а

Активности

Заштитник грађана организовао је хитан састанак са надлежним органима у циљу решавања питања дневног боравка деце и омладине са аутизмом који су у тај простор долазили до увођења ванредног стања у Србији, у марту ове године.

b_280_0_16777215_00_images_20200824_Deca.jpgОво је само једна од активности Заштитника грађана на заштити и промоцији права детета о којима на онлајн састанку на тему „Размена најбољих пракси и инструмената за заштиту деце и адолесцената у кризама – са фокусом на мере забране кретања и штетне последице у вези са њима у Јадранско-јонској регији“ говорила заменица Заштиника грађана за права детета Јелена Стојановић.

Састанак је 24. августа 2020. организовао регион Марће, у сарадњи са Сталним секретаријатом Јадранско-јонске иницијативе и омбудсманом тог региона, у оквиру иницијатива за прославу 20. година повеље из Анконе и Јадранске и јонске иницијативе.

Учесници састанка, омбудсмани за права малолетних лица држава Јадранско-јонске регије (Албанија, Босна и Херцеговина, Хрватска, Грчка, Италија, Северна Македонија, Црна Гора, Сан Марино, Србија, Словенија) и италијанско тело за децу, сагласили су се да се све државе ове регије сусрећу али и да их тек очекују слични изазови у време пандемије ковида 19 по питању заштите дечјих права.

На састанку су размотрени и проблеми везани за почетак школске године и организацију наставе, као и проблеми са којима се суочавају деца са аутизмом и њихове породице.

Заштитник грађана покренуо је по сопственој иницијативи, а након сазнања из медија о обљуби детета у хранитељској породици у Нишу, поступке контроле правилности и законитости рада нишког Центра за социјални рад и Mинистарствa за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Републике Србије.

Због постојања могућности угрожавања или повреде права и најбољег интереса детета, Заштитник грађана од надлежног Центра за социјални рад и ресорног министарства тражи да га обавесте о свим чињеницама и околностима везаним за ове медијске наводе и о мерама и активностима које ће предузети или су већ предузели у овом случају.

Тражене информације нишки Центар за социјални рад и Mинистарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања треба да доставе најкасније у року од 15 дана.

Заштитник грађана покренуо је по сопственој иницијативи а на основу сазнања из медија да је осморо деце повређено услед пада приликом пуцања главног стуба рингишпила у насељу Колут код Сомбора, поступак контроле правилности и законитости рада Градске управе града Сомбора.
Од сомборске управе Заштитник грађана је затражио обавештење о свим релевантним чињеницама и околностима овог случаја, а нарочито да ли је власник луна парка поседовао дозволу за постављање рингишпила, да ли је поседовао атест за рингишпил и ако јесте, ко је издао тај атест за исправност и безбедан рад рингишпила.

Управи града Сомбора остављен је рок од 21 дан да достави тражено изјашњење са расположивом документацијом о поступању надлежних градских органа у том случају.

Заштитник грађана покренуо је по сопственој иницијативи а после сазнања из медија о паду детeта са зграде социјалне установе за смештај деце и омладине без родитељског старања, поступак контроле законитости и правилности рада Дома „Дринка Павловић“ у Београду и Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Републике Србије.

Од Дома „Дринка Павловић“ Заштитник грађана тражи да у року од 15 дана достави детаљне информације о свим чињеницама и околностима овог догађаја, о до сада предузетим активностима у циљу утврђивања евентуалне одговорности запослених за незгоду, као и копију целокупне документације.

Министарство за рад такође у року од 15 дана треба да достави Заштитнику грађана изјашњење и копију релевантне документације о свим до сада предузетим активностима у циљу утврђивања чињеница и околности у вези са овим случајем и евентуалне одговорности запослених Дома за децу и омладину „Дринка Павловић“ из Београда за незгоду.

Заштитник грађана као независан државни орган у обављању послова из своје надлежности поступа у оквиру Устава, закона и других прописа и општих аката и независан је и самосталан у обављању послова, а Законом о Заштитнику грађана је предвиђено да нико нема право да утиче на његов рад и поступање.

У оквиру својих овлашћења и процедура Заштитник грађана је затражио од нишког Центра за социјални рад да у року од 15 дана достави информације поводом нестанка малолетног детета из Ниша, а одговор је уследио три дана касније и то, сасвим неочекивано, од Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Саопштење ресорног Министарства, којим на себе преузима надлежност Центра за социјални рад обавештавајући јавност о томе ко се све налази у евиденцији Центра за социјални рад у Нишу и шта овај центар није у могућности да уради, сматрамо директним мешањем у рад и поступање Заштитника грађана и Центра за социјални рад.

Уз то, овакву изјаву за јавност Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања сматрамо покушајем прикривања одговорности за неке раније пропусте у раду, где међу најсвежије спада објављивање на сајту Министарства за рад имена и фотографије детета без сакривеног лица које је враћено усвојитељској породици. Све то је у великом нескладу са тврдњом ресорног министaрства из данашњег саопштења да „активно ради на унапређењу положаја деце“.

Заштитник грађана посебно скреће пажњу на најновије тврдње министарства да ће „усвајањем Закона о правима детета и Заштитнику детета ова тема бити значајно унапређена“, које се могу сматрати изузетно неодговорним посебно у моменту када се грађани Републике Србије боре са епидемијом вируса Ковид-19 и суочавају са тешким економским последицама пандемије.

Заштитник грађана подсећа да је у Мишљењу на Нацрт закона о правима детета и заштитнику права детета упућеном 25. 9. 2019. године Министарству за рад указао да тај нацрт не нуди ниједан нови механизам за заштиту права детета у односу на већ постојећи – Заштитника грађана Републике Србије који ове активности већ успешно ради, као и да су активности органа предвиђеног Нацртом закона већ део надлежности и овлашћења Заштитника грађана.

Није ни у јавном интересу, нити у интересу грађана Републике Србије дуплирање институција које ће се бавити остваривањем, заштитом, промоцијом, мониторингом и унапређењем права детета. Опредељивање буџетских средстава за успостављање новог органа који би се бавио пословима које већ успешно ради Заштитник грађана, у ситуацији недовољних финансијских ресурса државе да деци и породицама пружи помоћ и подршку, није само нерационално трошење, већ и неадекватан однос према свим грађанима, а деци посебно.

Заштитник грађана наводи да су недостатак финансијских средстава и економска ограничења разлози све мањег броја запослених у службама и установама домског типа које се баве децом.

Из тих разлога, Заштитник грађана поново истиче да се увођење новог државног органа које захтева додатна финансијска средства из буџета Републике Србије, не може сматрати унапређењем положаја деце. Као што се ни преузимање нижестепених надлежности на основу којих се обавештава јавност у осетљивим случајевима нестанка деце не може сматрати одговорним поступањем надлежног органа.

Широм света 12. јуна се обележава Међународни дан борбе против дечјег рада како би се скренула пажња на велики број деце у свету која су жртве радне експлоатације. Око 152 милиона дечака и девојчица у свету су жртве злоупотребе, од чега је скоро половина деце изложена најтежим облицима дечјег рада према подацима Међународне организације рада, изјавио је заштитник грађана Зоран Пашалић тим поводом.

Како је навео, Заштитник грађана више година указује у посебним и годишњим извештајима на тежак положај деце која живе и раде на улици. Заштитник грађана је спроводио истраживањe „Дечје просјачење у Републици Србији“ и на основу резултата истраживања упутио надлежним органима препоруке у циљу боље заштите деце која живе и раде на улици и предузимања мера како би се деци пружила адекватна заштита од свих видова злоупотребе.

Када се говори о дечјем раду не треба занемарити положај деце у руралним срединама и велики простор за злоупотребу деце у пољопривреди. Злоупотреба дечјег рада у пољопривреди се најчешће прихвата као део традиционалне културе, како у сеоским породицама, тако и у институцијама које се баве децом, чиме се олакшава излагање деце ризицима, указао је Зоран Пашалић.

Заштитник грађана поново скреће пажњу да друштво мора да искорени дечји рад, јер он и настаје услед сиромаштва, непознавања и неразумевања појаве, искључености деце и недоступности услуга, недостатка евиденције и података, недостатка активности органа на терену, као и непотпуног и неодговарајућег правног оквира за сузбијање и превенцију свих облика дечјег рада.

На основу навода у медијима да је приликом усвојења детета дошло до пропуста у раду Центра за социјални рад у Суботици, због којег је дете, након више месеци боравка у породици усвојитеља, враћено у хранитељску породицу, Заштитник грађана је по сопственој иницијативи покренуо поступак контроле законитости и правилности рада Центра за социјални рад у Суботици, као и Покрајинског секретаријата за социјалну политику, демографију и равноправност полова.

Због сумње да је дошло до повреде права и најбољег интереса детета, заменица заштитника грађана за права детета и родну равноправност Јелена Стојановић је затражила од Центра за социјални рад у Суботици да је обавести о свим околностима поступка усвојења и да о томе достави документацију, док је од Покрајинског секретаријата за социјалну политику, демографију и равноправност полова затражила да изврши стручни надзор над радом Центра за социјални рад у Суботици и достави извештај о надзору, све у року од 15 дана сходно Закону о Заштитнику грађана.