а

Активности

У циљу промоције Заштитника грађана и приближавања ове институције деци и младима, представнице Заштитника грађана заједно са др Иваном Стевановић, експерткињом за малолетничко правосуђе и чланицом Савета Заштитника грађана за права детета, посетиле су Васпитно - поправни дом у Крушевцу. Током посете у разговору са управником Дома, Сашом Стојковићем добијене су информације о тренутној ситуацији у Дому и о проблемима са којима се установа суочава. У разговору са великим бројем малолетника који се налазе у Дому, сазнали смо о проблемима са којима се суочавају у свакодневном животу и сагледавању ситуације њиховим очима, као и о томе колико знају о  својим правима и о институцији Заштитника грађана. Током боравка представница Заштитника грађана у установи, један број малолетника је попуњавао упитнике и на тај начин био укључен у велико истраживање Савета Европе „Правда по мери детета“.

Васпитно -  поправни дом у Крушевцу основан је 11. јуна 1947. године и државни је орган у саставу Министарства правде. Од оснивања па до данашњих дана, на реализацију васпитних мера у овај дом је упућено око 10. 000 малолетника, док данас у њему борави укупно 214 малолетника, од чега је 12 малолетница. Дужина боравка малолетника у Дому је од минималних 6 месеци до 4 године, па се тако дешава да неки од њих у међувремену постану пунолетни, али у Дому не могу бити уколико наврше 23 године. Приликом доласка малолетник борави у пријемном одељењу најдуже 30 дана, где стручни тим састављен од психолога, педагога и социјалног радника прави индивидуални план третмана, након чега се малолетник разврстава у васпитну групу.

Садржину третмана у установи обухвата наставак школовања у складу са досадашњим образовањем и интересовањем малолетника, затим обуку за различите занате, али и низ активности и радионица на којима малолетници уче о заштити здравља, о превенцији наркоманије и болести зависности, ненасилној комуникацији, о агресији и насилном понашању и како их савладати. Током боравка у Дому малолетници у зависности од понашања и владања добијањем одређених поена напредују са нижег на виши ниво и тиме стичу одређене предности (изласке у град, наградна одсуства ...). У плану је изградња посебних објеката у којима ће боравити до 25 малолетника у знатно савременијим условима.

Након посете Васпитно-поправном дому у Крушевцу, представнице Заштитника грађана посетиле су и Окружни затвор у Крушевцу. Затвор се налази у самом центру града, а у свом саставу има и малу јединицу Економије смештену на периферији града. У разговору са управником затвора Миланом Станишићем дошло се до сазнања да се у Окружном затвору у Крушевцу налазе лица на извршењу казне затвора до шест месеци, лица кажњена у прекршајном поступку и притворена лица. Као највећи проблем са којим се овај затвор, као и већина затвора у Србији, суочава, управник је истакао пренасељеност спаваоница у односу на њихове капацитете, а истакао је и потребу већег броја кадрова у затвору.

Multithumb found errors on this page:

There was a problem loading image 'images/stories/09.03.10. - pravda po meri deteta.jpg'
There was a problem loading image 'images/stories/09.03.10. - pravda po meri deteta.jpg'

У оквиру промоције Заштитника грађана и приближавања ове институције деци,  током марта 2010. године представнице Заштитника грађана посећују велики број основних и средњих школа широм Србије. Током ове акције, са децом и младима се разговара о томе колико своја права знају и са којим се проблемима суочавају у свакодневном животу у школи и ван ње, о начину рада и могућности обраћања Заштитнику грађана, али и о томе како и у којим случајевима Заштитник грађана може да реагује уколико је дошло до повреде неког њиховог права.

09.03.10. - pravda po meri deteta.jpg

У оквиру промоције, представнице Заштитника грађана су разговарале са децом  из школа у Зајечару, Бору, Соко Бањи, Књажевцу, Крагујевцу, Тополи и Петровцу на Млави. Такође је посећен и Васпитно поправни дом за малолетнике у Крушевцу. Током даљих посета, представнице Заштитника грађана ће се сусрести са децом из Вршца, Беле Цркве, Бечеја, Врбаса, као и Ваљева, Коцељеве, Ужица, Чачка, Ниша, Пирота, Беле Паланке и Прокупља.

Заштитник грађана се укључио и у велику акцију спровођења истраживања Савета Европе "Правда по мери детета" које се одвија у 47 европских земаља и које има за циљ да се чује мишљење деце и младих, као и да се сагледају њихови погледи и досадашња искустава у сусрету са правосудним системом и другим државним органима који одлучују о њиховим правима. Ово истраживање представља завршни корак у изради смерница Савета Европе које ће дати одговор на питање како заштитити права детета у тим поступцима. Истраживање се спроводи у оквиру акције упознавања Заштитника грађана и приближавања ове институције деци.

Multithumb found errors on this page:

There was a problem loading image 'images/stories/17.02.10. - konferencija umrezavanje.jpg'
There was a problem loading image 'images/stories/17.02.10. - konferencija umrezavanje.jpg'

У оквиру Твининг пројекта „Подршка јачању институције Заштитника грађана 2009-2011“ одржана је конференција на тему „Умрежавање у циљу остваривања најбољих интереса детета“, којом је председавала заменица Заштитника грађана за права детета Тамара Лукшић – Орландић.

17.02.10. - konferencija umrezavanje.jpg

Конференцији су присутвовали заменик грчког Омбудсмана задужен за права детета Јоргос Москос и заменик словеначког Омбудсмана задужен за права детета Тоне Долчић  који  су пренели искуства својих земаља из ове области, а пре свега почетне и садашње изазове са којима се њихове институције, са много дужим стажом од институције српског омбудсмана, суочавају. Поред гостију из иностранства конференцији су присуствовали представници Министарства рада и социјалне политике, Министарства просвете, Министарства правде, Министарства унутрашњих послова, Министарства за људска и мањинска права, представник Радне групе за права детета Народне Скупштине, покрајинског Омбудсмана, међународних организација, као и представници бројних невладиних организација  и експерти који раде у области права детета.

Једна од тема конференције било је укључивање деце у раду институција и начин на који се чује и презентује њихов глас. Господин Јоргос је представио на који начин се у Грчкој деца укључују у рад институције Омбудсмана, објаснио је процес успостављања тзв. Панела младих, као и колики значај ова институција даје информацијама које добија од деце. Рад са децом треба базирати на три принципа: интересовању за мишљење деце, уважавању исказаног мишљења, ставова, као и прихватање деце као равноправних партнера.

Учесници конференције су се сложили да није могуће одговорити на захтев остваривања најбољих интереса детета уколико не постоји међусекторска сарадња и да би институција Заштитника грађана, имајући у виду своју законом одређену надлежност у контроли рада органа управе, укључујући и министарства, могла да се позиционира као онај државни орган који координира рад различитих органа. То је посебно потребно када су у питању појединачни случајеви повреде права детета у чије решавање је укључено више органа, а када је потребна брза реакција у решавању проблема, али је оно отежано и успорено услед недостатка координације између државних органа. У том циљу било би потребно да Заштитник грађана у сваком органу има контакт особу, како би се што ефикасније решавали случајеви који имају међусекторски аспект.

Заштитник грађана жели јавно да изрази задовољство што је Влада Србије прихватила његову иницијативу и у последњој недељи децембра 2009. године ставила у промет посебну доплатну марку за ДЕЦУ УЛИЦЕ.

Све маркице су продате у рекордном року и остварен је приход од  6.667.680 динара. Новцем ће бити помогнут рад „Свратишта“ за децу улице у Београду у 2010 години. Поред тога из ових средстава ће се финансирати и сличне иницијативе у Новом Саду и Нишу, да би се и у овим градовима помогло деци препуштеној себи и искоришћавању.

„У идеалном свету ни једно дете не би смело ни део свог детињства да проведе на улици, али до тог циља се долази корацима од којих ни један није ни премали, нити превелики. Пружање услуга и отварање могућности за децу улице, чак и када друштво није у могућности да сасвим реши њихов проблем, наша је обавеза. Та деца су обесправљена и понижена, а то се тиче и свакога од нас. Нико не може проћи улицом на којој су деца принуђена на просјачење или шетати се мостом испод кога спава неко дете, зажмурити на то и остати достојанствен“, истиче заштитник грађана Саша Јанковић овим поводом.

У реализацији  иницијативе Заштитник грађана је сарађивао са Министарством финансија и са Министарством рада и социјалне политике, које ће као надлежни државни орган контролисати утрошак новца и пратити остваривање програма рада за децу улице током 2010. године.

Иицијативом, коју је осмислила и спровела заменица Заштитника грађана за права детета Тамара Лукшић-Орландић, институција републичког омбудсмана је желела и да подсети и на 20. година од усвајања УН Конвенције о правима детета и  допринесе да се у јавности подигне свест о томе да су деца улице најугроженија групација деце у Србији, којој је потребна друштвена и институционална подршка.

Циљ иницијативе је и да допринесе даљој демаргинализацији и дестигматизацији ове деце и успостављању интегративног модела заштите, као и смањењу различитих животних ризика са којима се деца улице сусрећу, односно смањивању физичке и социјалне штете која је повезана са ризичним понашањем деце која су препуштена животу на улици.

Multithumb found errors on this page:

There was a problem loading image 'images/stories/18.12-09-markica za decu ulice.jpg'
There was a problem loading image 'images/stories/18.12-09-markica za decu ulice.jpg'

Влада Републике Србије прихватила је јуче иницијативу Заштитника грађана да се у последњој недељи децембра 2009. стави у промет посебна поштанска марка са називом ДЕЦИ УЛИЦЕ.  Приход прикупљен од продаје марке биће усмерен за рад Свратишта за децу улице у Београду у 2010 години, као и за теренски рад волонтера у Новом Саду и Нишу како би се и у овим градовима, на исти и свеобухватан начин помогло деци која проводе већи део дана или су потпуно препуштена улици.

18.12-09-markica za decu ulice.jpg

Оснивањем „Свратишта“, са седиштем у Крфској улици број 7 у Београду, и досадашњим позитивним резултатима оствареним у придобијању деце улице за програме који им се нуде 24 часа дневно, свих седам дана у недељи, преко 400 такве деце добило је можда први топли оброк, чисту одећу, могућност да се упознају са хигијенским навикама и да преспавају у топлом. Када се томе додају  едукативне радионице,  неопходна здравствена заштита, обезбеђивање докумената, учење елементарној вршњачкој и општој комуникацији, остварени позитивни ефекти рада са децом улице премашују ефекте који се добијају смештајем деце улице у класична прихватилишта.

Узроци позитивних ефеката рада са децом улице леже у широко заступљеном теренском раду, који почива на принципу добровољности, чиме се задобија поверење ове деце за касније њихово успешније мотивисање да прихвате услуге које постоје у локалној заједници, а које би могле да допринесу унапређењу њиховог живота и интеграцији у друштво. Други аспект, који позитивно утиче на успешност оваквог начина рада са децом улице је непосредна интервенција у самом Свратишту, већ побројаним садржајима који имају за циљ оснаживање деце, и изналажење трајног решења за њиховузаштиту, почев од смештаја у прихватилиште, као полазне опције, преко смештаја у дом за децу без родитељског старања, хранитељске породице, матичне породице, упис у предшколске установе, упис у школе, итд.

Оваквим начином рада доприноси се демаргинализацији и дестигматизацији ове циљне групе и успостављању интегративног модела заштите, као и смањењу различитих животних ризика са којима се деца улице сусрећу, односно смањивању физичке и социјалне штете која је повезана са ризичним понашањем.

Овом иницијативом Заштитник грађана је желео да, поводом обележавања 20. година од усвајања УН Конвенције о правима детета, допринесе  подизању свести у јавности Србије о томе да су деца улице најугроженија групација деце у Србији, којој је потребна системска и континуирана подршка.

Multithumb found errors on this page:

There was a problem loading image 'images/stories/16.12.09. - reforma socijalne zastite.jpg'
There was a problem loading image 'images/stories/16.12.09. - reforma socijalne zastite.jpg'


16.12.09. - reforma socijalne zastite.jpg

 

Правци реформе система социјалне заштите су добро постављени, али постоји неусаглашеност у приоритетима и динамици реформе међу надлежним министарствима, што у великој мери уназађује заштиту права и квалитет живота корисника, закључено је на данашњем округлом столу о људским правима у социјалним установама у Србији и реформи система социјалне заштите, одржаном у Палати Србија у Београду.

Основу дискусије, коју је организовао Хелсиншки одбор за људска права у Србији у сарадњи са Министарством рада и социјалне политике и Заштитником грађана, представљали су системски проблеми и недостаци који су констатовани у три извештаја Хелсиншког одбора, као и у извештајима и препорукама Заштитника грађана.

Републички омбудсман Саша Јанковић је истакао да се систем социјалне заштите мора прилагодити новим условима, као и да се проблем мора издићи из незаинтересованости друштва, а у томе највећу улогу имају ресорни државни органи, независне институције, невладин сектор и медији. Такође је указао на то да ће ова проблематика наћи значајно место у овогодишњем извештају институције.

Државна секретарка Министарства за рад и социјалну политику Љиљана Лучић је најавила, да трансформација установа социјалне заштите, планирана у току следећих пет година, подразумева подизање квалитета услова живота корисника, као и едукацију запослених. Реформа институцијалног система ће се односити на премештању корисника социјалних установа, првенствено деце без родитељског старања и ометену у развоју, у хранитељске породице или у биолошке породице уз подршку државе.

Резултати мониторинга 15 установа социјалне заштите указују да су највећи пропусти направљени у Министарству здравља, као и да се политика уплиће у рад ових установа, што се одражава на квалитет услуга, рекао је Иван Кузминовић из Халсиншког одбора за људска права.

После изнетих искустава и проблема у раду установа од стране запослених и представника невладиних организација, присутни су се сложили да су сви подједнако одговорни за ситуацију у области социјалне заштите, и да се мора успоставити сарадња између надлежних министарстава, као и са невладиним сектором.

Multithumb found errors on this page:

There was a problem loading image 'images/stories/10.12.09. - centar za por.smestaj.jpg'
There was a problem loading image 'images/stories/10.12.09. - centar za por.smestaj.jpg'

Поводом обележавања 10. децембра - Међународног дана људских права, заменица Заштитника грађана за права детета Тамара Лукшић - Орландић је са својим сарадницама посетила Центар за породични смештај деце и омладине у Београду.

Ова установа социјалне заштите почела је са радом у октобру месецу прошле године и постигла резултате у развоју хранитељства, што показује податак да се данас на територији Србије у хранитељским породицама налази 4.300 деце без родитељског старања. Центар организује смештај деце и омладине без родитељског старања у хранитељске породице на нивоу Србије. Центар организује и различите обуке за хранитељске породице и пружа стручну помоћ хранитељима у савладавању изазова хранитељства, стављајући увек у свој фокус потребе и интересе детета. Развој ургентног (када је потребно хитно сместити дете жртву породичног насиља или неког другог ризика) и специјализованог хранитељства (за децу са сметњама у развоју или инвалидитетом), су области којима ће Центар посветити посебну пажњу у наредном периоду, како би се што више смањило институционално збрињавање ове деце.

10.12.09. - centar za por.smestaj.jpg
Оснивање и рад једног оваквог Центра представља највећу скорашњу промену у систему социјалне заштите и тиме најконкретнији допринос побољшању и остваривању права детета. Хранитељство је један од стубова трансформације резиденцијалних установа и обезбеђивање права сваког детета, а Центар је његов носилац и потпора. Кроз принципе рада Центра, као и циљеве који су пред њега постављени, јасно се види да стандарди и правила Конвенције о правима детета, а посебно права детета на живот у породици добијају свој реални израз. 

Најбољу илустрацију томе, представља публикација "Мој животни пут" као симболичан начин пружања подршке и помоћи детету и његово оснаживање да очува свој идентитет. Састављена је из 2 дела - у једном су информације о детету које пишу старатељи и хранитељи детета на позитиван начин ("хајде да говоримо о томе шта дете може"), а други део је "Моја животна прича" својеврсна радоснице коју пише само дете о себи и свом пореклу, о ономе што жели да забележи и запамти о себи када одрасте.

Планира се и развој подручних центара у већим градовима Републике.