а

Активности

 

Заменица Заштитника грађана, Тамара Лукшић – Орландић учествовала је на конференцији „Нови стандарди у заштити жена од свих облика насиља – у сусрет ратифкацији Конвенције Савета Европе о сузбијању и борби против насиља над женама и насиља у породици“, у организацији Аутономног женског центра. На конференцији на којој је присуствовало око 150 судија, тужилаца, представника система социјалне заштите из целе Србије, детаљно су представљена решења Истамбулске конвенције из 2011. године од стране три чланице Ад хок Комитета за израду Конвенције: др Дубравке Шимоновић из Хрватске, Виолете Нојбауер из Словеније и проф. др Гордане Гасми из Србије. Наглашена је потреба што скорије ратификације ове конвенције, које је Министарство рада и социјалног старања, према речима државне секретарке Снежане Лакићевић, предложило Народној скупштини, те поступно залагање за сузбијање насиља према женама и насиља у породици до нулте толеранције.

Опширније...


петак, 16. март 2012. 13:01 |

tamara

 

Заштитник грађана Саша Јанковић предао је јуче, 15. марта Народној скупштини Републике Србије Редовни годишњи извештај Заштитника грађана за 2011. годину. У извештају је између осталог оцењено да су се у појединим областима десили позитивни помаци од значаја за унапређење остваривања људских права, као што су смањена институционална и грађанска толеранција на насиље, унапређена регионална сарадња, коначно стварање нормативних услова за реституцију, већа видљивост и формалне гаранције учешћа жена у јавном животу, почетак уважавања права на равноправност и права на приватност.

Нису то две пљуске

Помислила сам – када бисмо имали више таквих тужилаца, многа деца би имала мирније детињство.

Ударац по души је наслов књиге Наде Бањанин-Ђуричић, а тема је злостављање деце, па и у породици.

Недавно су поједини дневни листови објавили вест да је општински јавни тужилац у Зрењанину покренуо истрагу против мајке због породичног насиља. Не би то била толико необична вест, јер насиље у породици је кривично дело, иако су мајке нешто ређе починитељке и осумњичене него очеви. Међутим, наслов у једном листу је гласио: „Због два шамара мајка ће морати у затвор”. У тексту су се два шамара претворила у две пљуске, што се разумљиво претворило у заштиту мајке (насилнице) и критику поступања зрењанинског тужиоца. Допринос таквој оцени дали су и поједини стручњаци чији се ставови често преносе у медијима. Једна од њих је посумњала да је реч о некој „намештаљци”, надуваној ствари која се ставља на терет мајци. Пошто су друге новине дале опис догађаја који је претходио шамарању детета од осам година у јавној институцији (претња да ће мајка дете бацити кроз прозор, упозорење службенице да ће позвати полицију и нове претње мајке да ће у том случају скочити заједно са дететом), било је логично да очевидац догађаја пријави случај грубог насиља над дететом, јер га на то обавезује Законик о кривичном поступку. Ствар није ни стигла до суда, али је мајка већ била у затвору!

Опширније...

b_280_0_16777215_00_images_stories_saopstenja_06.03.12._-_prihvatiliste_1.jpg

Тамара Лукшић – Орландић, заменица Заштитника грађана, присуствовала је прослави у Дечјем културном центру у Београду којом је симболично обележен улазак у 55. годину постојања Прихватилишта за децу, институције, која, иако формирана за потребе Београда, пружа уточиште и деци жртвама насиља, злостављања и занемаривањас, жртвама трговине људима, деци без родитељског старања, деци улице од 7 до 18 година из целе Србије.

Опширније...

Данас, 2. март 2012. године

Ефикаснији механизми заштите

У Њујорку је 19. децембра 2011. године начињен историјски искорак у заштити деце и њихових права. Тог дана је Генерална скупштина УН усвојила трећи по реду Факултативни протокол, уз Конвенцију о правима детета, који се односи на процедуру подношења представки Комитету за права детета као надзорном телу за спровођење Конвенције о правима детета.

 Тиме је окончан процес започет 2006. године у којем је један број држава, уговорница Конвенције, покренуо ову иницијативу. У процесу израде је активно партиципарало преко 80 међународних и националних НВО. Усвајањем овог Протокола међународна заједница је недвосмислено поставила права детета у раван са свим осталим људским правима и признала да и деца имају право да поднесу представку међународном телу, као и одрасли.

Опширније...

Гост коментатор, Блиц, 28.02.2012. године

Међугенерацијско неразумевање

Заштитник грађана повремено добија притужбе, по правилу, старијих грађана на ремећење јавног али и њиховог приватног мира и спокојства. Деца су та која својом игром, гласним плачом или смехом сметају старијим комшијама.

Један од таквих притужилаца послужио се веома ружном варком, па је поднео пријаву да дете трпи насиље од родитеља, да плаче, те да брижне комшије желе да спасу дете од окрутних родитеља. Полиција је на позив долазила у осумњичену породицу, а Центар за социјални рад по захтеву Заштитника извршио је контролу. Стручно мишљење центра било је да је реч о функционалној породици која, као и свака друга породица с малом децом, има понекад проблем да свог мезимца одвоји од цртаћа или игрица на компјутеру, па се то заврши плачом. А зидови су лоше изоловани на буку... Епилог честих посета полиције био је да је дете добило патолошки страх од унифомисаних лица, па је породица затражила заштиту од институционалног злостављања.

Пре неколико дана Заштитник грађана је добио истог дана две притужбе родитеља да им комшије прете пријавама полицији, долазе на врата и лупају јер је игра њихове деце прегласна и деца већ имају условни рефлекс па се у соби крећу на прстима, страхују од звона на вратима. Пријављују грађани буку у становима изнад својих, уз обавезну напомену „као да ми скачу по глави“, али и буку у становима испод својих. Ваљда им голицају табане док ходају?!

У какво смо се саможиво друштво претворили? Где је нестало разумевање за децу, која одрастају у становима и која на минус 10 сигурно не могу да се играју напољу? Памтићу увек речи мојих комшија када сам сишла један дан до њих и питала их да ли им смета бука из стана коју је правила моја тада петогодишња ћерка трчкарајући у новим кломпама кроз стан: „Није нам сметала породица с троје деце која је пре вас живела у стану, тако да ово трчкарање ваше ћерке и не региструјемо.“

Било је то пре скоро 30 година, али се са сетом сетим тога сваки пут када добијем притужбу на неваљалу децу која праве буку. Оно што ме радује то су млади родитељи који желе да заштите право свог детета на игру.