а

Активности

b_280_0_16777215_00_images_20220228Izvestaj.jpg
Фото: Заштитник грађана

Заштитник грађана утврдио је да су мере забране кретања током ванредног стања узрокованог пандемијом заразног вируса ковид-19 негативно утицале на остваривање различитих права детета и да су негативан ефекат посебно имале на остваривање права деце са сметњама у развоју али и на њихов даљи психофизички развој.

У „Посебном извештају Заштитника грађана о утицају прописа и мера за спречавање ширења заразне болести ковид-19 на остваривање права детета“, који је представљен данас у Палати Србија, највише подложна кршењу током ванредног стања а и након његовог укидања била право на одржавање личних односа са родитељем са којим дете не живи и право на коришћење услуге социјалне заштите (дневни боравак).

Због немогућности коришћења услуге дневног боравка деца са сметњама у развоју су се повлачила у себе, а према изјавама родитеља уведене мере су имале негативне средњорочне и дугорочне ефекте по дете: спречавање развоја, трајан негативан ефекат, споро враћање у рутину и погоршање менталног развоја, показује Посебан извештај Заштитника грађана.

b_280_0_16777215_00_images_20220228Izjave.jpg
Фото: Заштитник грађана

Заштитник грађана је у посебном извештају у препорукама за отклањање недостатака навео да пре усвајања сличних мера, доносиоци одлука треба да размотре могуће негативне утицаје на одређене категорије деце, али и да узму у обзир професионалне обавезе родитеља и у складу с тим обезбеде адекватну подршку деци са сметњама у развоју.

Такође, надлежни органи треба да у доношење сличних мера укључе и децу, родитеље и запослене у установама социјалне заштите, а надлежно министарство треба да обезбеди да запослени у дневним боравцима ураде индивидуалне планове подршке за децу у случају поновног ограничења кретања и да се рад у таквим околностима одвија путем онлајн платформи.

Опширније...

Child Protection Policy 2

Политика заштите деце

Заштитник грађана тражи од Регулаторног тела за електронске медије да у будућем раду поступа у складу са законом и да пружаоцима медијских услуга изриче адекватне санкције увек када утврди да су начинили пропусте и емитовали непримерени садржај.

Заштитник грађана је прошле године, по сопственој иницијативи, након сазнања да су у Јутарњем програму ТВ „Happy“ тумачени хороскопи учитеља глуме и једне глумице која је у јануару 2021. године поднела кривичну пријаву и јавно га оптужила да ју је као учитељ у школи глуме силовао када је имала 17 година, покренуо поступак контроле правилности и законитости рада Регулаторног тела за електронске медије.

У поступку контроле, Заштитник грађана је утврдио да је РЕМ начинио пропусте у раду тиме што није изрекао адекватне мере у циљу санкционисања Телевизији „Happy“ због емитовања спорног садржаја и тиме што је обуставио поступак у вези са овим садржајем иако је констатовао да је емитер учинио повреду.

РЕМ је у изјашњењу Заштитнику грађана навео да је донео одлуку да не изрекне санкције пружаоцу медијске услуге јер је претходно ТВ „Happy“ већ изрекао меру упозорења за истоврсне програмске садржаје, као и да ова телевизија касније није поновила исте повреде.

У препоруци за отклањање недостатака, Заштитник грађана тражи од РЕМ-а да убудуће поступа у складу са позитивно-правним прописима и да при одлучивању о извештајима у вези са програмским садржајем, увек када утврди постојање пропуста изрекне пружаоцу медијске услуге адекватне мере у циљу санкционисања.

Заштитник грађана тражи од Министарства просвете, науке и технолошког развоја да из главних критеријума за утврђивање запослених за чијим је радом престала потреба у основним и средњим школама уклони критеријуме имовинско стање запосленог и број деце јер не доприносе квалитету образовања и васпитања деце, те да их примењује само као допунске.

Заштитник грађана је по сопственој иницијативи, у циљу унапређења заштите људских слобода и права, разматрао критеријуме за утврђивање запослених за чијим је радом престала потреба, прописане чланом 34 Посебног колективног уговора за запослене у основним и средњим школама и домовима ученика.

У мишљењу, Заштитник грађана наводи да је неопходно да ресорно министарство предложи Влади Републике Србије измену Посебног колективног уговора за запослене у основним и средњим школама и домовима ученика у члану 34, став 1 тачка 5. и тачка 7, тако што ови критеријуми неће бити главни основ за бодовање запослених већ ће се примењивати само као допунски.

Заштитник грађана истиче да квалитет и унапређење образовања не треба да зависе подједнако од критеријума који се односе на аспект образовања и васпитања и од критеријума да ли запослени има децу и каквог је имовинског стања, што је сада случај јер се по члану 34 поред критеријума - рад остварен у радном односу, образовање, такмичења, педагошки допринос у раду и здравствено стање, подједнако бодују и критеријуми имовинско стање и број деце предшколског узраста, односно деце на редовном школовању до 26 година старости.

У овој ситуацији, запослени који има троје или више деце (5 бодова) остварује више бодова у односу на запосленог чији је ученик освојио прво место на регионалном такмичењу (4 бода) или на запосленог који је учествовао у изради уџбеника (4 бода). Такође, на овај начин запослени који користе своју слободу одлучивања о рађању деце, прописану Уставом, или из медицински индикованих разлога не могу да имају децу могу бити дискриминисани у односу на остале категорије запослених, сматра Заштитник грађана.

Заштитник грађана сматра да критеријум - број деце који запослени има, поред неусклађености са позитивним прописима, и критеријум - имовинско стање, нису оправдани и меродавни за утврђивање запосленог за чијим је радом престала потреба и да се морају довести у везу пре свега са улогом коју образовне и васпитне установе остварују, посебно у случају утврђивања запослених за чијим радом је престала потреба.

Заштитник грађана истиче да критеријуми имовинско стање и број деце треба да се примењују само као допунски, односно само онда када се на основу осталих критеријума не може утврди запослени за чијим радом је престала потреба.

Заштитник грађана утврдио је да надлежни органи старатељства у Богатићу и Шапцу 13 година нису обезбедили адекватну и благовремену заштиту за четворо деце из Богатића која су била изложена занемаривању и насиљу у породици, као и у ризику од трговине људима, чиме су довели до угрожавања живота и безбедности ове деце и затражио утврђивање одговорности стручних радника због начињених пропуста.

Заштитник грађана је по сопственој иницијативи а након сазнања из медија да је полиција у Богатићу поднела кривичну пријаву против мајке деце због запуштања и злостављања, крајем 2020. године покренуо поступке контроле законитости и правилности рада надлежних центара за социјални рад у Богатићу и Шапцу и Министарства за бригу о породици и демографију, раније Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

У поступку контроле, Заштитник грађана је утврдио да надлежни центри од првих пријава да су деца изложена насиљу и занемаривању из 2008. године нису покренули ниједан поступак за заштиту деце од насиља у породици, нити поступак за њихово измештање из породице иако су били дужни да то учине, као и да нису покренули поступке лишења родитељског права родитеља деце.

Утврђени пропусти у раду органа старатељства довели су до тога да су живот, здравље, безбедност и свеопшти развој и напредак четворо деце годинама били угрожени, а да ови органи, којима је то обавеза, нису предузели ниједну меру из своје надлежности како би их заштитили, утврдио је Заштитник грађана.

У препорукама за отклањање пропуста, Заштитник грађана, између осталог, тражи да директори центара у Богатићу и Шапцу у будећем раду обезбеде да органи старатељства благовремено предузимају мере из своје надлежности како би заштитили децу од свих облика насиља, као и да своје стручне раднике упуте на обуке за препознавање и адекватно реаговање у ситуацијама када постоји сумња на трговину људима и злоупотребу детета.

Од ресорног министарства Заштитник грађана тражи да наложи директорима центара да утврде разлоге због којих су стручни радници начинили пропусте у раду и да спроведу одговарајуће поступке, као и да им наложи да у будућем раду благовремено поступају у складу са важећим прописима и спрече злоупотребе деце од стране родитеља или других лица.

Заштитник грађана тражи од Министарства за бригу о породици и демографију да размотри постојање евентуалних пропуста у раду органа старатељства у погледу процене ризика злоупотребе детета и трговине њудима.

Сви контролисани органи имају 30 дана рок да обавесте Заштитника грађана о поступању по препорукама.

Заштитник грађана је по сопственој иницијативи, а на основу информација из медија о случају породичног насиља у којем је мушкарац убио супругу и две ћерке и након тога извршио самоубиство, покренуо поступак контроле правилности и законитости рада Центра за социјални рад у Сомбору, Покрајинског секретаријата за социјалну политику, демографију и равноправност полова и Министарства унутрашњих послова.

Од сомборског ЦСР Заштитник грађана тражи да му у року од 15 дана достави детаљан извештај о поступању у конкретном случају, а посебно информације да ли су и које мере и активности предузели како би испитали и спречили насиље у породици.

Заштитник грађана од Покрајинског секретаријата за социјалну политику, демографију и равноправност полова тражи да изврши стручни надзор и испита поступање радника ЦСР у Сомбору у овом случају и да му достави извештај у року од 15 дана.

Заштитник грађана од МУП-а тражи да му у истом року достави извештај о поступању у конкретном случају, као и информације да ли је и раније било пријава насиља у овој породици и ако јесте да достави извештаје о поступању поводом тих пријава.