији: Правилник против злоупотребе деце у медијске сврхе и Кодекс о заштити деце од политичке злоупотребе“ Првослав Плавшић указао је да, иако је, са разлогом, главна пажња усмерена ка критици оних који производе информације, неопходно је усмерити се и ка детету, јер, како наводи, уколико је немогуће контролисати такве садржаје у медијима, треба се окренути јачању оних који информације примају, у овом случају деци.

До сада је, како су у Пријатељима деце Србије навели, Меморандум потписало седам медија и отворени су разговори са политичким организацијама, а потписници позивају и остале медије да се прикључе Протоколу и подрже борбу против злоупотребе деце у медијске и политичке сврхе.

b_280_0_16777215_00_images_20191001Nis.jpgНа седници Националне коалиције за спречавање дечјих бракова, која је у организацији Нишавског управног округа одржана у Нишу 01. октобра 2019. године, помоћница Генералног секретара Наташа Јовић, указала је да је даље ширење Коалиције неопходно, посебно представницима правосудног система, односно судова и тужилаштава. Без њиховог адекватног учешћа и на правима детета заснованог одговора на појаву дечјег брака, није могуће делотворно успостављање стратешког и системског приступа, а колико је важно да се правосудни систем активније укључи показала је и недавна јавна дебата о пресудама донетим у случају девојчице која је у дечји брак увучена са 13 година, нагласила је Јовић.

Јовић је такође истакла да се и сада показује основаност иницијативе Заштитника грађана за измене и допуне Кривичног законика у делу који се односи на кривично дело ванбрачна заједница са малолетником. Она је указала да ово кривично дело не потпада у групу кривичних дела против полне слободе, чиме се искључују додатни заштитник механизми за децу жртве прописани тзв. Маријиним законом. Она је позвала Коалицију да међу своје приоритете стави иницијативу за измене и допуне Кривичног законика, као и иницијативу за редефинисање Општег и посебних протокола за заштиту деце од насиља, злостављања и занемаривања.

Обавеза је свих система да, када сазнају за припрему, уговарање или заснивање дечјег брака подносе кривичне пријаве надлежним тужилаштвима. Ове обавезе нису само обавезе система социјалне заштите и полиције, већ и установа и органа у области образовања, социјалне заштите, медија и информисања, омладине и спорта и других, указала је Јовић.

Национална коалиција основана је 2019. године са циљем да се започне рад на успостављању и развијању институционалних механизама за превенцију дечјих бракова и њихово сузбијање. Приступ решавању проблема дечјих бракова захтева висок степен ангажовања свих система и системски приступ, који у овом тренутку Србији недостаје. Заштитник грађана је члан Коалиције од њеног оснивања.

Помоћница генералног секретара Наташа Јовић и шефица кабинета Заштитника грађана Марија Подунавац учествују на редовној годишњој конференцији Европске мреже омбудсмана за децу која се одржава у Белфасту од 25. до 27. септембра.

b_280_0_16777215_00_images_20190927ENOC2.jpgТема овогодишње конференције су права детета у дигиталном окружењу, како са становишта заштите деце на интернету тако и са становишта промоције права детета на информацију, партиципацију, изражавање мишљења, удруживање и остваривање других права и слобода детета путем коришћења информационих технологија (ИТ). Значајан део конференције посвећен је партиципацији деце, преко Европске мреже младих саветника коју чине деца, и која су дала сопствену процену поштовања права детета у дигиталном окружењу, своје виђење ризика којима су изложена и своје ставове о томе на који начин се деци могу обезбедити знања и вештине за одговорно и безбедно коришћење ИТ. Нарочито је значајно то што деца указују да је пажња одраслих претежно усмерена на ризике по безбедност деце при коришћењу ИТ, а мање на користи које деца неспорно имају од информационих технологија.

b_280_0_16777215_00_images_20190927ENOC1.jpgПомоћница генералног секретара Наташа Јовић представила је искуства, достигнућа и изазове у Србији на радионици посвећеној заштитним мерама и стратешким документима у области заштите деце у дигиталном окружењу. Она је истакла да је Србија ратификовала све кључне међународне уговоре који су од значаја за заштиту деце у дигиталном окружењу, као и да има национални правни оквир који даје веома добру основу за успостављање и развијање механизама заштите деце у дигиталном окружењу. Јовић је указала да је Заштитник грађана током претходних 11 година рада посебну пажњу посветио заштити и промоцији права детета у дигиталном окружењу, упућујући значајан број препорука и законодавних иницијатива органима власти ради заштите и унапређења права детета на онлајн безбедност, приватност, изражавање и партиципацију, као и кроз рад са Панелом младих саветника и ученичким парламентима. Део излагања био је посвећен Стратегији за борбу против високотехнолошког криминала која је обухватила не само проблем кривичних дела коришћењем ИТ, већ и аспекте који се односе на безбедно коришћење интернета од стране деце и развој њихових знања и вештина о одговорном и безбедном коришћењу ИТ. Јовић је истакла да је један од кључних изазова у Србији насиље путем ИТ, као и да је оно продужетак „офлајн“ насиља над и међу децом које је и даље веома раширено.

Генерална скупштина Европске мреже омбудсмана за децу ће на седници која ће се одржати 27. септембра и у којој ће учествовати представнице Заштитника грађана, разматрати ради усвајања Став Европске мреже омбудсмана за децу о правима детета у дигиталном окружењу, у чијој је изради Заштитник грађана учествовао, као и Став Европске мреже о забрани лишења деце слободе због имиграционог статуса, који је израдила Радна група ENOC, чија је чланица била и представница Заштитника грађана.

Генерална скупштина ће разматрати и документ којим се успостављају стандарди рада ENOC са и за децу, чију израду и усвајање Заштитник грађана посебно подржава налазећи да је успостављање стандарда рада неопходан механизам како би се обезбедило поштовање највиших међународних и општеприхваћених стандарда у остваривању, заштити и унапређењу права детета.

b_280_0_16777215_00_images_20190625_Panel.jpgЗаштитник грађана у периоду од 24. до 26. јуна одржава обуку члановима Панела младих саветника, посвећену партиципацији деце. Овогодишња обука има за циљ учење деце вештинама како да формулишу и представе конкретне идеје за решавање проблема које имају, као и унапређење положаја деце.

Током обуке деца ће научити како да прецизно дефинишу проблем и последице које тај проблем носи по њих, циљеве и промене које треба да се остваре како би се проблем решио и активности које доводе до жељених промена.

b_280_0_16777215_00_images_20190624_Panel2.jpgПосебан аспект обуке је „стављање идеје на папир“, односно формулисање предлога деце за решење проблема и како да своју идеју представе доносиоцима одлука.

Обуку ће, у новој школској години, пратити конкретне активности Панела, са одабраним групама деце у локалним заједницама. Уз подршку Заштитника грађана формулисаће се конкретни предлози деце за решавање одређених проблема деце, као и подношење тих предлога одговарајућим доносиоцима одлука.