а

Активности

Multithumb found errors on this page:

There was a problem loading image 'images/stories/28.10.10.- tamara inkluzija.jpg'
There was a problem loading image 'images/stories/28.10.10.- tamara inkluzija.jpg'

28.10.10.- tamara inkluzija.jpg

 

Заменица заштитника грађана за права детета Тамара Лукшић – Орландић одржала је данас састанак са представницима Градског секретаријата за образовање, Центра за социјални рад и ОШ „Сава Шумановић" у Земуну поводом проблема ученика Н.Н. из истоимене школе и протеста ученика и родитеља који траже да се ученик Н.Н. испише из школе.

На састанку је констатовано да се кроз случај дечака Н.Н. прелама процес увођења инклузивног образовања у наше школе и на пластичан начин представљају почетни проблеми са којима се суочавају и наставници и ученици. Такође, уочени су пропусти у правовременој припреми подзаконских аката који се односе на додатну образовну, здравствену и социјалну подршку деци, као и израду индивидуалног образованог плана у случајевима када је то потребно.

Између осталог, закључци састанка су и да се овај проблем генерише од тренутка када је дете без оправданих и јасних разлога било исписано из ОШ „Гаврило Принцип“ и уписан у школу за основно образовање одраслих „Бранко Пешић“. Уз екстерну подршку стручњака Министарства просвете и Центра за социјални рад у Земуну, Тим за инклузију ОШ „Сава Шумановић“ је спреман са довољно капацитета да обезбеди услове за несметано образовање и социјално укључивање деце, што је закључак и са данашњег састанка са представницима Тима за инклузију Министарства просвете. Школски одбор ОШ „Сава Шумановић“ са представницима Заштитника грађана, Центра за социјални рад у Земуну, Министарства просвете, као и Градског секретаријата за образовање, одржаће сутра састанак и у складу са овлашћењима донети одлуку о организовању наставног процеса у школи.

Очекује се да ће сарадња установа на локалном нивоу (школа, здравство, центар за социјални рад и представници локалне самоуправе) бити настављена и убудуће.

Градски секретаријат за образовање ће пратити спровођење ових активности у оквиру својих надлежности.

Multithumb found errors on this page:

There was a problem loading image 'images/stories/22.10.10. - strasbur.jpg'
There was a problem loading image 'images/stories/22.10.10. - strasbur.jpg'

Заштитник грађана Републике Србије Саша Јанковић учествовао је од 20. до 21. октобра 2010. године у Стразбуру на радним састанцима са званичницима Савета Европе, Омбудсмана ЕУ и члановима Европског парламента. Састанцима су присуствовали и заменици Заштитника грађана госпођа Тамара Лукшић – Орландић и др Горан Башић.

Заштитник грађана Саша Јанковић је у одвојеним разговорима са званичницима Савета Европе и омбудсманом ЕУ господином Диамандуросом представио методе и приоритете у раду, као и досадашње резултате у заштити и унапређењу људских права.

У разговору са господином Јелком Кацином, чланом Европског парламента и извештачем Европског Парламента за Србију договорена је писмена размена запажања Заштитника грађана на нацрт Извештаја Европског парламента о напретку Србије пред прво читање у Комитету за спољне послове овог месеца.

22.10.10. - strasbur.jpg

Високи европски званичници су показали посебно интересовање за недавне изливе насиља хулигана у Београду током одржавања Параде поноса, положај Рома и улогу омбудсмана у смиривању и превазилажењу проблема које утичу на раст друштвених  тензија.

Током разговора обе стране су констатовале да постоје могућност проширења даље сарадње, не само са институцијама Омбудсмана, већ и осталим европским организацијама које се баве заштитом и унапређењем људских права.

Радна  посета је реализована у оквиру Твининг пројекта “Подршка јачању институције Заштитника грађана Републике Србије“.

Заштитник грађана, реагујући на трагичну смрт петнаестогодишњег штићеника Дома за лица ометена у развоју Кулине, изражава најдубље жаљење због губитка младог живота и упозорава на неопходност детаљног испитивања узрока који су до ове трагедије довели.

Надгледајући начин збрињавања деце у установама социјалне заштите, Заштитник грађана је више пута до сада указаo да је потребно унапредити смештај деце и развити механизме ванинституционалног, породичнoг смештајa, кроз хранитељствo, старатељствo и усвојењe; a да се, до окончања поступка деинституционализације, децa у установама одвоје од одраслих корисника и повећа број стручних и других радника.

Заштитник грађана поново истиче да је Република Србија гарант опстанка и развоја сваког детета које живи у њој, и дa je дужна да посвети посебну пажњу деци са сметњама у развоју и обезбеди им квалитетан, безбедан и миран живот. Ради остваривања и заштите ових основних права детета, Заштитник грађана наставиће да прати рад надлежних органа у овом случају.

Multithumb found errors on this page:

There was a problem loading image 'images/stories/08.10.10. - tamara.jpg'
There was a problem loading image 'images/stories/08.10.10. - tamara.jpg'

08.10.10. - tamara.jpg

Заменица заштитника грађана за права детета Тамара Лукшић – Орландић учествовала је на 14. годишњој конференцији Европске мреже омбудсмана за децу (European Network of Ombudspersons for Children – ENOC), која је одржана од 7. до 9. октобра 2010. године у Стразбуру, Француска. Овогодишња тема конференције „Децу треба слушати и укључити у промоцију и имплементацију њихових права“ („Listening to children and involving them in the promotion and implementation od their rights“) потврдила је опредељеност независних институција у чијем је мандату заштита и промоција права детета да се у својим активностима руководе мишљењем и потребама деце, а своје деловање ускладе са њиховим ставовима.


Заменица Заштитника грађана представила је рад институције омбудсмана Републике Србије у области права детета, за период 2009. и 2010. године, са посебним акцентом на активностима институције које се односе на партиципацију деце и промоцију права детета. Заменица Заштитника грађана и виша саветница у Одељењу за права детета, Снежана Нешић учествовале су у две радне групе: Радној групи посвећеној заштити детета од насиља и Радној групи посвећеној питању образовања детета. Ставови и предлози  радних група били су предмет дискусије са  младим саветницима – децом, на заједничкој седници.

ДЕЦА ЋЕ МИ БИТИ САВЕТНИЦИ

Тамара Лукшић Орландић заменица Заштитника грађана за права детета

1. Пре два дана, у „Блицу“ је објављен Јавни позив за Панел младих саветника заштитника грађана. О чему се конкретно ради?

Наш посао је да утврдимо како се остварују дечја права у пракси. Првенствено желимо да децу и младе информишемо која су све њихова права, како могу да их остваре, а потом и да их охрабримо да се боре за њих. Примера ради, деца су и даље изложена насиљу у породици, школи и на улици, а кад покушају да скрену пажњу на то, старији их или не саслушају или игноришу њихов позив за помоћ.

Зато ћемо велику пажњу посветити праву детета на мишљење и праву да га искаже. Панел младих саветника је облик трајног учешћа деце у раду Заштитника грађана. Млади саветници биће спона између Заштитника грађана и мене са једне и њихових вршњака са друге стране. Њихова основна улога биће да нам пренесу теме које су важне деци и младима, да нам укажу на проблеме са којима се сусрећу и да покрену питања која су од значаја за побољшање положаја младих.

Такође, даваће мишљења и иницијативе са циљем промоције права детета и активирања младих у унапређењу поштовања и заштите њихових права. Панел ће чинити 30 деце и младих изабраних на период од две године путем јавног позива.

Са њима ћемо се састајати најмање четири пута годишње.

2. Ко може да се пријави и до када?

У сарадњи са Министарством просвете, а посредством школских управа плакат јавног позива биће истакнут на видном месту у свим основним и средњим школама и институцијама, попут домова као и на интернет странама Заштитника грађана:

www.правадетета.рс и www.омбудсман.рс. Јавни позив је упућен свим девојчицама и дечацима узраста од 13 до 17 година. Пријаву са назнаком „За јавни позив“ треба доставити до 1. новембра на адресу: Заштитник грађана, Делиградска 16 или у електронској форми на: . Осим на нашим сајтовима, информације о пријављивању могу добити на броју телефона: 206-81-00.

3. По којим критеријумима ћете бирати чланове Панела?

Осим што морају да задовоље наведене услове, гледаћемо да буде једнак број дечака и девојчица, који ће пропорционално заступати децу из основних и средњих школа, домова, хранитељских породица… Резултати ће бити објављени 20. новембра, случајно, а симболично на дан када се слави 20 година од ступања на снагу Конвенције о правима детета. Млади који изразе заинтересованост да буду чланови Панела, али не буду изабрани, чиниће Заједницу младих саветника и међусобно ће комуницирати преко затвореног Интернет форума.

 

Заштитник грађана позвао је девојчице и дечаке узраста од 13 до 17 година са пребивалиштем на територији Републике Србије да се пријаве за учешће у Панелу младих саветника овог независног државног органа.

Панел младих саветника биће облик трајног учешћа деце у раду овог независног државног органа.

Панел ће заштитнику грађана и заменици заштитника грађана за права детета давати мишљења и иницијативе са циљем промоције права детета и активирања младих као пуноправних партнера у унапређењу поштовања и заштите њихових права.

Јавни позив је упућен  свим девојчицама и дечацима узраста од 13 до 17 година. Панел младих саветника представљаће групу од 30 деце и младих изабраних на период од две године. Избор између пристиглих пријава биће објављен 19. новембра 2010. године поводом 20 година од ступања на снагу Конвенције о првима детета.

У сарадњи са Министарством просвете, посредством школских управа плакат Јавног позива биће истакнут у свим основним и средњим школама у Србији.

Поред тога, текст позива налазиће се на сајту Заштитника грађана  www.zastitnik.rs, односно сајту Заштитника грађана намењеном деци www.pravadeteta.rs, а биће објављен и у листу „Блиц“ 3.октобра 2010. године.

Овај случај је парадигматичан. Мајци је правноснажном пресудом поверено на чување, негу и васпитање малолетно дете. Отац је полицијски инспектор који је учинио кривично дело отмице детета („одузимања малолетног лица“) и који већ три и по године користећи сва могућа правна средства не извршава судску одлуку.

Шта ради полиција чији је то запослени. Невољно покреће дисциплински поступак, али обећава да ће увек изаћи на терен да обезбеди извршење. Шта би Полицијска управа учинила да је исти запослени учинио неко друго кривично дело (а не кривично дело „одузимања малолетног лица“, например да је злоупотребио службени положај?). Да ли се уводи нека хијерархија кривичних дела? Потпуно је јасно да је ПУ Врање имала и има толерантан став према незаконитом одузимању детета од родитеља коме је дете судском одлуком поверено на старање.

Није добро што  у „рату Ристићевих“, њихова девојчица постаје медијски експонирана и што мајци на располагању остају медији, уместо да се извршењем баве државни органи. Посебно није добро што се поверење ускраћује органу старатељства, тј. стручном тиму Центра за социјални рад, који је позван да да стручно мишљење и припреми план извршења малолетног детета тако да сам чин извршења прође са најмањим могућим последицама по емоционални статус детета.

Оно што забрињава, а што је мој, не само утисак на основу разговора које сам водила приликом посете Врању, 17. септембра у Полицијској управи и са в.д. председника суда, већ и прилично чврст став након информације о састанку одржаном у Полицијској управи (ако су тачни наводи у Вашем листу), то је да у Врању влада једна „мачо“ филозофија, која се граничи са мизогинијом. Та филозофија мишљењу жене, па била она мајка детета, која има правноснажну пресуду, или стручни радник ЦСР, или је то заменица Заштитника грађана са сарадницом женом, не придаје значај. Да није тако, да ли би полицијски службеник на крају разговора „истрчао“ са питањем „А, зашто мислите да дете жели да живи код мајке? И да ли би в.д. начелника полиције Врања, на моје коментар да још није касно да се покрене кривични поступак према особи, при том њиховом запосленом, који је начинио кривично дело отмице детета, рекао, „Тачно је да смо то могли, али нисмо, али када би то сада учинили било би зато што то ви тражите“!

Подсетила бих све актере овог случаја, и оне чији рад Заштитник грађана има право  да контролише и оне које по Закону нема (тужилаштво и суд), да је први случај који је Србија изгубила пред Европским судом за људска права (ВАМ против Србије), био случај када отац није дозвољавао виђење девојчице са мајком и да је органима Србије наложено да ту грешку исправе. А у том случају чак и није било правноснажне пресуде, већ само привремене мере и одуговлачења судског спора.

Суд је утврдио да је прекршено право подноситељке представке на поштовање њеног породичног живота и да је дошло до повреде члана 8. Конвенције о људским правима.

Суд је такође, нашао да дужина побијаног грађанскоправног поступка, сама по себи, представља засебно кршење члана 8. Конвенције.

Одмеравајући висину казне Суд је утврдио да држава Србија треба да плати подноситељки представке, у року од три месеца од дана када ова пресуда постане правоснажна, у складу са чланом 44. став 2. Конвенције, 15.000 ЕУР (петнаест хиљада евра) на име нематеријалне штете и укупно 4.350 ЕУР (четири хиљаде три стотине и педесет евра) на име трошкова, с тим што те износе треба претворити у националну валуту тужене државе по курсу који се примењује на дан намирења, уз додатак средстава за сваки порез који би могао бити зарачунат.

Нажалост ове казне не плаћају они који доводе до кршења права грађана, већ сви грађани Србије који доприносе буџету.

Тамара Лукшић Орландић, заменица Заштитника грађана

Београд, 27.9. 2010. године