а

Активности

 

Поводом информација које су медији објавили, о сексуалном узнемиравању ученика од стране наставника физичког васпитања у Медицинској школи у Београду, Заштитник грађана спровео је поступак контроле законитости и правилности рада ове школе.

Након спроведеног поступка и свих чињеница које је утврдио, Заштитник грађана констатује да су се медијски садржаји односили на догађаје из претходне школске године и да су објављени након што је Школа предузела низ мера на утврђивању чињеница и мера на заштити деце, као и након оцене родитеља да су те мере биле сврсисходне и да су дале позитивне ефекте. Заштитник грађана испитао је поступање Школе поводом пријава родитеља током претходне школске године и оценио да су активности Школе биле адекватне, примерене и савесно и стручно спроведене. Заштитник грађана посебно цени чињеницу да је у том процесу Школа, на различите начине и кроз различите активности и модалитете, прибављала мишљење, ставове, искуства и доживљаје деце чиме је обезбедила функционалну партиципацију ученика у овом осетљивом питању. Заштитник грађана поздравља чињеницу да је Школа наставила да предузима превентивне мере у односу на понашање и рад запослених са ученицима, као и мере за будуће укључивање деце у процес вредновања квалитета наставе и рада наставника.

b_280_0_16777215_00_images_20191029prijateljidece.jpgДва су кључна стуба која однос деце и медија чине проактивним и усмереним на поштовање и остваривање права детета: партиципација деце и заштита деце у медијском простору. За разлику од другог аспекта, недовољно учешће деце у медијима није довољно проблематизовано, а заправо партиципација деце у медијском и јавном простору је услов и за адекватнију заштиту, рекла је данас помоћница генералног секретара Заштитника грађана за права детета Наташа Јовић на конференцији „Деца и медији – како заштитити децу од медијске и политичке злоупотребе?“.

Она је на конференцији у Медија центру, коју је организовала организација Пријатељи деце Србије, истакла да се Заштитник грађана од почетка рада интензивно бави положајем деце у медијима. Заштитник грађана је у претходних 12 година водио бројне поступке због повреде права деце у медијима, почев од откривања идентитета деце преко задирања у њихов породични живот, виктимизације деце жртава, злоупотреба деце у оглашавању, насиља путем медија и штетних садржаја којима су изложена деца, навела је Јовић.

b_280_0_16777215_00_images_20191017_tirana3.jpgПомоћница генералног секретара Наташа Јовић са сарадницом Данијелом Радојевић учествује у раду годишње конференције Мреже омбудсмана за децу Југоисточне Европе, која се одржава у Тирани и посвећена је заштити деце у покрету.

У сусрет тридесетогодишњици усвајања Конвенције о правима детета, омбудсмани региона упозоравају да су права деце у покрету и даље изузетно угрожена. Деца у покрету, до момента доласка у наше државе већ су преживела најстрашнија искуства - рат, трајно напуштање својих домова и породица, трафикинг, насиље и експлоатацију, глад, болест и екстремну физичку исцрпљеност, раздвајање од родитеља и сиблинга, угрожавање живота и здравља. Наша је обавеза да деци у покрету, од момента њиховог ступања на територију наших држава, пружимо максималну заштиту и помоћ, јединствен је став омбудсмана за децу Југоисточне Европе.

b_280_0_16777215_00_images_20191017_tirana2.jpgРадојевић је представила рад Заштитника грађана у области заштите и унапређења права деце у покрету, нарочито права на образовање. Она је указала да је Република Србија обезбедила пун приступ деце у покрету свим нивоима предуниверзитетског образовања, као и услуге за децу у покрету ради лакше интеграције у вршњачке групе, као што су учење језика, психолошка и социјална подршка и др. Посебно је значајно да се институције омбудсмана у региону тесно повежу у раду на заштити права деце у покрету, рекла је она и истакла да мреже омбудсмана, као што су Европска мрежа омбудсмана за децу и Мрежа омбудсмана за децу Југоисточне Европе, носе велики потенцијал за заједничко и брзо решавање потенцијалних повреда права деце у покрету или оних који се актуелно дешавају. Она је представила и случај у коме је Заштитник грађана поступао, у сарадњи са омбудсманима за децу у Белгији, а који се односио на депортацију деце и мајке у Србију без адекватно успостављање сарадње органа Белгије са органима Републике Србије.

Мрежа омбудсмана за децу Југоисточне Европе окупља институције омбудсмана и омбудсмана за децу из Албаније, Бугарске, Грчке, Кипра, Македоније, Румуније, Словеније, Србије, Федерације Босне и Херцеговине, Хрватске и Црне Горе.

Обележавајући овогодишњу Дечју недељу од 7. до 13. октобра, представнице Заштитника грађана и чланови и чланице Панела младих саветника одржали су радионице са ученицима шестог, седмог и осмог разреда ОШ „Јован Цвијић“ у Костолцу, ОШ ,,Бранко Радичевић" у Неготину и ОШ ,,Јован Јовановић Змај" у Обреновцу.

Чланови Панела представили су рад Панела младих саветника и са вршњацима поделили знања о Заштитнику грађана и Конвенцији о правима детета, а представнице Заштитника грађана су кроз радионицу представиле деци механизме остваривања и заштите права на образовање и заштите од насиља.

У школи имамо бар једну особу од поверења којом можемо да се поверимо када имамо неки проблем, рекли су ученици ОШ „Јован Цвијић“. Ово говори да су запослени у овој школи створили атмосферу поверења у којој су деца слободна да им се обрате.

b_280_0_16777215_00_images_20191010_decjanedelja.jpgУченици ОШ „Бранко Радичевић“ у Неготину истакли су значај Ученичког парламента, на чијим седницама представници одељења разговарају о текућим проблемима у школи. Парламент је место где износимо наше идеје које би требало да унапреде наш положај у школи, кажу ученици. Они посебно истичу да је потребно много радити на заштити од насиља у школама и да им је значајно што се разредним старешинама и психолошко-педагошкој служби школе могу обратити кад им је потребна помоћ или подршка.

Само кажњавање ученика у случајевима вршњачког насиља не даје дугорочне резултате, сматрају ученици ОШ „Јован Јовановић Змај“ из Обреновца и истичу да је рад са починиоцима насиља једино решење којим се овакве ситуације могу превенирати и зауставити.

Са ученицима се посебно разговарало о томе како се ангажују и где виде простор за своје ангажовање у решавању питања од значаја за средину у којој живе и одрастају. Овим радионицама започете су активности Заштитника грађана и Панела младих саветника са ученичким парламентима и ученицима основних и средњих школа, под називом „Активна и друштвено одговорна деца“, а које ће трајати до половине следеће године.

Девојчице у Србији и даље су у неравноправном положају, а пракса да раније напуштају школовање и пре пунолетства заснивају породице, у Србији још увек није искорењена, изјавио је поводом 11. октобра, Међународног дана девојчица, заштитник грађана Зоран Пашалић.

Борба против малолетничких бракова мора бити бескомпромисна и стога је важно проширити састав Националне Коалиције за спречавање дечјих бракова представницима правосудног система, односно судова и тужилаштава, јер без њиховог адекватног учешћа и на правима детета заснованог одговора на појаву дечјег брака, није могуће делотворно успостављање стратешког и системског приступа у овој области. Важност активног учешћа правосудног система показала је и недавна јавна дебата о пресудама донетим у случају девојчице која је у дечји брак увучена са 13 година.

Заштитник грађана иницирао је измене и допуне Кривичног законика у делу који се односи на кривично дело ванбрачна заједница са малолетником, будући да кривично дело не потпада у групу кривичних дела против полне слободе, чиме се искључују додатни заштитни механизми за децу жртве прописани тзв. Маријиним законом. На Међународни дан девојчица Заштитник грађана још једном позива Коалицију, али и надлежне, који се баве дечјим правима, да подрже иницијативу за измене и допуне Кривичног законика, као и иницијативу за редефинисање Општег и посебних протокола за заштиту деце од насиља, злостављања и занемаривања и уврсте их у своје приоритете.

Национална коалиција основана је 2019. године са циљем да се започне рад на успостављању и развијању институционалних механизама за превенцију дечјих бракова и њихово сузбијање. Приступ решавању проблема дечјих бракова захтева висок степен ангажовања свих система и системски приступ, који у овом тренутку Србији недостаје. Заштитник грађана је члан Коалиције од њеног оснивања.

b_280_0_16777215_00_images_20191009_natasa1.jpegОве године Дечја недеља се у свету и у Србији обележава у светлу значајног јубилеја – тридесетогодишњице Конвенције УН-а о правима детета, најзначајнијег међународног документа у области дечјих права и најшире прихваћеног правног инструмента за заштиту људских права. Тим поводом данас је у оквиру Дечје недеље одржана јавна дебата „Права детета у Србији 30 година након доношења Конвенције УН-а о правима детета“ на којој је говорила и в. д. помоћница генералног секретара Заштитника грађана Наташа Јовић која руководи сектором за права детета, родну равноправност и права особа са инвалидитетом.

b_280_0_16777215_00_images_20191009_natasa2.jpegУ области заштите дечјих права, Србија је у последњих 30 година, упркос томе што је као друштво прошла бројне изазове – суочила се са ратовима, санкцијама, транзицијом и осиромашењем, значајно напредовала и у многим сегментима достигла највише или потребне стандарде, оценила је Јовић. Усвајањем законских и других прописа, нормативни систем је у највећој мери заокружен, али Србија је и даље у овој области суочена са недовољном доступношћу здравствене заштите, недовољним бројем педијатара, стручних сарадника у школама, запослених у Центрима за социјални рад, док нам је свако шесто дете корисник неке услуге социјалне заштите.

У том светлу треба посматрати и најновију иницијативу за оснивањем Заштитника права детета, упозорила је Јовић. Будући да смо друштво у строгом режиму штедње и да смо принуђени да гасимо и укидамо услуге и сервисе подршке деци и породици, изградња потпуно нове институције која ће се бавити питањима којима се Заштитник грађана већ бави и то на исти начин, делује као нецелисходна одлука. Дуплирање институција сматрамо збуњујућим, непотребним и скупим, тим пре што нова институција неће донети апсолутно ништа ново у правцу заштите дечјих права, сем што ће свакако повећати трошкове, закључила је Јовић.
У дебати су учествовали и представници Министарства за рад, запошљавања, борачка и социјална питања, УНИЦЕФ-а, Савета за права детета, МОДС-а, деца активисти у области дечјих права, а присуствовали су и представници медија и организација цивилног друштва.

 

b_280_0_16777215_00_images_20191007_decja1.jpegУ Београду је, у организацији „Пријатеља деце Србије“ и Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, отворена Дечја недеља, која се обележава од данас до 13. октобра. Овогодишња Дечја недеља посвећена је обележавању 30 година од доношења Конвенције УН-а о правима детета и прославља се под слоганом „Да право свако – дете ужива лако“.

b_280_0_16777215_00_images_20191007_decja2.jpegО правима и положају деце у Србији говорила су сама деца, средњошколци, који су, објашњавајући потребе и проблеме најмлађих, указали на вршњачко насиље, недовољну информисаност о дечјим правима и недовољну укљученост деце у процесе одлучивања о питањима која се тичу њиховог положаја и права.

Генерална секретарка Заштитника грађана Оља Јовичић указала је да је задатак државе да обезбеди услове у којима ће права деце предвиђена Конвенцијом УН-а бити остварена у пуном капацитету, пре свега обезбеђивањем довољног броја запослених који се баве децом, омогућавањем деци да развију своје потенцијале у пуној мери и да уживају највећу могућу заштиту. Изнела је такође и забрињавајуће податке Републичког завода за социјалну заштиту који показују да се број деце корисника услуга социјалне заштите из године у годину повећава, због чега Заштитник грађана у својим посебним и годишњим извештајима континуирано указује држави на све области које је неопходно унапредити, како рад државних органа, тако и законских и других прописа који се тичу деце и њиховог положаја.

На отварању Дечје недеље учествовали су и представници Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Министарства просвете, Савета за права детета, Одбора за права детета, УНИЦЕФ-а и Пријатеља деце Србије.