а

Активности

b_280_0_16777215_00_images_20200215_decje_selo.jpgЗаменица заштитника грађана за права детета и родну равноправност Јелена Стојановић са сарадницима, посетила је данас Дечје село у Сремској Каменици у коме је измештено шесторо малолетне деце из општине Алибунар. Како је Стојановић навела, циљ посете је био прикупљање информација о поступку пријема деце и упознавање са условима смештаја. Уједно, у разговору са директором Мирком Јанкелићем и запосленима у Дечјем селу, заменица заштитника грађана је обавештене о мерама које су предузете у заштити права деце.

Након посете заменица заштитника грађана је апеловала на медије да се приликом извештавања о шесторо деце из Алибунара воде пре свега најбољим интересом деце и да не објављују информације које воде урушавању њиховог достојанства и интегритета.

Заштитник грађана и Дечји културни центар Београд покренули су циклус програма у оквиру којег је јуче одржана трибина под називом "Право деце и младих на културу".

b_280_0_16777215_00_images_20200213_dkc1.jpgУ уводном обраћању заштитник грађана Зоран Пашалић је рекао да децу врло често истичемо када из света донесу престижне награде, али и да се на њих заборави чим се рефлектори угасе.

Обично се каже да су деца наша будућност, али деца су наша садашњост. Зато им пружимо садашњост каква им треба и какву заслужују, а они ће се, сигуран сам у будућности снаћи и добити оно што им припада, нагласио је Пашалић на отварању округлог стола у Дечјем културном центру Београда.

Тражио сам истраживања која би ме убедила у то да се деца и млади питају за оне културне садржаје којима су изложени, да се питају шта би желели. Нажалост, она су ретка и често се деца у њима помињу ради пројекта, а не ради њихових ставова, рекао је Пашалић.

b_280_0_16777215_00_images_20200213_dkc2.jpgПашалић је рекао да су Заштитник грађана и Дечји културни центар покренули кампању у области заштите права детета и организацију радионица на којима би се говорило првенствено о правима деце и младих на културу. Он је рекао и да је циљ радионица да деца изнесу оно што сматрају да су њихова права.

Дајмо им садашњост онакву каква њима треба и какву заслужују, поручио је Пашалић.

Заменица заштитника грађана Јелена Стојановић је рекла да је право деце на културу неодвојиво од осталих права деце. Како је навела Заштитник грађана је прва институција која је увела децу у оквиру Панела младих саветника, као саветодавно тело, што као пракса у државним органима није примењивана.

Стојановић је подсетила да је 2019. године у Медија центру, на трибини Заштитника грађана на којима су учествовали млади панелисти посебно истакнут значај медија и јавности и поручено да желе да медији извештавају о њиховим успесима у школи и заједници у којој живе, а мање о насиљу.

Дечја права на културу запостављена су, и по мом мишљењу су на дну лествице. Право на културу није само право на уметничко стваралаштво, већ је, између осталог и право и на изражавање, закључила је Стојановић.
Подсетила је такође да је Србија ратификовала Конвенцију о правима детета, али да је питање да ли је урађено све да се деци пружи лепше детињство.

Директор Дечјег културног центра Драган Марић истакао је да неопходно да питање права деце на културу и образовање буде стално присутна тема.

Комисија Републичког фонда за здравствено осигурање за лечење урођених болести метаболизма је на електронској седници, одржаној 24. јануара 2020. године, донела одлуку о започињању лечења девојчице, која болује од најтежег облика спиналне мишићне атрофије, леком „Спинраза“.

Према даљим информацијама, ради што ранијег започињања терапије, девојчица ће бити пребачена на Институт за здравствену заштиту мајке и детета Србије „др Вукан Чупић“, док Институт за здравствену заштиту деце и омладине Војводине не обезбеди формалне и техничке услове за набавку и примену наведеног лека.

Одлука о започињању лечења је донета 7 дана након што је Заштитник грађана покренуо поступак контроле законитости и правилности рада Републичког фонда за здравствено осигурање, по сопственој иницијативи, а на основу сазнања добијених из медија да девојчица из Црвенке, која болује од најтежег облика спиналне мишићне атрофије (СМА), од априла 2019. године лежи на Одељењу интензивне неге Института за здравствену заштиту деце и омладине Војводине и још увек није ушла у програм за добијање лека, који зауставља прогресију ове ретке и тешке болести.

b_280_0_16777215_00_images_b_300_0_16777215_00_images_20200123_CSRTrstenik.jpegЗаменица заштитника грађана за права детета и родну равноправност Јелена Стојановић посетила је данас са сарадницима Центар за социјални рад у Трстенику. Ово је њена прва посета установи социјалне заштите, а са директором Драгојлом Минићем и са запосленима у центру је разговарала о условима рада, као и о степену остваривања права грађана у области социјалне заштите. Посебан акценат је стављен на остваривање права детета и заштиту жена од насиља.

Проблем недовољног броја стручних радника у центрима за социјални рад, са којим се већ годинама ове установе суочавају, предмет је рада Заштитника грађана већ годинама, истакла је Јелена Стојановић и додала да је евидентно да хронични недостатак запослених у центрима за социјални рад угрожава пружање услуга социјалне и породичноправне заштите.

Стојановић је истакла да Заштитник грађана од увођења економских мера штедње 2014. године непрестано указује да је ограничавање запошљавања у јавном сектору извршено линеарно, без претходне процене утицаја ограничења на грађане, нарочито оне у осетљивом положају. Она је посебно указала да је у новембру 2018. године упућен низ препорука органима власти, између осталог и Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Министарству финансија, управо због неадекватног броја стручних радника у центрима за социјални рад који онемогућава или значајно отежава спровођење стручних поступака у случајевима насиља над женама и насиља, злостављања и занемаривања деце. Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања обратило се, у складу са препорукама Заштитника грађана, захтевом за додатно запошљавање, али број запослених и даље је испод потребног. Законом о буџетском систему одржана је забрана запошљавања у јавном сектору и у 2020. години.

b_280_0_16777215_00_images_20200120_Sastanak.jpgЗаменица заштитника грађана за права детета и родну равноправност Јелена Стојановић са сарадницама састала се данас са представницима Мреже организација за децу Србије. Она је на састанку предочила активности Заштитника грађана које се актуелно спроводе у области права детета, као и оквирни план за 2020.годину и истовремено указала на потребу чвршће сарадње Заштитника грађана са организацијама које се баве остваривањем и промоцијом права детета.

Заштитник грађана већ је покренуо више поступака контроле у вези са недавним случајевима сексуалног насиља над децом, са циљем да испита поступање органа власти у односу на децу жртве, а нарочито да ли су деца била изложена вишеструкој трауматизацији, рекла је Стојановић и додала да ће и будуће активности Заштитника грађана бити усмерене ка јачању обавеза органа власти да децу жртве насиља, злостављања и занемаривања у највећој могућој мери заштите од секундарне трауматизације. Ово се односи и на органе у чијој је надлежности спровођење и надзор над спровођењем медијских закона и подзаконских прописа, јер неадекватно медијско извештавање о сексуалном насиљу над децом наноси штету не само детету жртви већ сваком детету које се са таквим садржајем упозна. Стога ће Заштитник грађана, поред других активности, у сарадњи са Дечјим културним центром, организовати и догађај посвећен праву детета на културу и информисаност као и на заштиту од штетних медијских садржаја, истакла је Стојановић. 

Директор Мреже организација за децу Србије Саша Стефановић, директорка Центра за права детета и чланица Управног одбора Мреже организација за децу Србије Јасмина Миковић и координаторка организације СОС Дечја села Јелена Танасијевић истакли су неке од кључних тема у којима виде простор за сарадњу са Заштитником грађана, као што су питања потврђивања Трећег опционог протокола уз Конвенцију о правима детета, усклађивање рада и родитељства, медијско извештавање о деци, заштита деце од секундарне виктимизације у судским поступцима и недостатак услуга за децу.

Заменица заштитника грађана и представници Мреже организација за децу Србије констатовали су да је будућа структурирана сарадња Мреже и Заштитника грађана нужност, у циљу боље синергије цивилног сектора и независне институције за заштиту права детета, која би обухватила не само редовне сусрете и размену информација, већ и тематске састанке, заједничке активности и едукације.

Након добијених сазнања из медија да девојчица из Црвенке која болује од најтежег облика спиналне мишићне атрофије (СМА), од априла 2019. године лежи на Одељењу интензивне неге Института за здравствену заштиту деце и омладине Војводине у Новом Саду и још увек није ушла у програм за добијање лека „Спинраза“, који зауставља прогресију ове ретке и тешке болести, Заштитник грађана по сопственој иницијативи покреће поступак контроле законитости и правилности рада Републичког фонда за здравствено осигурање.

Према даљим наводима медија, лек „Спинраза“ је од јула 2018. године доступан у Србији и за сада га добија 28 пацијената, на терет средстава обавезног здравственог осигурања, а састанак лекарског конзилијума, који треба да одобри девојчици примену лека, се из непознатих разлога непрестано одлаже.

РФЗО-у је остављено 15 дана од дана пријема овог дописа да достави детаљне информације са релевантном документацијом које се односе на овај случај у складу са одредбама Закона о Заштитнику грађана.

Након информација, објављених у медијима 14. јануара, о томе да је непознати човек ушао у Основну школу „Уједињене нације“ на Цераку и позвао четири девојчице, ученице четвртог разреда, да их води у ресторан, Заштитник грађана је, ради прибављања потребних информација о случају, затражио од школе детаљан извештај.

С обзиром да постоји сумња да је у конкретном случају дошло до повреде права детета, а ради евентуалног покретања поступка контроле према надлежним органима, Заштитника грађана тражио је од школе да га детаљно информише о околностима под којима је непознати мушкарац ушао у простор школе и успоставио контакт са ученицама.

Школи је остављен рок од 15 дана, од дана пријема дописа, да достави тражене информације, у складу са одредбама Закона о Заштитнику грађана.