а

Активности

Multithumb found errors on this page:

There was a problem loading image 'images/stories/17.02.10. - konferencija umrezavanje.jpg'
There was a problem loading image 'images/stories/17.02.10. - konferencija umrezavanje.jpg'

У оквиру Твининг пројекта „Подршка јачању институције Заштитника грађана 2009-2011“ одржана је конференција на тему „Умрежавање у циљу остваривања најбољих интереса детета“, којом је председавала заменица Заштитника грађана за права детета Тамара Лукшић – Орландић.

17.02.10. - konferencija umrezavanje.jpg

Конференцији су присутвовали заменик грчког Омбудсмана задужен за права детета Јоргос Москос и заменик словеначког Омбудсмана задужен за права детета Тоне Долчић  који  су пренели искуства својих земаља из ове области, а пре свега почетне и садашње изазове са којима се њихове институције, са много дужим стажом од институције српског омбудсмана, суочавају. Поред гостију из иностранства конференцији су присуствовали представници Министарства рада и социјалне политике, Министарства просвете, Министарства правде, Министарства унутрашњих послова, Министарства за људска и мањинска права, представник Радне групе за права детета Народне Скупштине, покрајинског Омбудсмана, међународних организација, као и представници бројних невладиних организација  и експерти који раде у области права детета.

Једна од тема конференције било је укључивање деце у раду институција и начин на који се чује и презентује њихов глас. Господин Јоргос је представио на који начин се у Грчкој деца укључују у рад институције Омбудсмана, објаснио је процес успостављања тзв. Панела младих, као и колики значај ова институција даје информацијама које добија од деце. Рад са децом треба базирати на три принципа: интересовању за мишљење деце, уважавању исказаног мишљења, ставова, као и прихватање деце као равноправних партнера.

Учесници конференције су се сложили да није могуће одговорити на захтев остваривања најбољих интереса детета уколико не постоји међусекторска сарадња и да би институција Заштитника грађана, имајући у виду своју законом одређену надлежност у контроли рада органа управе, укључујући и министарства, могла да се позиционира као онај државни орган који координира рад различитих органа. То је посебно потребно када су у питању појединачни случајеви повреде права детета у чије решавање је укључено више органа, а када је потребна брза реакција у решавању проблема, али је оно отежано и успорено услед недостатка координације између државних органа. У том циљу било би потребно да Заштитник грађана у сваком органу има контакт особу, како би се што ефикасније решавали случајеви који имају међусекторски аспект.

Заштитник грађана жели јавно да изрази задовољство што је Влада Србије прихватила његову иницијативу и у последњој недељи децембра 2009. године ставила у промет посебну доплатну марку за ДЕЦУ УЛИЦЕ.

Све маркице су продате у рекордном року и остварен је приход од  6.667.680 динара. Новцем ће бити помогнут рад „Свратишта“ за децу улице у Београду у 2010 години. Поред тога из ових средстава ће се финансирати и сличне иницијативе у Новом Саду и Нишу, да би се и у овим градовима помогло деци препуштеној себи и искоришћавању.

„У идеалном свету ни једно дете не би смело ни део свог детињства да проведе на улици, али до тог циља се долази корацима од којих ни један није ни премали, нити превелики. Пружање услуга и отварање могућности за децу улице, чак и када друштво није у могућности да сасвим реши њихов проблем, наша је обавеза. Та деца су обесправљена и понижена, а то се тиче и свакога од нас. Нико не може проћи улицом на којој су деца принуђена на просјачење или шетати се мостом испод кога спава неко дете, зажмурити на то и остати достојанствен“, истиче заштитник грађана Саша Јанковић овим поводом.

У реализацији  иницијативе Заштитник грађана је сарађивао са Министарством финансија и са Министарством рада и социјалне политике, које ће као надлежни државни орган контролисати утрошак новца и пратити остваривање програма рада за децу улице током 2010. године.

Иицијативом, коју је осмислила и спровела заменица Заштитника грађана за права детета Тамара Лукшић-Орландић, институција републичког омбудсмана је желела и да подсети и на 20. година од усвајања УН Конвенције о правима детета и  допринесе да се у јавности подигне свест о томе да су деца улице најугроженија групација деце у Србији, којој је потребна друштвена и институционална подршка.

Циљ иницијативе је и да допринесе даљој демаргинализацији и дестигматизацији ове деце и успостављању интегративног модела заштите, као и смањењу различитих животних ризика са којима се деца улице сусрећу, односно смањивању физичке и социјалне штете која је повезана са ризичним понашањем деце која су препуштена животу на улици.

Multithumb found errors on this page:

There was a problem loading image 'images/stories/18.12-09-markica za decu ulice.jpg'
There was a problem loading image 'images/stories/18.12-09-markica za decu ulice.jpg'

Влада Републике Србије прихватила је јуче иницијативу Заштитника грађана да се у последњој недељи децембра 2009. стави у промет посебна поштанска марка са називом ДЕЦИ УЛИЦЕ.  Приход прикупљен од продаје марке биће усмерен за рад Свратишта за децу улице у Београду у 2010 години, као и за теренски рад волонтера у Новом Саду и Нишу како би се и у овим градовима, на исти и свеобухватан начин помогло деци која проводе већи део дана или су потпуно препуштена улици.

18.12-09-markica za decu ulice.jpg

Оснивањем „Свратишта“, са седиштем у Крфској улици број 7 у Београду, и досадашњим позитивним резултатима оствареним у придобијању деце улице за програме који им се нуде 24 часа дневно, свих седам дана у недељи, преко 400 такве деце добило је можда први топли оброк, чисту одећу, могућност да се упознају са хигијенским навикама и да преспавају у топлом. Када се томе додају  едукативне радионице,  неопходна здравствена заштита, обезбеђивање докумената, учење елементарној вршњачкој и општој комуникацији, остварени позитивни ефекти рада са децом улице премашују ефекте који се добијају смештајем деце улице у класична прихватилишта.

Узроци позитивних ефеката рада са децом улице леже у широко заступљеном теренском раду, који почива на принципу добровољности, чиме се задобија поверење ове деце за касније њихово успешније мотивисање да прихвате услуге које постоје у локалној заједници, а које би могле да допринесу унапређењу њиховог живота и интеграцији у друштво. Други аспект, који позитивно утиче на успешност оваквог начина рада са децом улице је непосредна интервенција у самом Свратишту, већ побројаним садржајима који имају за циљ оснаживање деце, и изналажење трајног решења за њиховузаштиту, почев од смештаја у прихватилиште, као полазне опције, преко смештаја у дом за децу без родитељског старања, хранитељске породице, матичне породице, упис у предшколске установе, упис у школе, итд.

Оваквим начином рада доприноси се демаргинализацији и дестигматизацији ове циљне групе и успостављању интегративног модела заштите, као и смањењу различитих животних ризика са којима се деца улице сусрећу, односно смањивању физичке и социјалне штете која је повезана са ризичним понашањем.

Овом иницијативом Заштитник грађана је желео да, поводом обележавања 20. година од усвајања УН Конвенције о правима детета, допринесе  подизању свести у јавности Србије о томе да су деца улице најугроженија групација деце у Србији, којој је потребна системска и континуирана подршка.

Multithumb found errors on this page:

There was a problem loading image 'images/stories/16.12.09. - reforma socijalne zastite.jpg'
There was a problem loading image 'images/stories/16.12.09. - reforma socijalne zastite.jpg'


16.12.09. - reforma socijalne zastite.jpg

 

Правци реформе система социјалне заштите су добро постављени, али постоји неусаглашеност у приоритетима и динамици реформе међу надлежним министарствима, што у великој мери уназађује заштиту права и квалитет живота корисника, закључено је на данашњем округлом столу о људским правима у социјалним установама у Србији и реформи система социјалне заштите, одржаном у Палати Србија у Београду.

Основу дискусије, коју је организовао Хелсиншки одбор за људска права у Србији у сарадњи са Министарством рада и социјалне политике и Заштитником грађана, представљали су системски проблеми и недостаци који су констатовани у три извештаја Хелсиншког одбора, као и у извештајима и препорукама Заштитника грађана.

Републички омбудсман Саша Јанковић је истакао да се систем социјалне заштите мора прилагодити новим условима, као и да се проблем мора издићи из незаинтересованости друштва, а у томе највећу улогу имају ресорни државни органи, независне институције, невладин сектор и медији. Такође је указао на то да ће ова проблематика наћи значајно место у овогодишњем извештају институције.

Државна секретарка Министарства за рад и социјалну политику Љиљана Лучић је најавила, да трансформација установа социјалне заштите, планирана у току следећих пет година, подразумева подизање квалитета услова живота корисника, као и едукацију запослених. Реформа институцијалног система ће се односити на премештању корисника социјалних установа, првенствено деце без родитељског старања и ометену у развоју, у хранитељске породице или у биолошке породице уз подршку државе.

Резултати мониторинга 15 установа социјалне заштите указују да су највећи пропусти направљени у Министарству здравља, као и да се политика уплиће у рад ових установа, што се одражава на квалитет услуга, рекао је Иван Кузминовић из Халсиншког одбора за људска права.

После изнетих искустава и проблема у раду установа од стране запослених и представника невладиних организација, присутни су се сложили да су сви подједнако одговорни за ситуацију у области социјалне заштите, и да се мора успоставити сарадња између надлежних министарстава, као и са невладиним сектором.

Multithumb found errors on this page:

There was a problem loading image 'images/stories/10.12.09. - centar za por.smestaj.jpg'
There was a problem loading image 'images/stories/10.12.09. - centar za por.smestaj.jpg'

Поводом обележавања 10. децембра - Међународног дана људских права, заменица Заштитника грађана за права детета Тамара Лукшић - Орландић је са својим сарадницама посетила Центар за породични смештај деце и омладине у Београду.

Ова установа социјалне заштите почела је са радом у октобру месецу прошле године и постигла резултате у развоју хранитељства, што показује податак да се данас на територији Србије у хранитељским породицама налази 4.300 деце без родитељског старања. Центар организује смештај деце и омладине без родитељског старања у хранитељске породице на нивоу Србије. Центар организује и различите обуке за хранитељске породице и пружа стручну помоћ хранитељима у савладавању изазова хранитељства, стављајући увек у свој фокус потребе и интересе детета. Развој ургентног (када је потребно хитно сместити дете жртву породичног насиља или неког другог ризика) и специјализованог хранитељства (за децу са сметњама у развоју или инвалидитетом), су области којима ће Центар посветити посебну пажњу у наредном периоду, како би се што више смањило институционално збрињавање ове деце.

10.12.09. - centar za por.smestaj.jpg
Оснивање и рад једног оваквог Центра представља највећу скорашњу промену у систему социјалне заштите и тиме најконкретнији допринос побољшању и остваривању права детета. Хранитељство је један од стубова трансформације резиденцијалних установа и обезбеђивање права сваког детета, а Центар је његов носилац и потпора. Кроз принципе рада Центра, као и циљеве који су пред њега постављени, јасно се види да стандарди и правила Конвенције о правима детета, а посебно права детета на живот у породици добијају свој реални израз. 

Најбољу илустрацију томе, представља публикација "Мој животни пут" као симболичан начин пружања подршке и помоћи детету и његово оснаживање да очува свој идентитет. Састављена је из 2 дела - у једном су информације о детету које пишу старатељи и хранитељи детета на позитиван начин ("хајде да говоримо о томе шта дете може"), а други део је "Моја животна прича" својеврсна радоснице коју пише само дете о себи и свом пореклу, о ономе што жели да забележи и запамти о себи када одрасте.

Планира се и развој подручних центара у већим градовима Републике.

 

Multithumb found errors on this page:

There was a problem loading image 'images/stories/20.11.09. - tamara.jpg'
There was a problem loading image 'images/stories/20.11.09. - tamara.jpg'

20.11.09. - tamara.jpg

 

Прво је тог новембра 1989. године пао берлински зид и обележио крај епохе поделе Европе и почетак краја тешких кршења људских права великог броја грађана са оне стране зида. Неколико дана потом, тачније 20. новембра те године, светски лидери, окупљени под окриљем Уједињених нација усвојили су Конвенцију о правима детета и тиме дали јасну поруку да и деца до 18 година имају људска права. Конвенција је настајала 12 година, али када је усвојена, требало је само неколико месеци да добије потребних 20 ратификација и да ступи на снагу већ 3. септембра 1990. године. Тај процес готово акламаторног прихватања Конвенције се наставио и она је у изузетно кратком периоду, вољом 193 земље света постала најшире прихваћен међународни уговор, који се тако примењује на готово сву децу на планети. Још само   Сомалија и САД нису ратификовале Конвенцију.

Само постојање Конвенције  помогло је да су многе земље тек у годинама након усвајања Конвенције, направиле озбиљне помаке у  поимању права детета и гарантовању све бројнијих права деци унутар националних правних система, а тиме и  све бољој заштити деце све деце под својом јурисдикцијом.

Многе земље донеле су посебне законе о деци: Бразил, Велика Британија, Исланд, али и наши суседи Румунија и Бугарска. Занимљиво је да је први међународни уговор из УН система, којег је потписала Јужна Африка након изласка из апартхејда, била управо Конвенција о правима детета. Уследила је забрана телесног кажњавања деце и изградња посебног система малолетничког правосуђа у овој земљи. 

Слично се десило и у Русији где су успостављени малолетнички и породични судови. У Еритреји је усвојен Кривични закон који је успоставио казнене мере за родитеље и старатеље који запуштају, злостављају, или напуштају децу. У Мароку је установљен Национални институт за мониторинг дечјих права. Било је посла и за земље које су биле заговорници концепта дечјих права и које су у пракси већ доста одмакле и пре доношења конвенције, као што су скандинавске земље. Тако је Финска инспирисана Конвенцијом донела низ мера, као што су: план за предшколско образовање, свеобухватни школски програми, укључујући и здравствену заштиту у школама, али и акциони план против сиромаштва и социјалне искључености.

Теоретичари и професионалци који раде са децом и за децу широм света, често понављају да је Конвенција донела напредак у област дечјих права, али да су изазови и даље испред нас. Није тешко сагласити се са тим,  али  сада када овај „дечји устав“ постоји, на нама је да  се са тим изазовима  системски и систематично носимо.

Нови Устав Србије прихватио је концепт права детета и тиме увео Србију међу оне земље које рангирају права детета међу основне вредности друштва и државе.

Наравно да стање у свакодневном животу деце у Србији није идилично и да је обавеза свих државних органа, али и организација цивилног друштва и сваког појединца да доприносе што већем степену остваривања права што већег броја деце у Србији. И овом приликом ћемо поновити да у Србији има велики број деце чија су права на достојанствен живот у великој мери упитна. То су, пре свега, деца која живе у сиромаштву и  која због тога не остварују сва права из Конвенције, а засигурно не оно на највиши  животни стандард. Има их 300.000. Велики број међу њима су Роми, а то значи да се ни право на образовање не остварује у пуној мери, јер је међу ромском децом највећи број оних која не заврше ни основну школу.

Деца са инвалидитетом, или неком сметњом у развоју, чине следећу, не малу групацију (око 10% укупне популације) деце којима су ускраћена права на школовање у инклузивном систему, који се тек од скоро стидљиво уводи у школе у Србији. Један број те деце је у институцијама социјалне заштите, као и један број деце без родитељског старања. Знамо да у Србији има 1.589.000 деце до 19 година. Није лепо децу (као ни одрасле) представљати у бројкама, па још их и сабирати, али бројке понекад делују отрежњавајуће.

Да ли ове бројке говоре да можда свако четврто дете у Србији не ужива потребан степен заштите својих права гарантованих Конвенцијом о правима детета и домаћим законима и прописима? Ако је тако, а јесте, пошто информације долазе са најодговорнијих места у држави, онда је то аларм  за Владу и њена министарства која предлажу и спроводе мере политике да неки односи у приоритетима нису добро избалансирани.

То је и позив за Парламент, који од ове године има и врло агилну Радну групу за права детета, састављену од посланика којима су дечја права блиска,  а којој је на челу председница Народне скупштине, да под „дечју“ лупу ставе све прописе које доносе и да буду гласнији и директнији са питањима када им министри долазе на месечни „рапорт“. Од свих посланика се очекује, а од „дечјих“ нарочито, да не дозволе да економска криза буде изговор за даља ограничења и рестрикције код популације становништва до 18 година. Уштеде се морају тражити и правити у свим другим секторима.

Заштитник грађана прати стање у областима од значаја за децу, поступа по притужбама и, не ретко, препорукама органима управе сугерише потребу њиховог другачијег поступања. Заштитник грађана путем законодавних иницијатива предлаже надлежним министарствима промене у постојећим законским решењима која су брана за боље и доследније остваривање појединих права детета,  а о томе обавештава и Парламент, али и најширу јавност.

Уставне гаранције права детета, увођење институције парламентарног омбудсмана (Заштитника гађана) у  Србији као институције уставног карактера, са посебним замеником за права детета, су она квалитативна промена која је омогућила да у години када обележавамо 20 година од усвајања Конвенције о правима детета, једна од актуелних активности Заштитника грађана буде организовање рада на изради посебног, свеобухватног закона о деци. Овај закон, као тзв. кровни закон, требало би у наш правни систем да транспонује принципе и сва права гарантована Конвенцијом о правима детета и њена два  факултативна протокола - првом,  о забрани учешћа деце у оружаним сукобима и другом, о продаји деце, дечјој проституцији и дечјој порнографији, као и нека нова права, попут злоупотребе деце на интернету.

Велика је вероватноћа да ће иницијатива започета унутар Комитета УН  за права детета ускоро резултирали одлуком да се приступи изради посебног протокола уз Конвенцију којим би се увела могућност подношења индивидуалних жалби Комитету за права детета, као телу које се стара о доследном спровођењу Конвенције у свим земљама уговорницама. Када се то оствари, деце и њихови старатељи или законски заступници, моћи ће, ако су незадовољни одлукама својих националних органа, да поднесу жалбу Комитету УН за права детета. Тако ће и деца Србије добити свој „стразбуршки суд“,  у који ће ићи по правду, ако се она „изгуби“ у лавиринтима националне администрације. Наш заједнички циљ треба да буде законит, ефикасан, правилан, али и правичан рад органа надлежних да се старају о остваривању права деце у Србији.

Заменица Заштитника грађана за права детета

Multithumb found errors on this page:

There was a problem loading image 'images/stories/19.11.09 - sos decije selo kraljevo.jpg'
There was a problem loading image 'images/stories/19.11.09 - sos decije selo kraljevo.jpg'

Данас се свуда у свету прославља 20 година од када је Скупштина Уједињених нација усвојила Конвенцију о правима детета, као један од најзначајнијих докумената из ове области. Поводом обележавања овог значајног дана за унапређење права детета, заменица Заштитника грађана за права детета, Тамара Лукшић – Орландић са сарадницима посетила је јуче СОС Дечије село у Краљеву. Циљ посете је упознавање са начином рада и условима у којима деца живе под окриљем мреже Међународних дечијих села (Kinderdorf International).

19.11.09 - sos decije selo kraljevo.jpg

СОС Дечије село Краљево је комплекс од 14 кућа у којима живе деца различитог узраста. Овај начин смештаја омогућава да браћа и сестре из исте биолошке породице, понекад њих четворо или више, одрастају у једној кући, да се не раздвајају и да не живе у различитим домовима или породицама. Деца која су смештена у СОС Дечијем селу у Краљеву имају СОС маму која води рачуна о свему што се тиче деце, о њиховим школским обавезама, о исхрани, одевању друштвеном животу. СОС мама живи са децом, са њима проводи 24 сата, надгледа их и усмерава њихов раст и развој, а све под будним оком стручног тима СОС Дечијег села кога чине професионалци из различитих области - педагог, психолог, социјални радник... СОС мама пролази различите обуке пре него што почне да ради са децом, пре свега обуку за хранитеље, а обавезна је да се усавршава и унапређује своје знање. Децу у СОС дечје село у Краљево упућују центри за социјални рад из целе Србије.

Када деца достигну одређени ниво зрелости у периоду од 14, 15 или 16 година зависно од индивидуалне процене за свако дете, прелазе у Заједницу за младе, у којој тренутно живи седморо деце која похађају средњу школу. У Заједници за младе живе и едукатори који помажу и усмеравају децу и који су деци на располагању 24 сата, а ту је и подршка од стране стручног тима СОС Дечијег села.

Међународна организација СОС Дечијих села подржава дете које живи у Дечијем селу и након навршених 18 година, приликом тражења запослења у виду препорука и материјалне и сваке друге подршке, а за оне који одлуче да студирају Организација им помаже материјално и на сваки други начин све док су редовни студенти.

Деца СОС Дечијих села широм света се сусрећу у летњем кампу у Италији где проводе део летњег распуста.

Овај начин бриге о детету без родитељског старања омогућава правилан раст и развој, одрастање у пријатном породичном окружењу деце из исте биолошке породице, могућност материјалне и сваке друге подршке детету а касније и младој особи да пронађе свој пут и да се осамостали и живи свој живот на начин на који то жели.